Ako pogledamo naše društvo posle 13 godina naprednjačke vlasti, ljudi su nezadovoljni u svakom sektoru. Prosveta je već u štrajku, kao i poljoprivrednici, poštari započinju štrajk, zdravstveni radnici su nezadovoljni, bune se i pojedinačna preduzeća poput Laste, ali i zaposleni u GSP-u zbog privatizacije linija, aktivisti na ulicama brane prirodna i javna dobra… Srbija ključa od nezadovoljstva. Zato bi generalni štrajk verovatno bio najprimereniji odgovor na ozbiljnost trenutne situacije u Srbiji – kaže za Danas Radomir Lazović, kopredsednik Zeleno-levog fronta.
Upitan da li aktuelna pobuna u društvu može da se nazove opštenarodnom i na koliko koraka je takva vrsta otpora od generalnog štrajka, sagovornik Danasa kaže da je generalni šrajk, odnosno obustava rada čak i na kraći vremenski period, jako veliki korak.
– Taj korak koji pre svega zahteva konsenzus sindikata, ali je važno i ponašanje kompanija i svest zaposlenih da podrže jedni druge. Mislim da bi na tome trebalo raditi. U tome bi trebalo da nam uzor budu studenti koji su spremni da podrže različite borbe nezadovoljnih radnika pa su danas podržali radnike Pošte. To je dobar korak koji kod građana razvija svest o važnosti podrške – kaže Lazović.
Ono što studenti i mladi rade na blokadama uliva nadu širi solidarnost i inspiriše građane za borbu za sve ugrožene grupe, dodaje.
– Mladi ljudi očigledno imaju snažnu svest o važnosti solidarnosti i povezivanja svih borbi protiv nepravde – zaključuje naš sagovornik.
Pitanje je, međutim, da li je iko potreban da taj mogući generalni štrajk artikuliše, odnosno, ako jeste – da li je opozicija za tako nešto sposobna.
– Vlast svakako čeka novogodišnje i božične praznike, nadajući se da će većina studenata da ode kući i da će protesti da prestanu. Zato je jedno pravo pitanje dubine nezadovoljstva u Srbiji i spremnosti da se nešto promeni. Vlast se suočava sa političkom krizom u kontinuitetu, od protesta zbog namere da se otvori rudnik litijuma pa sve do protesta zbog pada nastresnice u Novom Sadu. To je skoro godinu dana krize, na koju vlast osim pretnje silom i napadom na opoziciju, nema odgovor – kaže za Danas Žarko Korać, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu u penziji.
Posebno nema odgovor na studentske proteste, dodaje, „osim pokušaja da se učesnici kupe ponudom za povoljne stambene kredite, što je apsurdno i besmisleno, jer protesti nisu zbog stambenih kredita“.
– Aleksandar Vučić i SNS su suštinski pasivni, jer maskirani batinaši i funkcioneri SNS koji lepe plakate po ulicama gradova nisu nikadav odgovor na krizu. Njihovo vrlo agresivno odbacivanje ponude da se izabere prelazna vlada do novih izbora (opozicija se o tome nije izjasnila), bio je pokušaj političkog rešenja krize. I tako pored blokade rada univerziteta i protesta na ulici, ozbiljna kriza vlasti u Srbiji se nastavlja – smatra naš sagovornik.
Ona sada, kaže dalje, stoji pred ključnim izazovom, može li se proširiti generalnim štrajkom?
– Moje je mišljenje da se na to teško može računati iz više razloga. Slabog uticaja sindikata, staha od gubitka posla i partijskog zapošljavanja. Ali ono što je sigurno, osećanje da je sadašnja vlast u Srbiji, poput nastrešnice u Novom Sadu, odgovorna za ogromnu društvenu i ekonomsku krizu u kojoj se nalazi Srbija. Grubo rečeno, onih sto hiljada ljudi sa trga Slavija neće promeniti mišljenje da je vlast u Srbiji krvava. Naprotiv, broj nezadovoljnih će rasti jer pretnje vlasti više nikoga ne plaše. I zato, generalni štrajk za sada ne izgleda verovatan ali nezadovoljstvo raste. Vlast se igra šibicama jer još uvek ne shvata da joj je prošlo vreme. Jedno se bojim da to ne shvati kada bude kasno za sve nas – zaključuje Žarko Korać.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.