Gde je i šta radi danas profesor Dragan Veselinov, nekadašnji ministar poljoprivrede?

Danas uživa u Pančevu, gde faktički živi ceo život i ne bi ga menjao za Beograd, na primer, ni za živu glavu. A ni za neke zvučnije gradove. Jednostavno, čovek je „has“ (pravi) Pančevac.

Iako nije prisutan u javnosti, profesor Veselinov nije dokon. Stalno piše, čita, istražuje, povremeno gostuje, drži predavanja, ali i uživa. U vinu, muzici, lovu…Politika i vlast mu ne nedostaju.

„Samo to ne! Ali ne zaboravljam velike trenutke pobede nad Miloševićem i srećan sam da sam tome doprineo“, kaže.

– Neprekidno pišem. Za vikend izdanje podgoričke Pobjede analiziram ono što nam se dešava, a spremam i vredan materijal za film ili TV seriju o odnosu Kraljevine Jugoslavije prema Jevrejima 1939, 40, 41. godine. To bi trebalo da bude vrlo zanimljivo, a uključeni su još neki ljudi, priča nam Veselinov, koji sada ima dovoljno vremena da se posveti velikoj strasti – lovu, ali i muzici.

Prva rok grupa u kojoj je svirao bubnjeve šezdesetih godina u Pančevu zvala se „Haski“. Svirali su rok, a rasformirali se 1969.

„Svirao sam u još nekim rok grupama, ali i u džez sastavima. Džez mi je takođe ljubav. Sviram i danas, baš smo prošle nedelje imali svirku ovde u Pančevu“, dodaje Veselinov.

Vino mu je takođe velika strast, ali ne bi nikako voleo da sa predsednikom „razmenjuje mišljenje“ o ovom, kako kažu, napitku bogova.

Vrlo je moguće da bi se i u tome sukobili, kao što se Veselinov devedesetih sukobljavao sa tadašnjom predsednikovom strankom i liderom. Šešelj i Veselinov su baš znali da se „sporečkaju“.

O povratku politici ne razmišlja, aktuelnu političku scenu smatra jadnom.

„Od ubistva Đinđića nema nikoga ni na vlasti ni u opoziciji. Beograd je politički mrtav. Kada bih se slučajno ponovo bavio politikom, ne bih više bio autonomaš već otvoreni secesionista. Zalagao bih se za samostalnost Vojvodine“, kaže nam.

Profesor Veselinov je tek nešto više od dve godine bio ministar i to poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u vladi ubijenog Zorana Đinđića izabranoj 21. januara 2001. a zatim nekoliko meseci u narednoj koju je vodio Zoran Živković.

Na pitanje da li su u njegovo vreme seljaci prosipali mleko ili muku mučili s prodajom suncokreta i pšenice, odgovara odrečno.

Priznaje da ne poznaje ljude na čelu današnjeg Ministarstva poljoprivrede, ali poručuje da onaj ko želi da vodi poljoprivredu mora da zna istoriju agrarne politike ne samo Srbije već i Evrope i da mere usklađuje sa potrebama građana.

„Kada sam ja bio ministar poljoprivrede podigli smo proizvodnju mleka. Nismo imali problema ni sa pšenicom i drugim žitaricama“.

Nakon saobraćajne nesreće koju je u centru Beograda izazvao njegov vozač, a u kojoj je poginula Katarina Marić, Veselinov je pod pritiskom javnosti podneo ostavku 1. jula 2003. godine.

Povukao se iz politike, vratio na beogradski Fakultet političkih nauka, gde je bio redovni profesor i odatle otišao u zasluženu penziju.

Počasni je profesor koledža Svetog Antonija i Londonskog univerziteta.

Svi koji su imali zadovoljstvo da im Veselinov bude profesor, znaju da su njegova predavanja bila zanimljiva i zahtevna, a na ispitivanju je bio strog, ali pravičan. Dešavalo se da ispitivanje jednog studenta traje i po 45 minuta, ali šta je to nakon čitanja bar prvog toma Marksovog “Kapitala”.

Komentarišući nedavne napade na mlade profesore FPN i svojevrsne poternice kojim je oblepljena okolina Fakulteta, profesor Veselinov kaže da mu je drago što je FPN ostao predvodnik slobode i demokratije.

Retko ipak ide na FPN, pošto kako objašnjava, sa delom uprave ne želi da komunicira.

