General Zaniti: Budućnost celog Zapadnog Balkana je u evroatlantskoj porodici

Poručuje da je budućnost celog Zapadnog Balkana je u evroatlantskoj porodici.

Gospodine Zaniti, krajem prošle godine preuzeli ste dužnost šefa NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu. Vaš mandat se završava ovog decembra. Kakvi su vaši utisci o Beogradu i Srbiji?

Bila mi je velika čast što sam predstavljao NATO u Srbiji. Vaša zemlja i Beograd su na mene ostavili veoma pozitivan utisak. Živeći ovde, svakog dana bih saznao nešto novo o vašoj bogatoj kulturi. Imao sam to zadovoljstvo da iskusim pravo srpsko gostoprimstvo, srdačnost vašeg naroda, i da iz prve ruke upoznam tradicije i pravu lepotu vaše zemlje. Beograd je prelep grad. Kad sam došao ovde, doživeo sam veoma toplu dobrodošlicu, i to je nešto što veoma cenim i što ću uvek pamtiti. A sad kad treba da odem, mogu sa sigurnošću da kažem da ću Beograd i Srbiju uvek pamtiti po najlepšem.

Da li ste postigli ciljeve koje ste postavili na početku mandata, i koji su najveći izazovi sa kojima će se suočiti vaš naslednik?

Zadovoljan sam time koliko se partnerstvo Srbije i NATO-a razvilo tokom prethodnih 16 godina. Drago mi je što sam mogao da učestvujem u tom procesu. I zaista, partnerstvo NATO-a i Srbije jeste jedan kontinuiran proces, koji je započet 2006. godine kad se Srbija pridružila programu NATO-a Partnerstvo za mir, a i kada je u Beogradu osnovana NATO vojna kancelarija za vezu.

Otkad je prvi šef naše kancelarije preuzeo dužnost predstavnika NATO-a u Srbiji, naš obim posla i zadaci su se povećavali, razvijali, uporedo kao i naša saradnja sa Srbijom. Kontinuitet i doslednost su načela na kojima se zasniva naš rad, naše partnerstvo. Ja sam se samo nadovezao na ono što su moji prethodnici radili, a nadam se da će moj naslednik imati koristi od onog što smo moj tim i ja pomogli da se ostvari tokom mog mandata. Na kraju, najbitnije je da je sve što radimo obostrano korisno, i da se naše partnerstvo zasniva na zahtevima Srbije i prilagođava se u skladu sa njenim potrebama i prioritetima. Od samog početka, naša saradnja je uspostavljena i sprovodi se uz potpuno poštovanje proklamovane politike vojne neutralnosti vaše zemlje. Naš pristup će ostati ovakav i u daljem razvoju odnosa NATO-a i Srbije.

Kad se osvrnem, srećan sam i zbog svega što smo postigli zajedno sa našim partnerima iz Srbije i zato što je sada partnerstvo Srbije i NATO-a mnogo razvijenije nego što se možda čini na prvi pogled. Nastavljamo mnogo toga da radimo zajedno, a obim, raspon i dubina dimenzija naseg partnerstva je višeslojna i raznovrsna, i sprovodi se u više različitih domena: od mnogih uspešnih projekata koje smo sproveli zajedno u saradnji sa naučnom i tehnološkom zajednicom, preko razmene znanja i iskustava, do obuke, vežbi i saradnje u upravljanju posledicama prirodnih nepogoda.

Što se drugog dela vašeg pitanja tiče, i toga koji su najveći izazovi s kojima će se moj naslednik suočavati, mogu reći samo da vredan rad i posvećenost nikad ne predstavljaju izazov. To je naša dužnost, kako bismo zajedno sa našim srpskim kolegama mogli da nastavimo da kreiramo uslove povoljne za jačanje stabilnosti širom regiona. I upravo to NATO i Srbija treba da rade zajedno, i to je ono što će moj naslednik i zemljak, italijanski brigadni general Đampjero Romano nastaviti da radi. Želim mu sve najbolje i mnogo uspeha u svim poduhvatima.

Da li ste zadovoljni saradnjom sa Vladom Srbije, naročito sa Ministarstvom odbrane?

Za kolege iz Ministarstva odbrane imam samo reči hvale. Naša kancelarija se nalazi u njihovoj zgradi, i oni se više nego dobri domaćini. Od prvog dana nam pokazuju pravo gostoprimstvo. Na tome sam im zahvalan, kao i na profesionalnoj saradnji koju smo razvili zajedno. Takođe želim da naglasim veoma blisku saradnju koju imamo s Ministarstvom spoljnih poslova, čiji rad i posvećenost visoko cenim.

Tokom vremena koje sam proveo u Srbiji mnogo toga sam naučio. Srbija je domovina jednog ponosnog naroda sa veoma poštovanim oficirima. Vaša vojska je na veoma dobrom glasu širom sveta. To je potvrđeno i prepoznavanjem važne uloge koju Vojska Srbije igra kroz svoj doprinos mnogim međunarodnim mirovnim misijama širom sveta.

