Da li su građani spremni na generalni štrajk? 1Foto: Aleksandar Latas

„Deo opozicije kaže da je dosta protestnih šetnji i da treba početi sa radikalnijim oblicima otpora. To ima smisla – ako su građani spremni na vrstu generalnog štrajka“, izjavio je profesor Fakulteta političkih nauka Nebojša Vladisavljević.

On je za N1 rekao da ne treba potcenjivati protestne šetnje.

„Ne treba zaboraviti da je 5. oktobar bio kulminacija protesta koji se razvio devedesetih godina, upravo tokom šetnji“, rekao je Vladisavljević.

Opozicija najavljuje nove akcije u znak protesta zbog tragedije u Novom Sadu gde je u rušenju nadstrešnice na Železničkoj stanici poginulo 15 ljudi.

„Opozicija čini ono što može, dakle insistira na institucionalnim akcijama – tu je predlog za glasanje o nepoverenju Vladi, a imamo i predlog za rezrešenje gradonačelnika Novog Sada. Dobro je što opozicija to čini, mada je prostor unutar institucija veoma sužen, jer je u poslednjih nekoliko godina reč o autoritarnim institucijama. Paralelno sa tim idu i protesti razlučitih vrsta, najviše u Novom Sadu, što je i očekivano,“ izjavio je za N1 Nebojša Vladisavljević.

Osvrćući se na kritike upućene opoziciji, on je rekao da pitanje strategije protesta ne zavisi toliko „od opozicije, nego od građana“.

„Ljudi su očigledno nezadovoljni, jer je ova tragedija još jedan u nizu događaja koji govore da živimo u autoritarnoj zemlji, u kojoj nema političke odgovornosti. Mnogi smatraju da bi opozicija mogla da učini više. Ipak, čini mi se da to nije realno, imajući u vidu sadašnji kontekst“, kazao je Vladisavljević.

On je ocenio da pitanje strategije protesta – da li treba organizovati šetnje ili, kako je rekao, „neki radikalniji metod protesta“ – ne zavisi „toliko od opozicije“.

„To zavisi od građana – da li su spremni na neke radikalnije postupke – pominje se npr. generalni štrajk. Ili, ako izađu na ulice, da li su spremni da izađu u velikom broju i da li su spremni npr. na blokade, kao što smo ranije imali na železničkim stanicama“, naveo je Vladisavljević.

On je dodao da su protesti zbog potencijalnog iskopavanja litijuma, ali i povodom tragedije u Novom Sadu, pokazali da ovom trenutku veliki broj građana nije raspoložen da izađe na ulice.

„Mada, tu se izdvaja Novi Sad gde je, ne treba zaboraviti, izašlo više od 20.000 građana. To je kao da je u Beogradu izašlo više od 80.000, 90.000 građana. Ali to nije bio slučaj u Beogradu. Ako građani nisu spremni da u tom broju izađu na ulice, onda morate da nađete neki drugi način da usmerite otpor prema vlastima i da kanališete nezadovoljstvo građana“, objasnio je Vladisavljević.

Mora da se razgovara o odgovornosti Vlade

Naglasio je da veoma važno da se i kroz institucije razgovara o ovom problemu.

„Jedan od tih načina upravo je predlog za glasanje o nepoverenju Vladi, zato što to podrazumeva raspravu u Skupštini o odgovornosti za tragediju u Novom Sadu. Bivša premijerka, a sada predsednica Skupštine Ana Brnabić pokušava da skrene to pitanje sa dnevnog reda, tako što kaže da će biti rasprava o javnom budžetu, što je na neki način i rasprava o poverenju Vladi“, kazao je Nebojša Vladisavljević.

Dodao je da je to tačno, ali – „u normalnim okolnostima“.

„Ali ovo nisu normalne okolnosti – imali smo tragediju, mi smo veoma mala zemlja i o tome mora da se razgovara. Naravno da treba da se razgovara i o budžetu, ali par nedelja posle tako tragičnog događaja, mora da se razgovara o odgovornosti Vlade i pojedinih ministara upravo za ovaj događaj“, naglasio je Vladisavljević.

Dodao je da će se to postići upravo raspravom u Narodnoj skupštini.

„Ne treba zaboraviti da je to jedini način za većinu građana da uopšte čuju stav opozicije, jer se zasedanja Skupštine emituju na RTS-u. To ne možete da čujete na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, jer su to propagandni bilteni vlasti“, naglasio je Vladisavljević.

Peti oktobar – vrsta neformalnog generalnog štrajka

Rekao je da se u poslednjih nekoliko meseci pojavio, kako je rekao „jedan radikalniji deo opozicije“ koji insistira na tome da je dosta bilo protestnih šetnji i da treba početi sa radikalnijim oblicima otpora.

„Naravno da to ima smisla – ako su građani u velikom broju spremni na neku vrstu generalnog štrajka. Ne treba zaboraviti da je i 5. oktobar tj. ono što se dešavalo neposredno, pre i tokom 5. oktobra, na neki način bio vrsta neformalnog generalnog štrajka. Ali ako nemate te desetine hiljada ljudi koji su spremni da radikalno deluju, onda morate da šetate“, kazao je Vladisavljević.

Podsetio je da i danas, kao i tokom devedesetih godina, deo javnosti potcenjuje protestne šetnje.

„Ali 5. oktobar je samo kulminacija protesta koji se razvio tokom devedesetih upravo tokom šetnji“, rekao je za N1 profesor Fakulteta političkih nauka Nebojša Vladisavljević.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari