Gavrilović: DSS ima obavezu da se vrati na vlast

Za nas u DSS je jedini pravi put, put slobode i demokratije, uz nastavljanje tekovina srpskog građanskog društva čiji je prirodan razvoj nasilno prekinut Drugim svetskim ratom. Sve što smo kao nacija od tada dosad doživeli, sva stradanja, osipanja, razdvajanja i rasejanje, svoje korene zapravo vuku iz ishoda tog velikog sukoba i njegovih društvenih i ekonomskih posledica – kaže u razgovoru za Danas Velimir Gavrilović, član Predsedništva Demokratske stranke Srbije.

* Da li DSS smatra da bi na naredne izbore za Narodnu skupštinu trebalo da ide samostalno ili u koaliciji sa drugim opozicionim strankama? Ako je za udruživanje, da li zajednički nastup opozicije DSS vidi kao strogo tehničku ili pak programsku koaliciju?

– Normalne političke prilike podrazumevale bi da stranka kakva je DSS samostalno izlazi na izbore i nudi svoje ideje i državotvornu politiku biračima. Imajući u vidu sadašnji medijski mrak i urušavanje političkog sistema od strane vlasti, koaliciono udruživanje opozicije je racionalno i poželjno. I pored toga, nije baš najbolje praviti ideološku mešavinu svega i svačega, jer onda nema neke suštinske razlike između takve opozicione ponude i niza raznorodnih stranaka i pokreta koji čine sadašnju koalicionu vlast. Bolje je da se opozicija grupiše u nekoliko srodnih grupacija koje bi na ideološki čistoj osnovi predstavljale kvalitetnu alternativu SNS-SPS vlasti i njihovim satelitima.

 *Da li i pod kojim uslovima DSS može da prihvati izbornu ili neku drugu političku saradnju sa opcijama poput Saveza za Srbiju ili bloka okupljenog oko Pokreta slobodnih građana?

– Trenutno okupljanje opozicije u Savezu za Srbiju upravo je skup programski raznorodnih stranaka, pokreta i udruženja. Takav zajednički nastup ima smisla radi borbe za ravnopravne medijske i izborne uslove, za promenu nazadnog političkog sistema. Programske koalicije valja praviti sa ideološki bliskima. Iako je najavljen kao tehnička koalicija, Savez za Srbiju se predstavio kao programska koalicija. Što se njihovih programskih tačaka tiče, većina je prihvatljiva, ali ima i nekih anahronih predloga u ekonomskom delu; sa Pokretom slobodnih građana možemo sarađivati isključivo u cilju normalizacije izbornih uslova i medija.

 * Jedna od zamerki dela građanske javnosti je da je DSS „nacionalistička“ opcija. Kako to komentarišete?

– To je posledica nedovoljne upućenosti, ali i nedostatka argumenata protiv političkih konkurenata. U odsustvu argumenata pribegavaju etiketiranju. Ni u Programu DSS niti u našoj političkoj praksi nema nikakvih ekstremističkih elemenata.

* Da li DSS smatra da je u perspektivi moguća saradnja sa nekadašnjim članovima koji su sada organizovani u okviru Državotvornog pokreta Srbije Slobodana Samardžića?

– Moguća je svakako intenzivnija saradnja sa svima koji su protiv podele Srbije, koji na rečima, ali i na delima podržavaju sređivanje srpskih institucija, stvarnu borbu protiv sistemske korupcije, uspostavljanje zdravog poslovnog okruženja zarad  ekonomskog napretka i zadržavanja mladih u Srbiji.

*Da li rukovodstvo DSS-a održava kontakt sa Vojislavom Koštunicom, osnivačem i nekadašnjim predsednikom stranke koji se povukao iz političkog života?

– Predsednik DSS Miloš Jovanović je u kontaktu sa nekadašnjim predsednikom Koštunicom, koji može dosta da pomogne svojim savetima i državničkim iskustvom.

*  Da li smatrate da DSS može da se vrati na vlast i igra takvu ulogu u političkom životu Srbije kao u vreme dok je Vojislav Koštunica bio predsednik i premijer države?

– Imajući u vidu kako tzv. “naprednjačko-socijalistička” vlast vodi ovu državu, kao i kakva se alternativa nudi, Demokratska stranka Srbije ne samo da može, već ima i obavezu da preuzme odgovornost za vođenje Srbije. Vreme kada je DSS odlučujuće uticala na politički život u Srbiji se pamti kao vreme sa najvišom prosečnom platom u Srbiji i najvišim standardom građana.

* Da li DSS smatra da je politika neutralnosti koju zastupa održiva kada je politička klima u Srbiji među elitom i takozvanim disižnmejkerima takva da se pristupanje Evropskoj uniji podrazumeva kao nešto što je za Srbiju dobro i nužno?

– Naša politika neutralnosti se prvenstveno ogleda u vojnoj neutralnosti proklamovanoj na predlog DSS od strane Skupštine Srbije pre 10 godina. Ne želimo da srpski vojnici u NATO uniformama ratuju za strance bilo gde u svetu. Podneli smo Skupštini i Predlog zakona o vojnoj neutralnosti, ali trenutna SNS-SPS poslanička većina to neće da podrži, ima drugačije interese i planove. Što se Evropske unije tiče, smatramo da Srbija treba da privredno sarađuje sa evropskim zemljama na bazi obostranog interesa, jer je evropska civilizacija naše prirodno okruženje. Protiv smo članstva u Evropskoj uniji, jer ne želimo da Srbijom i našim resursima upravlja neizabrana briselska birokratija. Ugledajmo se na Engleze, koji su napustili briselski brod, za razliku od vlasti u Srbiji koja srlja da se na taj brod ukrca po svaku cenu, prihvatajući diktat briselskih birokrata. Smatramo da u Srbiji treba da se otvori slobodna rasprava o pitanju odnosa sa EU, da bi građani mogli da odmere koje su štete, a koje potencijalne koristi od eventualnog članstva u EU.

* Koje su vaše osnovne kritike ekonomske politike koju sprovodi naprednjačko-socijalistička koalicija? Šta bi to u ekonomskom smislu DSS menjala u odnosu na ono što sprovodi vladajuća opcija?

– Pravo je pitanje šta bismo zadržali, a menjali bismo skoro sve: smanjili bismo poreze odustajanjem od megalomanski skupih i nepotrebnih projekata, jarbol na Ušću, gondola na Kalemegdanu, pa nacionalni stadion koji će poreske platiše koštati 250 miliona evra, itd. Počeli bismo da naplaćujemo propisane naknade od arapskih investitora koji besplatno koriste državno zemljište zidajući solitere u Beogradu na vodi, a ne plaćaju ništa. Ovo bi omogućilo i pojačanu zdravstvenu zaštitu, jer ćemo uskoro u potpunosti ostati bez medicinskog osoblja u Srbiji, građane neće imati ko da leči iako čitav radni vek plaćaju zdravstveno osiguranje. Smanjićemo cene gasa omogućavanjem tržišne utakmice u tom sektoru. Sprečili bismo korupciju koje ima na svakom koraku, od legalizacije višespratnica namenjenih prodaji, koje su nelegalno sazidane van urbanističkih propisa, do rasipničkog iživljavanja ove vlasti sa novogodišnjom rasvetom. Insistirali bismo na višegodišnjim garancijama za izvođače radova koje plaća država, da se ne dešava kao sada, da vlast dodatno troši novac iz budžeta za rekonstrukciju tek izgrađenog i nekorišćenog auto-puta.