Oficiri Srbije su dobar primer toga kako je kroz posvećenost i profesionalnost Srbija postala cenjen partner u pružanju podrške međunarodnom miru i stabilnosti.

Smatram da je ovo uspeh za obe strane, pošto upravo NATO pruža aktivnosti izgradnje kapaciteta koje omogućuju Srbiji da dostigne nivo interoperabilnosti neophodan za učešće u mirovnim misijama UN i EU, u Centralnoafričkoj Republici, Libanu i drugde. Neke od mojih kolega iz NATO-a koje znam su imali to zadovoljstvo da služe zajedno sa vašim oficirima u ovim misijama, i imaju samo najbolje da kažu o njima. Visoko cenim doprinos Srbije mirovnim operacijama pod okriljem EU i UN.

Meni je kao oficiru i kao generalu važno da mogu da se oslonim na moje trupe. Važno je da me ljudi kojima upravljam razumeju i da ja razumem njih, bez obzira na to odakle dolaze. I to me dovodi do veoma važne reči: interoperabilnost. Ta reč je ključna za uspeh u multinacionalnim mirovnim misijama. NATO pruža podršku i pomaže Vojsci Srbije da razvija svoju interoperabilnost.

Srbija je od 2006. članica Partnerstva za mir. Srbija je takođe potpisnica SOFA sporazuma s NATO-om, a usvojen je i IPAP. Kako ocenjujete saradnju Srbije i NATO-a, šta ona daje Srbiji a šta NATO-u? Gde vidite dodatne prilike za saradnju?

Mi cenimo naše dugotrajno partnerstvo sa Srbijom, koje datira još od 2006, kada se Srbija pridružila programu NATO-a Partnerstvo za mir. Već 16 godina, Srbija i NATO razvijaju opsežnu i obostrano korisnu saradnju i zajedno daju doprinos reformama, bezbednosti i stabilnosti širom regiona Zapadnog Balkana i šireg evroatlantskog područja. Oduvek se trudimo da kreiramo partnerstvo koje je prilagođeno potrebama i prioritetima Srbije, naročito kad je u pitanju naša praktična saradnja. U tom kontekstu, Srbija može da bira od preko 1.600 različitih aktivnosti sa našeg partnerskog menija. Ove aktivnosti obuhvataju sve od reformi bezbednosnih institucija i struktura Srbije do jačanja njenih kapaciteta za sprečavanje nepogoda i upravljanje njihovim posledicama, od naučne saradnje do zajedničkih vežbi.

Primera radi, u septembru 2021, vojnomedicinsko osoblje Srbije uzelo je učešće u vežbi odgovora na vanredne situacije „Severna Makedonija 2021“ pod okriljem NATO-a. Ova vežba je održana u Ohridu i Strugi. U njoj je učestvovalo 27 država članica i partnera, kao i 16 regionalnih i međunarodnih organizacija. Jedna takva vežba našeg Centra za koordinaciju odgovora na vanredne situacije (EADRCC) je organizovana i u Srbiji 2018. godine, i to je bila najveća vežba tog tipa ikada održana. A na primer, što se vojne saradnje tiče, NATO obučava srpske vojnike za međunarodne mirovne misije. Takodje, u poslednjih 20 godina uložili smo milione evra kako bismo pomogli Srbiji da uništi preko 230 tona zastarele municije. Srbija i NATO su takođe radili zajedno kako bi obučavali iračko vojnomedicinsko osoblje, čime su pružili podršku bezbednosnim snagama Iraka. U pogledu naučne saradnje, od 2006. Srbija je aktivno angažovana u okviru NATO programa Nauka za mir i bezbednost. Srpski naučnici i naučni instituti predvode neke od aktivnosti u okviru ovog programa. Na primer, među njima su  projekti koji se odnose na energetsku i ekološku bezbednost, odbranu od hemijskog, biološkog, radiološkog i nuklearnog naoružanja, borbu protiv terorizma, sajber odbranu i bezbednost ljudi.

Novi okvir partnerstva koji NATO i Srbija trenutno razvijaju nudi prilike za dalji razvoj naše saradnje.

Kao organizacija, NATO je pre svega vojni savez, a javnost uglavnom zanemaruje druge aspekte saradnje, među kojima su politička, naučno-tehnološka i obrazovna saradnja. Da li mislite da je srpska javnost dovoljno upoznata sa nivoom odnosa Srbije i NATO-a, kao i sa konkretnim rezultatima tih odnosa?

NATO je politički i vojni savez. Građani Srbije nisu dovoljno upoznati koliko toga radimo zajedno u okviru našeg dobro uspostavljenog partnerstva. Ovo smatramo pravim izazovom, pošto su NATO i Srbija već dugo vremena partneri. Visoko cenimo i poštujemo vašu zemlju i uvek smo spremni da srpsku javnost obaveštavamo o našim zajedničkim aktivnostima na transparentan i činjeničan način. To je naročito značajno u vremenu kad su dezinformacije i lažne vesti toliko rasprostranjene. Naša vrata su uvek otvorena, i moj tim je uvek na raspolaganju da istražuje nove načine da komunicira sa javnošću Srbije.

Lideri NATO-a često ponavljaju da poštuju odluku Srbije da se ne učlani u NATO i njenu politiku vojne neutralnosti. Da li mislite da je moguće da će u budućnosti Srbija promeniti svoju politiku vojne neutralnosti i da će se učlaniti u NATO?

Kao što sam rekao, NATO u potpunosti poštuje proklamovanu politiku vojne neutralnosti Srbije. NATO je organizacija koja potpuno podržava pravo svake zemlje da bira sopstveni put, i Srbija ima suvereno pravo da kroji sopstvenu spoljnu politiku i bira svoje bezbednosne aranžmane slobodno, bez ikakvog mešanja sa strane. Što se nas tiče, kontinuirana saradnja sa Evropskom unijom i drugim partnerima sa kojima delimo vrednosti je i dalje presudna. Nastavićemo da radimo zajedno kako bismo očuvali stabilnost i podržali reforme u regionu, zato što su bezbednost i stabilnost na Zapadnom Balkanu na kraju važni za NATO, ali i za mir i stabilnost u Evropi. Budućnost celog Zapadnog Balkana je u evroatlantskoj porodici.

Tokom vašeg mandata u Srbiji, započet je rat na teritoriji Evrope. Kako vidite bezbednosnu situaciju na Zapadnom Balkanu tokom rata u Ukrajini?

Pre svega, nezakonit i ničim izazvan rat Rusije protiv Ukrajine je uništio mir i stabilnost u Evropi, te izazvao prehrambenu i energetsku krizu, što utiče na mnoge ljude širom sveta. On predstavlja grub napad na suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, kao i na njeno pravo da bira svoj put. Rusija nastavlja da krši međunarodno humanitarno pravo i uzrokuje smrt, patnju i uništenje.

Predsednik Putin je napravio velike strateške greške. U potpunosti je potcenio odlučnost ukrajinskog naroda da brani svoju zemlju, svoje domove i porodice. Takođe je potpuno potcenio jedinstvo NATO-a i naših partnera za nametanje nesagledivih troškova Kremlju. Ilegalna invazija na Ukrajinu je dovela Rusiju do toga da postane siromašnija i izolovanija.

NATO ne učestvuje u ovom ratu. Podržavamo legitimno pravo Ukrajine na samoodbranu, koje je propisano Poveljom UN. Saveznici NATO-a nastavljaju da pružaju značajnu vojnu, humanitarnu i finansijsku pomoć Ukrajini. Sa dolaskom zime, Rusija bombarduje energetsku infrastrukturu Ukrajine u pokušaju da hladnoćom primora Ukrajince na predaju. Saveznici pomažu Ukrajini da joj ostane toplo tokom zime.

Pored toga, otkako je Rusija nezakonito anektirala Krim 2014. godine, NATO je izvršio najveću revitalizaciju naše kolektivne odbrane u ovoj generaciji, time unapredivši našu sposobnost da branimo sve naše članice na kopnu, moru, u vazduhu, sajber prostoru i svemiru. Kao odgovor na invaziju Rusije na Ukrajinu, NATO uvećava svoje snage – sa 40.000 vojnika pod svojom komandom i stotinama brodova i aviona. 

Udvostručili smo broj međunarodnih borbenih grupa na istoku Saveza, sa četiri na osam. Unapređujemo naše odbrambene planove, po kojima se snage unapred određuju za odbranu konkretnih članica, a veći broj vojnika je na višem nivou spremnosti. Još više unapređujemo našu sposobnost za pružanje podrške i pojačanja, uz borbene grupe sve do nivoa brigade, sa više unapred postavljene opreme, i unapređene odbrambene sposobnosti. Takođe povećavamo zalihe oružja i opreme, uz pomoć našeg dugoročnog Procesa planiranja odbrane kako bismo industriji pružili dugoročnu potražnju neophodnu za povećanje proizvodnje. Sve ovo Rusiji šalje jasnu poruku da ćemo čuvati i braniti svaki pedalj naše teritorije.

Na kraju, kad je u pitanju Zapadni Balkan, ovaj region je došao daleko od sukoba 90-ih godina. Ipak, dolazi do ponavljanja tenzija, između ostalog na Kosovu i u Bosni i Hercegovini. Retorika koju čujemo je agresivnija, reforme su zaglavljene, a strani akteri rade na podrivanju napretka.

NATO ima dugu istoriju pružanja podrške miru i stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Kao što sam već rekao, naš novi Strateški koncept je ponovo potvrdio strateški značaj ovog regiona za naš savez i prepoznajemo važnost našeg prisustva u regionu, uključujući našu mirovnu misiju KFOR na Kosovu, kao i naše kancelarije u Sarajevu i Beogradu.

Naša saradnja sa Evropskom unijom i drugim slično orijentisanim partnerima ostaje presudna. Nastavićemo da radimo zajedno kako bismo očuvali stabilnost i podržali reforme u regionu, pošto su na kraju bezbednost i stabilnost na Zapadnom Balkanu važni za NATO, kao i za mir i stabilnost u Evropi.

Izvor: Demostat