Gazeta: Kako je do sada tekla priča o formiranju ZSO, šta kaže odluka Ustavnog suda Kosova?

Zajednica se mora formirati, kažu u međunarodnoj zajednici, a to je čvrst stav Vašingtona posle nedavnih događaja na Severu Kosova. Kosovski premijer Aljbin Kurti otvorio je vrata raspravi o ovom pitanju u Briselu, iako se ranije tome protivio i protiv toga protestovao. Možda će ovo biti godina kada bi ovo pitanje moglo dobiti epilog. Ali kakva je istorija sporazuma koji je izazvao probleme na Kosovu, u odnosu na Srbiju, a sada i na Vašington i Brisel?

Barikade na Severu su konačno uklonjene i sada se očekuje da se govori o velikim problemima između Beograda i Prištine. Kosovski premijer Aljbin Kurti je na samom kraju godine rekao da nije dao garancije za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom u zamenu za deblokadu puteva.

„Nema takvih garancija Vlade Kosova. Asocijacija opština postala je asocijacija barikada. Oni žele da se opštine ponašaju kao barikade. Kao što su zajedno napravili 16 barikada, žele da zajedno naprave 10 opština“, rekao je on za novinsku agenciju KosovaPress.

Godinu koja je upravo završena karakterisalo je dosta tenzija na severu, a barikade su preuzele naslovne strane. Posle svake tenzije, predstavnici Srba su isticali da žele Zajednicu opština u kojima su većina. Čak su i međunarodni zvaničnici hteli da Priština primeni sporazum, podsećajući ih da za to postoji međunarodna obaveza.

Poslednjeg meseca u godini Sever je bio blokiran 19 dana nakon što su grupe Srba u tom delu postavile barikade. Zajednica je pominjana kao jedan od uslova za njihovo uklanjanje, ali je bilo dovoljno puštanje u kućni pritvor bivšeg policajca srpske nacionalnosti Dejana Pantića, čije je hapšenje za ‘teroristički napad na institucije’ iskorišćeno kao povod za proteste.

SAD i EU su u oktobru očekivale i verovale da će kosovski premijer Aljbin Kurti i predsednica Vjosa Osmani vrlo brzo sprovesti dogovor o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom, pošto su u Prištini boravili izaslanici Gabrijel Eskobar i Miroslav Lajčak. Dolazili su nekoliko puta tokom 2022. godine, u nastojanju da intenziviraju razgovore i uvek zahtevajući primenu svih prethodnih dogovora.

Za SAD, Zajednica ne bi trebalo da bude u suprotnosti sa Ustavom Kosova. Za Eskobara je jasno da ona mora da bude u skladu sa Ustavom Kosova, zakonima i da ne utiče na funkcionalnost Kosova.

„Mislim da će to biti važan element. To je obaveza koja već postoji. Mislim da je to važna obaveza i obaveza koja se mora ispuniti. Razgovarao sam sa predsednicom o različitim načinima na koje Kosovo može da stvori Zajednicu kako bi bila ‘vin-vin’ situacija, kako za zajednicu na Severu tako i za samo Kosovo“, rekao je Eskobar u jednoj od poseta Kosovu.

Ambasador SAD na Kosovu Džefri Hovenijer rekao je u susretu sa novinarima uoči Nove godine da „formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom nema alternativu“, ističući da je to stav Vašingtona.

On je ukazao da su Vladu obavestili da treba formirati Zajednicu. „Ali to ne bi trebalo da se radi na način koji je protiv sadašnjeg Ustava Kosova, i ne bi trebalo da se radi suprotno odluci Ustavnog suda iz 2015. godine“, rekao je Hovenijer.

SAD smatraju da ima prostora da se Zajednica napravi i dobro funkcioniše, bez kompromitovanja Kosova, a premijer je i dalje neposlušan oko toga. Kurti je u prošlosti govorio da je Zajednica „država u državi“, iako više ne koristi izraz „Zajednica“. Ali, posle diplomatskih pritisaka, šef vlade više nema rigidan stav, rekavši da Beograd to može da pokrene kao temu u razgovorima.

„Neka to uradi u okviru dijaloga koji moramo da razvijemo u Briselu“, rekao je Kurti.

Najizrazitiji diplomata do sada na ovu temu bio je ambasador Kristofer Hil. Iz Beograda je poručio da „sada nije pitanje da li će postojati Zajednica opština sa srpskom većinom, već kako će to funkcionisati i kako će se sprovoditi”.

Govoreći o ZSO, Hil je rekao da je Kurtiju postalo jasno da nema drugih sporazuma „a da se ne reši pitanje kolektivnih prava Srba“.
Sporazum o ZSO

Beograd i Priština su u aprilu 2013. godine postigli prvi dogovor o normalizaciji odnosa, na osnovu kojeg bi bila stvorena Zajednica opština sa srpskom većinom. O sporazumu su pregovarali tadašnji premijeri Kosova i Srbije Hašim Tači i Ivica Dačić.

