General Romano: Srbija je donela suverenu odluku da formalizuje svoj odnos s NATO

Zvaničnici NATO-a poručuju da je Srbija važan partner za mir i stabilnost kao i da NATO poštuje odluku Srbije o vojnoj neutralnosti, kao i da saradnja u mnogim oblastima napreduje. O bezbodnoj situaciji u regionu, važnosti misija KFOR za očuvanje stabilnosti na Kosovu, ali i saradnji Srbije sa NATO, razgovarali smo sa šefom NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu, brigadnim generalom Đampjerom Romanom. 

NATO vojna kancelarija za vezu u Beogradu postoji od 2006. godine i više od 17 godina predstavlja glavnu vezu između Alijanse i vlasti u Beogradu. Od tada do danas Srbija i NATO umnogome su unapredili svoju saradnju, iako se u javnosti o tome retko govori. Srbija deluje u okviru NATO programa Partnerstvo za mir uz Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP), što je najviši oblik saradnje ispod formalnog članstva. Bez obzira na saradnju u različitim oblastima, javno mnjenje u Srbiji o tome uglavnom ostaje neobavešteno.

European Western Balkans: Kako ocenjujete trenutnu bezbednosnu situaciju na Zapadnom Balkanu?

Đampjero Romano: Zapadni Balkan je region od strateškog značaja za NATO, što je navedeno i u Strateškom konceptu NATO-a usvojenom na samitu u Madridu 2022. godine. Ova tačka je ponovo potvrđena na brojnim sastancima na visokom nivou, između ostalog na NATO Samitu u Viljnusu prošlog jula, na sastanku ministara spoljnih poslova članica NATO-a u Briselu prošlog novembra, kao i na sastanku ministara odbrane članica NATO-a u Briselu u februaru. Ovo je takođe istakao i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg tokom posete regionu prošlog novembra, kao i zamenik generalnog sekretara Mirča Đoana prilikom skorašnje posete Severnoatlantskog saveta Bosni i Hercegovini.

Uopšteno gledano, region je daleko napredovao od sukoba 90-ih godina. Međutim, i dalje ima razloga za oprez. Iako je situacija na Kosovu stabilna, i dalje je krhka. Prošle godine je došlo do povećanja tenzija i nasilja, uključujuči i ničim izazvane i neprihvatljive napade na snage KFOR-a u maju, kao i napade na Kosovsku policiju u Banjskoj u septembru. Pored toga, nije došlo do značajnog napretka  u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Sve strane moraju da se suzdrže od mera koje mogu dovesti do eskalacije, kao i od retorike koja razjedinjuje, i da se umesto toga u dobroj veri vrate dijalogu pod okiljem EU.

U Bosni i Hercegovini takođe vidimo rast tenzija, retoriku razdora i secesionističke pretnje, koji ugrožavaju reforme i podrivaju stabilnost. Ovo je jedan zabrinjavajuć i neprihvatljiv trend koji prkosi tekstu i duhu Dejtonskog mirovnog sporazuma. Ovaj sporazum se mora poštovati, a NATO nastavlja da u potpunosti podržava rad Kancelarije visokog predstavnika. Pored toga, NATO nastavlja da pruža podršku reformskim naporima Bosne i Hercegovine i njenom evroatlantskom putu. Potrebni su nam istinska posvećenost i konstruktivan pristup svih lidera Bosne i Hercegovine kako bismo osigurali održanje i funkcionisanje zajedničkih struktura.

Tokom posete regionu, generalni sekretar je izjavio da stabilnost na Zapadnom Balkanu zavisi od odluke svih strana da odaberu dijalog i diplomatiju naspram sukoba i haosa. Miran i stabilan Zapadni Balkan je važan za našu bezbednost i za stabilnost širom celog evroatlantskog područja. NATO će nastaviti da igra svoju ulogu, između ostalog i kroz našu misiju KFOR na Kosovu, Vojnu kancelariju za vezu u Beogradu i NATO štab u Sarajevu. 