Retko kontaktira i sa bivšim kolegama sa političke scene.

Sa Vukom Draškovićem se čuje relativno često, sa Čedomirom Jovanovićem tu i tamo. Ostale je uglavnom “zaboravio”, a verovatno i oni njega.

Od kolega iz prve Vlade Srbije nakon petooktobarskih promena najviše je poštovao tadašnjeg ministra ekonomije Aleksanda Vlahovića za koga kaže da je izuzetan stručnjak.

Profesor Veselinov je rođen 1950. sticajem okolnosti u selu Baranda, opština Opovo, u dobrostojećoj porodici.

Njegov otac Slavko bio je cenjeni pokrajinski funkcioner.

Gimnaziju „Uroš Predić“ završio je u Pančevu, diplomirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, doktorirao na Ekonomskom fakultetu.

Usavršavao se u Moskvi, Rimu, Vašingtonu, Oksfordu, Minhenu, Londonu…

Njegove važnije stručne knjige su: „Agrarno pitanje u Jugoslaviji“ (1981) i „Sumrak seljaštva“ (1987).

Krajem osamdesetih bio je u grupi mladih komunističkih intelektualaca (Vladimir Gligorov, Žarko Puhovski), koji su kritikovali tadašnji učmali sistem i zalagali se za liberalizaciju ekonomije i društva.

Govorio je na tribinama, pisao za novine, upozoravao da će “vruć nacionalistički populizam” razbiti federalnu Jugoslaviju.

Uvođenjem višestranačja, 1990. osniva Narodnu seljačku stranku, koja 1996. postaje deo koalicije Vojvodina, pored “ligaša” Nenada Čanka i Reformsko-demokratska stranke Mileta Isakova.

Učestvuju na izborima, a jedan od njihovih poznatijih predizbornih slogana bio je „Tačka na pljačku“. Osvajaju dva mesta u Saveznoj skupštini 1996, a naredne godine na republičkim dobijaju četiri.

Dragan Veselinov je bio narodni poslanik u Skupštini Srbije, SRJ i Državne zajednice SCG. Sa svojim poslanicima je jedini 1999. godine u Skupštini Srbije glasao protiv ulaska u rat sa NATO zbog Kosova.

Čanak, Isakov i Veselinov jesu Vojvođani i autonomaši, ali je među njima došlo do takve svađe, sukoba i međusobnih optužbi za krađu stranačkog pečata, uzurpaciju prostorija i stranke, kao da su došli iz centra centralne Srbije, a ne Vojvodine.

Srbijansko je izgleda nadvladalo nad vojvođanskim. Ili je za svađu kriva politika.

Koliko su se bili sukobili pokazuje i slučaj iz vremena njegovog ministrovanja.

Došlo je do epidemije trihineloze u srednjem Banatu, a ostavku Veselinova zatražili su DSS i Čankov LSV. Uz naglasak da svako može da bude smenjen, zahtev DSS tumačio je kao pokušaj Koštuničine stranke da bude uklonjen zbog svoje reformske politike. Lidera LSV je drugačije komentarisao.

„Čanak može da traži moju ostavku ako se bude razboleo od kobasica koje sam ja napravio”, poručio je nekadašnjem koalicionom partneru.

Nisam protiv religije već nadmenosti vernika i klera

Ove godine se, posle decenija i decenija, desilo da u istom mesecu hrišćani slave Uskrs, jevreji Pashu, muslimani Bajram. Profesor Veselinov se bavi i proučavanjem religija, naročito trima monoteističkim, ali im ne proriče svetlu budućnost.

U izdanju podgoričke “Nove Pobjede”, u Crnoj Gori je objavljena njegova knjiga “Moj Bog – pitajte popa”, čije je delove Danas objavio.

U Srbiji nije bilo zainteresovanih izdavača, verovatno zbog stavova profesora Veselinova pre svega o pravoslavlju i Svetom Savi.

Monoteističkim religijama profesor Veselinov ne proriče svetlu budućnost i navodi da se ne snalaze u 21.veku.

“Nisam protiv religije, ali sam protiv nadmenosti vernika i klera da su oni konačne sudije o smislu ljudskog života i zasnovanosti zakona društva. Protiv sam autoritarnosti Crkve i njenih težnji ka monopolu na definiciju večnih istina i bilo kakvih istina. Takva je crkva perverzija religije i Abelardovog sholastičkog razuma“, smatra Veselinov.