Gde je Srbija deset godina od početka pregovora sa EU?

To kažu sagovonici Danasa koje smo pitali gde je Srbija deset godina od održavanja prve međuvladina konferencija između Srbije i EU 21. januara 2014. u Briselu, čime je označen početak pristupnih pregovora na političkom nivou.

Temu evropskih integracija predstavnici vlasti sada onako uzgled pomenu uz one prioritetnije, a i želja građana da Srbija postane deo Unije je ispod 50 odsto. Entuzijazma je nestalo, ali i neophodnih reformi i značajnog napretka u najvažnijim i blokirajućim poglavljima 23, 24 i 35,

Strahinja Subotić, iz Centra za evropske poltike, za Danas kaže da činjenica da se pregovara celu deceniju ukazuje da je to period propuštenih prilika.

– Ovo je simptomatično ne samo za Srbiju, već za ceo region. Dovoljno je da se osvrnemo na Hrvatsku, koja je okončala pregovore za šest godina, pa da shvatimo koliko kaskamo – ukazuje on.

Ne sme se dozvoliti da naredna decenija bude još jedan period propuštenih prilika

Kako dodaje, što je više vreme prolazilo, umesto da budemo bliži ka ostvarivanju članstva u Uniji kao našeg ključnog strateškog cilja, to je naša stagnacija sve više učvršćivala svoje korenje.

– Shodno tome, obeležavanje ove neslavne godišnjice treba da nam bude podsetnik da se ne sme dozvoliti da naredna decenija bude još jedan period propuštenih prilika, pogotovo imajući u vidu da se trenutno u samoj Uniji aktivno traže rešenja za ubrzanje i oživljavanje politike proširenja – kaže Subotić.

Dok Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, kaže da deset godina pregovora koje vode novoradikali može da se svede u jednoj rečenici, mnogo obećavali, malo radili, a još manje želeli evropsku budućnost Srbije.

– Drugim rečima, lagali su – konstatuje on.

Prema njegovim rečima, sporo napredovanje i neizvesna evropska budućnost uslovljena je dvema stvarima.

Prva je ta što su bivši radikali skinuli majice s Šešeljevim likom, obukli odela i samoproglasili se za entuziastične Evropljane znajući da im građani Srbije nikada neće dati da vladaju dok ugrožavaju Miloševićevom retorikom budućnost kojoj se većina nada, a ustvari sve vreme su lagali, jer istinski ne žele zakone, uređenu državu, pravila koja važe za sve pa i njih, ali ne žele ni da raskinu vezu politika-kriminal jer im vlast pokazala da je ta veza vrlo ekonomski unosna za održavanje izborne mašinerije i gladna usta oko predsednika.

– Drugim rečima, ako imate kontrolu nad svim polugama moći, trebalo bi da možete da sprovedete svaku reformu, koju pre svega traže građani, a onda i EU – kaže on.

Nemamo ni para ni ljudstva koje taj proces mogu da iznesu

Kada je reč o broju otvorenih poglavlja, on navodi da je to značajno manje od drugih zemalja u regionu koje su započele pregovore, Crne Gore koja je otvorila svih 33 poglavlja, a tri je privremeno zatvorila.

– Srbija, kako stoje stvari, nije ni blizu da završi otvaranje poglavlja, što je lakši posao, a na samo petnaestak odsto je od primene pravila koje usvaja štancovanjem u nesposobnom parlamentu. Postoji nekoliko razloga za sporo napredovanje Srbije u pregovorima. Jedan od razloga je složenost pravnog sistema EU, koji zahteva značajne promene u zakonodavstvu i praksi Srbije, a pokazalo se da nemamo ni para ni ljudstva koje taj proces mogu da iznesu i tu dolazimo do druge stvari – objašnjava Beširi.

Kako kaže, Srbija nije toliko siromašna koliko se vlast razbacije novcem građana i koliko odlazi na korupciju.

– Podaci Agencije za sprečavanje korupcije pokazuju da godišnje Srbija izgubi 500km puteva, 7500 medicinskih aparata i 350 škola samo zbog korupcije. Negativna selekcija u državnoj upravi, protivno zakonu držanje cele uprave u vanrednom stanju i nepotizam prilikom zapošljavanja dovelo je do niskog znanja i veština državnih službenika da u poslednjih nekoliko godina ne mogu ni najjednostavnije operacije da se izvode. Kadar koji je zadužen za usaglašavanje pravne tekovine EU, ali i da sprovodi zakone i redovno izveštava o primeni u većini slučajeva toliko je niskog znanja i veština da se najobičnije stvari rešavaju godinama – ukazuje naš sagovonik.

Drugim rečima, dodaje, čak i kad bi postojala politička volja, ne bi bilo kadra koji bi plan premijerke i predsednika mogao da sprovede u delo.
On podseća i na kompleksnost pitanja Kosova, koje je jedno od poglavlja koje Srbija mora da zatvori pre nego što postane članica EU.

Vlast niti želi niti zna da nas uvede u EU

– U pogledu pitanja Kosova, Srbija i Kosovo su postigli određeni napredak u dijalogu koji vode pod okriljem EU. Međutim, još uvek nema dogovora o konačnom statusu Kosova, što predstavlja značajnu prepreku za napredovanje Srbije u pregovorima sa EU – konstatuje Beširi.

Uzimajući u obzir sve ove faktore, kaže da je teško predvideti kada će Srbija moći da postane članica EU, ali da ukoliko vlast to ne želi, fer bi bilo da to kaže i da kao i Island zatvori pregovore, jer nam se u suprotnom smeši sudbina autokrativne Turske, gde smo decenijama kandidat, gledamo gde da ućarimo šta se može i nikada ne reformišemo u demokratsku državu zasnovanu na pravu, pravdi i vladavini zakona.

– Da li je ova vlast koja može da nas uvede u EU? Sumnjam, zapravo ne sumnjam, ne može. Niti želi, niti zna – zaključuje Beširi.