EWB: U februaru se navršilo dve godine od početka ruske agresije protiv Ukrajine. Kako je taj rat uticao na bezbednosnu arhitekturu u regionu i koji su glavni izazovi za region?

ĐR: Opšta invazija Rusije na Ukrajinu započeta 2022. godine, nakon nezakonite aneksije Krima 2014. godine, uzdrmala je mir u evroatlantskom području i drastično promenila bezbednosno okruženje. NATO najstrože osuđuje brutalni i ničim isprovociran rat Rusije protiv Ukrajine, nezavisne i demokratske zemlje i bliskog partnera NATO-a.

NATO je preko 30 godina pokušavao da izgradi konstruktivno partnerstvo s Rusijom, kroz razvoj dijaloga i praktične saradnje u oblastima od obostranog interesa. Uprkos tome, Rusija iznova krši norme i načela na kojima se zasniva stabilan i predvidiv bezbednosni poredak u Evropi, i ispoljava sve agresivnije ponašanje, naročito tokom prethodne decenije.

Brutalni agresorski rat Rusije ima dalekosežne posledice koje se osećaju u mnogim regionima. Brige oko uticaja Rusije u regionu Zapadnog Balkana su se povećale od početka opšte invazije Rusije na Ukrajinu. Zato će NATO nastaviti da unapređuje saradnju sa partnerima u regionu, kako bi podržao reforme, mir i bezbednost i borio se protiv štetnog uticaja dezinformacija, hibridnih i sajber pretnji, koji potiču od državnih i nedržavnih aktera. Mi pozivamo Rusiju da igra konstruktivnu ulogu na Zapadnom Balkanu, ali nažalost redovno vidimo da ona radi upravo suprotno.

Na samitu NATO-a u Viljnusu, NATO saveznici su ponovo potvrdili posvećenost Saveza unapređenju političkog dijaloga i praktične saradnje na Zapadnom Balkanu. Demokratske vrednosti, vladavina prava, unutrašnje reforme i dobrosusedski odnosi su od presudnog značaja za regionalnu saradnju i evroatlantske integracije. Generalni sekretar NATO-a i njegov zamenik su prilikom poseta regionu istakli značaj kontinuiranog napretka u ovom pogledu. Dalje jačanje podrške koju pružamo partnerima će takođe biti jedan od glavnih prioriteta dok se pripremamo za samit u Vašingtonu na kom ćemo ovog jula obeležiti 75. godišnjicu NATO-a.

EWB: Kako NATO reaguje na odluku SAD, važne članice NATO-a, da odobri prodaju raketa Javelin Kosovu? Kakvu poruku ovo šalje zvaničnom Beogradu?

ĐR: To je pitanje za kosovske institucije i SAD, koji su tu odluku i doneli.

Misija NATO-a KFOR je u potpunosti usredsređena na implementaciju svog mandata UN koji se zasniva na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti iz 1999, a to je da pruža mirno i bezbedno okruženje i slobodu kretanja za sve zajednice koje žive na Kosovu. KFOR je treći u lancu reagovanja, nakon Kosovske policije i Misije Evropske unije za vladavinu prava (EULEKS).

KFOR na terenu ima fleksibilan stav, koji se redovno prilagođava shodno našoj proceni bezbednosne situacije. To nam omogućava da se suočavamo sa svim izazovima do kojih može doći, i da doprinesemo bezbednosti širom Kosova i celog regiona.

EWB: Prethodne godine bilo je brojnih bezbednosnih izazova i pretnji na Kosovu. Da li KFOR i dalje garantuje mir i stabilnost na Kosovu?

ĐR: Stabilno Kosovo je od suštinskog značaja za regionalnu stabilnost i za našu bezbednost. Više od dve decenije, NATO doprinosi miru i stabilnosti na Kosovu. Naša mirovna misija KFOR ima nepromenjen mandat UN. Nastavljamo da pružamo podršku sigurnom i bezbednom okruženju i slobodi kretanja, za dobrobit svih zajednica koje žive na Kosovu.