Prema sporazumu, Zajednica bi bila osnovana statutom, na istoj osnovi kao i postojeći statut Asocijacije kosovskih opština: imala bi predsednika, zamenika predsednika, skupštinu i savet.

Očekivalo se da će ona uključiti sledeće opštine: Severna Mitrovica, Klokot, Parteš, Ranilug, Gračanica, Zvečan, Zubin Potok, Novo Brdo, Leposavić i Štrpce.

Od ove Zajednice se očekivalo da ima pun pristup oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanog i ruralnog planiranja i da će obavljati i druge dodatne odgovornosti, u zavisnosti od toga kako će ih delegirati centralne vlasti.
Sledeći dogovor

Federika Mogerini, koja je bila zadužena za evropsku diplomatiju, potpisala je pismo 24. avgusta 2015. u kome se obavezala da Zajednica – čije će opšte principe sutradan potpisati Beograd i Priština – neće imati izvršna ovlašćenja.

Ovom garancijom je tada ispunjen krucijalni ‘uslov’ bivšeg premijera Ise Mustafe da se 25. avgusta 2015. potpiše dokument o principima ZSO.

Mustafa i njegov tadašnji kolega Aleksandar Vučić stavili su svoje potpise na papir, uz jednu važnu tačku: da ono što je potpisano „proveri“ kosovski Ustavni sud.

Prošla su samo dva meseca i taj sporazum je poslat na tumačenje Ustavnom sudu. Tamo ga je poslala tadašnja predsednica Atifete Jahjaga.
Šta je Ustavni sud rekao?

Ustavni sud je u odluci donetoj u decembru 2015. godine naveo da Sporazum o pridruživanju u 23 tačke nije u skladu sa kosovskim Ustavom.

Ustavni sud je zaključio da Zajednicu opština sa srpskom većinom treba formirati kako je predviđeno prvim Briselskim sporazumom (iz 2013. godine). Dok je Sporazum o principima (za osnivanje Zajednice postignut 2015. godine), ustavotvorac je rekao da on nije u potpunosti u skladu sa duhom Ustava.

Prema najvišoj sudskoj instanci, pravni akt kosovske Vlade i statut koji sprovodi principe, da bi bili kompatibilni sa duhom Ustava, moraju ispuniti ustavne standarde.

Najkontroverznija stvar je, zapravo, to što Zajednica nije zasnovana na multietničnosti, već objedinjuje opštine u kojima je jedna etnička zajednica većinska.

U oktobru je u medijima objavljen dokument koji se opisuje kao nacrt statuta Zajednice, koji su izradili nemački stručnjaci.

U nacrtu objavljenom u pojedinim medijima navodi se da je Zajednica „pravno lice, osnovano u skladu sa Zakonom o potvrđivanju prvog sporazuma i Ustavom Republike Kosovo“.
Pokušaj 2018

Vlada koju je tada predvodio Ramuš Haradinaj, 2018. godine preduzela je neke korake ka formiranju Zajednice.

Na izradi statuta angažovan je upravljački tim od četiri srpska zvaničnika. Ovaj tim je imao rok do 4. avgusta 2018. da pošalje prvi nacrt statuta Zajednice u Brisel.

Institucije su tada saopštile da takav nacrt nisu dobile i da nemaju informaciju da li je ovaj dokument dostavljen EU.

Upravljački tim za izradu statuta je dostavio kosovskoj Vladi samo zapisnik. Ovaj tim je zapisnikom imao zadatak da informiše Vladu o toku izrade statuta.

Prihvatanje ili neprihvatanje takvog predloga-dokumenta nije ni potvrđeno ni odbijeno u Briselu.
EU ne garantuje

Čini se da više ne važi obećanje Federike Mogerini da Zajednica neće imati izvršna ovlašćenja.

Portparol Evropske unije Peter Stano je u decembru 2021. za Gazeta Express rekao da nije na EU da odlučuje koja ovlašćenja mogu, a koja ne mogu da budu data Zajednici opština sa srpskom većinom. „Priština i Beograd će se o tome zajednički dogovoriti u okviru razgovora na ovu temu“, rekao je on.

O Statutu Zajednice, prema EU, pregovarale bi stranke, dok u Briselu nisu isključili mogućnost da se bilo koja norma Ustava dopuni ili promeni da bi se postigao cilj. Nije poznato da li se ovaj stav promenio.

„Kosovo je dobilo međunarodnu obavezu, kroz Briselski sporazum (ratifikovan od dve trećine u Skupštini Kosova) da stvori asocijaciju/zajednicu srpskih opština. Na Beogradu i Prištini je da pregovaraju o povelji, uz pomoć EU. Da li su za stvaranje asocijacije/zajednice neophodne ustavne i zakonske izmene, zavisi od toga o čemu se strane mogu dogovoriti”, rekao je portparol EU Stano.