Foto: EPA-EFE/SARAH YENESELSednicu Skupštine, planirala sam da održimo u prvoj polovini jula, sednicu na kojoj bi ratifikovali sve ono od sporazuma što je trenutno u Skupštini, na kojoj bi takođe na dnevnom redu bila Deklaracija koju su dve Vlade usvojile na Saboru i to je verovatno onda druga nedelja jula – piše u stenografskim beleškama iz izjava Ane Brnabić, predsednice Skupštine Srbije, sa trećeg sastanka kolegijuma Narodne skupštine u četrnaestom sazivu, održanom 14. juna ove godine.
Parlament Republike Srpske usvojio je Deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda i zaključke na ovaj dokument sa Svesrpskog sabora u Beogradu, koji se održao 8. juna, neposredno nakon što su Ujedinjene nacije usvojile Rezoluciju o genocidu u Srebrenici.
Namera da predsednica Skupštine Srbije zakaže sednicu da se usvoji, kolokvijalno rečeno, dokument koji je nastao kao reakcija i relativizacija srebreničkog genocida, u danima kada se obeležava sada, nakon usvajanja u UN, Međunarodni dan žaljenja zbog žrtava genocida u Srebrenici, za ovdašnji režim je sramotno, slažu se sagovornici Danasa.
– Sednica Skupštine Srbije na kojoj bi se usvojili zaključci Svesrpskog sabora održanog osmog juna 2024. godine nije još zakazana ali na žalost pojavljuje se mogućnost da ona bude vremenski podudarna sa obeležavanjem srebreničkog genocida koji se održava jedanaestog jula. To bi bio novi udarac pomirenju u regionu i užasna uvreda rodbini ubijenih, koje izjave Milorada Dodika predsednika republike srpske, gotovo svakodnevno ponižavaju – kaže za Danas psiholog Žarko Korać.
Iako je Skupština Srbije tridesetog marta 2010. godine usvojila Deklaraciju o Srebrenici kojom se osuđuje taj zločin, današnja vlast u Srbiji se pravi da se to nije dogodilo, dodaje.
– Čak i mogućnost da se sednica sadašnjeg saziva Skupštine Srbije održi na dan sećanja na srebreničku tragediju, i pritom usvoji deklaracija o jedinstvu srpskog naroda u Srbiji i Republici Srpskoj (entitet u BIH) bila bi ruganje žrtvama tog zločina. Pored ostalog i zato jer je dobro poznato da rukovodstvo Republike Srpske neprekidno umanjuje broj žrtava u Srebrenici kao karakter tog zločina – smatra sagovornik Danasa.
Možda bi rukovodstvo Srbije trebalo da se podseti da je generalna skupština UN, ističe dalje, upravo usvojila Rezoluciju o Srebrenici, pa iako Srbija za nju nije glasala, ona je svejedno usvojena.
– Nadam se da će rukovodstvo skupštine Srbije imati dovoljno mudrosti da izbegne preklapanje ovih datuma. Ako to ne učini, Srbija će nastaviti svoj put u rđavu budućnost – zaključuje Žarko Korać.
Podsetimo, Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je Rezoluciju o Srebrenici, kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici.
Ovdašnja vlast je prionula na kampanju uoči i tokom usvajanja tog dokumenta da ubedi što veći broj graanki i građana Srbije da „zapadne sile“ hoće srpski narod da proglase genocidnim narodom, uprkos činjenici da se u toj rezoluciji osim genocida koji je počinjen nad bošnjačkim narodom ne pominje ni Srbija ni Srbi kao genocidni.
Podsetimo i da je vrh aktuelne države, Aleksandar Vučić i Ivica Dačić, u to vreme, 1995. godine, kada je izvršen genocid, bio na strani koja je podsticala i politički inspirisala na genocid koji je Haški tribunal kao takav odredio, procesuirajući i na decenijske kazne zatvorom osudio brojne počinioce, koji su bili građani Srbije i kao Srbi su se nacionalistički određivalli.
Režim diktatora Slobodana Miloševića, odnosno Srbija je određena pred tim sudom ne kao organizatorka genocida, nego je osuđena jer nije učinila ništa da ga spreči, 2007. godine.
Bosanski Srbi na čelu sa Ratkom Mladićem i Radovanom Karadžićem osuđeni su na najduže kazne zatvorom zbog organizacije genocida.
– Predsednica Narodne skupštine spremna je za ratifikaciju. Predmet je Deklaracija vlada Republike Srpske i Republike Srbije o naprednoj i naprednjačkoj relativizaciji genocida u Srebrenici. Dobro, reći će sumnjičavi, to jeste veliki zločin, ali ne genocid. No, da li je zločin genocid ili nije, pravna je kvalifikacija koju daje nadležni sud. Dva suda Ujedinjenih nacija, čije su članice Srbija, kao i Bosna i Hercegovina – Međunarodni sud pravde i Tribunal za ratne zločine počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije – kvalifikovale su ovaj zločin kao genocid – kaže za Danas Vesna Rakić Vodinelić, prfesorka prava.
Običan čovek bez državne funkcije može da govori šta mu je na srcu ili želucu – u naučnim i kvazi-naučnim raspravama, kaže, podjednako kao u kafanskim besedama i drugim trabunjanjima. Pod uslovom da pravni poredak njegove, njene države ne zabranjuje poricanje sudski utvrđenih ratnih zločina.
– Međutim, oni neobični ljudi koji vrše državnu vlast u zemlji – članici UN vezani su tom teškom kvalifikacijom. To jest, morali bi biti, ako nisu sasvim neobični, kao na primer predsednici Vučić, Dodik, Brnabić i ostali iz predsedništava i vlada. Ono što ih čini nečovečnim jeste projektovani datum ratifikacije – 14. jul. Kažu složno – veliki je zločin bio u Srebrenici. Datum ratifikacije kojim se upravo taj zločin relativizuje na isti dan kad je počinjen, jeste njegovo slavljenje, a ne neko neutralno obeležavanje – ističe sagovornica Danasa.
Omanji zločin, nedovoljno veliki?
Treba li sada da mislimo da je zločin ipak bio omanji, nedovoljno veliki?
– Da je bio opravdan, jer i drugi su činili iste zločine prema Srbima? Da je krvna osveta među narodima civilizacijsko dostignuće? Hoćemo li da složno pozdravimo – ne konzervativizam – nego mračnjaštvo fašizma koje ponovo nagriza Evropu? Ako je tako ,požurimo braćo i sestre! Draža Mihajlović je čekao celih nekoliko desetina godina da bude rehabilitovan, iako je izrično naredio i sproveo da se ubije „samo“ dvesta ljudi u Vraniću – podseća Vesna Rakić Vodinelić.
Ratko Mladić ima „tek“ ikonu u centru Beograda – kamo spomenik, kamo rehabilitacija?, dodaje.
– U zemlji koja se može podičiti uverljivom antifašističkom prošlošću, njena Skupština dan „velikog zločina“ obeležava ratifikacijom koja ga relativizuje. To je ista ona Narodna skupština, koja je 31. marta 2010. usvojila Deklaraciju kojom najoštrije osuđuje, citiram: „zločin izvršen u Srebrenici nad bošnjačkim stanovništvom jula 1995. na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde“ – kaže sagovornica Danasa.
Nameravana „ratifikacija“ je samo podmuklo stavljanje van političke snage Deklaracije Narodne skupštine od 31. marta 2010, smatra.
– Datum nosi simboliku koje bi trebalo biti svestan – prekid, diskontinuitet sa kakvom-takvom demokratijom – zakljčuje Vesna Rakić Vodinelić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