Prošlog maja došlo je do nasilja nad pripadnicima naše mirovne misije KFOR u kom je povređeno 93 vojnika NATO-a, a neki od njih ozbiljno. U septembru se desio još jedan ozbiljan napad, i to na Kosovsku policiju u Banjskoj. Ovo je nedopustivo. Moraju se utvrditi činjenice, a počinioci moraju biti privedeni pravdi.

Od maja smo povećali prisustvo KFOR-a na severu Kosova, uz raspoređivanje rezervnih snaga i dodatnih patrola. Ovo su razumni koraci kako bismo obezbedili da KFOR ima snage i sposobnosti potrebne za izvršenje svog mandata UN. Komandant KFOR-a general-major Ozkan Ulutaš ostaje u kontaktu sa načelnikom Generalštaba Vojske Srbije, generalom Milanom Mojsilovićem, kao i sa predstavnicima institucija i bezbednosnih organizacija na Kosovu, Misije EU za vladavinu prava (EULEKS), OEBS-a, UN i međunarodne zajednice.

Istovremeno, Beograd i Priština moraju preduzeti mere u cilju deeskalacije situacije i suzdržati se od daljeg neodgovornog ponašanja. Pozdravljamo skorašnje pozitivne korake po pitanju registarskih tablica i mape puta za energetske sporazume. Nastavljamo da pozivamo obe strane da se uključe u dijalog pod okriljem EU, jer je to jedini način za rešavanje otvorenih pitanja i pronalaženje rešenja koja uvažavaju prava svih zajednica. Ovo je od ključnog značaja za trajnu bezbednost i stabilnost u regionu.

EWB: Kako ocenjujete nivo saradnje NATO-a i vlasti u Beogradu? U kojim oblastima je ta saradnja najbliža?

ĐR: Srbija je dugogodišnji partner NATO-a, još od 2006. godine kad se pridružila programu NATO-a Partnerstvo za mir. Više od 17 godina, Srbija i NATO unapređuju saradnju na brojnim pitanjima i rade zajedno na podsticanju reformi, bezbednosti i stabilnosti širom Zapadnog Balkana i šireg evroatlantskog područja. Kao šef NATO vojne kancelarije u Beogradu, moja uloga je da pomažem jačanje ove saradnje, koja koristi i NATO-u i Srbiji.

Naše partnerstvo je krojeno tako da odgovara potrebama i bezbednosnim interesima Srbije, uz potpuno poštovanje politike vojne neutralnosti Srbije. Sarađujemo na više različitih nivoa, u političkom, vojnom i naučnom domenu. Imamo dobro uspostavljenu komunikaciju, između ostalog i na najvišem političkom nivou, gde postoji redovni kontakt između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga. Tokom svoje prethodne posete Beogradu u novembru, generalni sekretar i predsednik su razgovarali o ponovnom pokretanju zajedničkih vojnih vežbi.

Što se tiče praktične saradnje, Srbija može birati od preko 1600 različitih aktivnosti sa našeg partnerskog menija. Među njima su kursevi, obuke i drugi događaji koji odgovaraju određenim potrebama partnerskih zemalja.

Pored toga, od 2007. godine Srbija je aktivno uključena u NATO program Nauka za mir i bezbednost, u različitim poljima, među kojima su energetska i ekološka bezbednost, napredne tehnologije, sajber odbrana i borba protiv terorizma. Generalni sekretar je imao prilike da vidi neke od nedavnih projekata prilikom svoje posete Beogradu.

Među praktičnim primerima su DEXTER, projekat za kreiranje sistema za identifikaciju skrivenog oružja i eksploziva u velikim sistemima javnog prevoza, kao i SP4LIFE, koji je usmeren na kreiranje sistema za ranu detekciju u borbi protiv terorističkih napada i hemijskih, bioloških, radioloških i nuklearnih nezgoda. Još jedan primer je razvoj održivijih sistema za skladištenje energije kako bi se smanjili troškovi i brige oko sigurnosti litijum-jonske tehnologije (razvoj baterija bez litijuma), i upotreba biogoriva kao ključnog održivog energetskog rešenja za budućnost, s primenama u vojnoj i civilnoj sferi.

Ovaj program je tokom godina spojio mnoge naučnike iz NATO-a i Srbije, tako da su mogli da dele iskustva i rade na novim tehnološkim i naučnim dostignućima. Zahvaljujući ovim projektima, opremljene su mnoge laboratorije u Srbiji, gde sada naučnici, radoznali umovi iz Srbije, mogu raditi zajedno i pomoći da se stvori sigurnija budućnost.

NATO i Srbija takođe rade mnogo toga zajedno u oblasti vojne obuke. Ovo pomaže Vojsci Srbije da još delotvornije doprinosi mirovnim operacijama UN i EU, koje pomažu u očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti za sve.

EWB: Da li NATO očekuje da vlasti u Srbiji ističu i promovišu saradnju s NATO-om više nego dosad?

ĐR: NATO i Srbija imaju sveobuhvatnu i čvrstu osnovu na kojoj grade dalju saradnju. U tom smislu, postoji prostor da se uradi još toga na polju transparentnog i činjeničnog informisanja stanovništva Srbije o našim zajedničkim aktivnostima.

Srbija je donela suverenu odluku da formalizuje svoj odnos s NATO-om kroz partnerstvo krojeno po njenim potrebama, zasnovano na političkom dijalogu i praktičnoj saradnji, uz potpuno poštovanje njene politike vojne neutralnosti. Na tome se zasniva naša komunikacija, i to ćemo nastaviti da ističemo u svakom obraćanju srpskoj javnosti. Nama je veoma važno da se javnost informiše o našoj saradnji, pošto je ona korisna i za NATO i Srbiju, i direktno utiče na regionalnu stabilnost i bezbednost u evroatlantskom području.

Daleko smo došli od 2006. godine kad se Srbija pridružila Partnerstvu za mir. Spremni smo da dalje razvijamo naše partnerstvo, u skladu sa dinamikom i opsegom koji definišu vlasti u Srbiji. To je od naročitog značaja u trenutku kad su dezinformacije, lažne vesti i lažni narativi toliko prisutni. Javna diplomatija je jedna od oblasti u kojoj Srbija i NATO mogu uraditi još mnogo toga na obostranu korist.

Već nekoliko godina igramo svoju ulogu u tome, između ostalog kroz posete našim kancelarijama, gde o našim raznovrsnim aktivnostima i angažmanima komuniciramo sa velikim brojem medijskih kuća, kroz intervjue i omogućavanje pristupa događajima NATO-a na visokom nivou – između ostalog, sastancima ministara, samitima, te kroz naučnu saradnju, učešće u konferencijama i radionicama, posete novinara, akademika, kreatora javnog mnjenja, narodnih poslanika i državnih zvaničnika Sedištu NATO-a.

Imajući to u vidu, NATO i Srbija mogu imati još bližu saradnju kako bi se borili protiv lažnih vesti, lažnih narativa i hibridnih pretnji. Ovi izazovi se najbolje rešavaju preduzimanjem transparentnih i konkretnih mera, kojima saopštavamo činjenice i komuniciramo zajedničke vrednosti. Sve ovo je od ključnog značaja za očuvanje demokratskih društava i jačanje otpornosti na spoljne maligne uticaje.

Takođe, mnoge aktivnosti se odvijaju između Srbije i članica NATO-a na bilateralnom nivou. Ove zemlje doniraju i ulažu mnogo resursa u Srbiju, kroz poverilačke fondove NATO-a, fondove EU, ili bilateralno.

I dalje postoji značajan raskorak između onoga što mi radimo zajedno i informisanosti javnosti u Srbiji o tome. To pitanje je jedno od mojih glavnih prioriteta. Nastavićemo da dajemo sve od sebe da objašnjavamo šta je NATO, za koje se vrednosti zalaže, i na kojim načelima počiva naša dugoročna saradnja. Spremni smo da radimo na pronalaženju novih načina za nastavak ove transparentne i konstruktivne komunikacije sa srpskom javnošću.