Glas Amerike: Da li je moguć novi sukob na Balkanu?

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio 15. novembra da bi Rusija mogla da stvori nove krize na Balkanu i u Moldaviji kako bi skrenula pažnju sveta s rata u Ukrajini. On je u razgovoru sa novinarima afričkih medija tada rekao da treba obratiti pažnju na Balkan.

„Verujte mi, imamo informacije da Rusija ima dugoročni plan. Bliski istok, pa Balkan, ako svetske zemlje ne urade ništa, tamo će ponovo biti eksplozija“, rekao je Zelenski, a preneo ukrajinski Interfaks.

Ova izjava izazvala je reakcije zvaničnika EU, SAD i NATO.

Prvi čovek NATO Jens Stolenberg, koji je ove nedelje obišao zemlje Zapadnog Balkana, upitan je o tome na konferenciji za novinare u Skoplju na kraju turneje.

„Treba da shvatimo da je ovaj region od velike važnosti za NATO i trenutno ne vidimo nikakvu pretnju za Alijansu u ovom reguonu. Vidimo pojačane tenzije, pogotovo na Kosovu. Vidimo i rastuće tenzije u Bosni i Hercegovini, ali ne primećujemo nijednu direktnu vojnu pretnju ijednoj zemlji. Tako da, da, jesmo zabrinuti oko razvoja događaja koji idu u pogrešnom pravcu u nekim zemljama regiona, ali isto tako je važno imati u vidu snagu i važnost NATO“, naveo je Stoltenberg, piše Glas Amerike.

Zabrinutost Zelenskog podelili su i zvaničnici Evropske unije. Kako je povodom obraćanja predsednika Ukrajine izjavio portparol EU Peter Stano, i EU ima informacije i posmatra aktivnosti Rusije već neko vreme, te naveo da se sa zapadnobalkanskim partnerima radi na tome kako da se suoče sa time.

Portparol Stejt departmenta izjavio je za Glas Amerike da ruska agresija na Ukrajinu samo podvlači hitnost i važnost rada Sjedinjenih Američkih Država da se pomogne zemljama Zapadnog Balkana da ostvare želje za evropskim integracijama i članstvom u evroatlantskim institucijama.

On je naveo da će SAD nastaviti da rade sa zemljama Zapadnog Balkana i evropskim partnerima na jačanju vladavine prava, izbornih i reformi u borbi protiv korupcije koje bi smanjile mogućnost za ruski maligni uticaj i da se ostvari dugotrajni mir, stabilnost i prosperitet u regionu. Kao jedno od mera su navedene upravo i sankcije koje su Sjedinjene države uvele pojedincima iz regiona, kako bi se sprečio ruski maligni uticaj i korupcija.

Tri dana pre početka rata Izraela protiv Hamasa, usled čega je i pominjanje otvaranja novog fronta na Balkanu na kratko prestalo, obaveštajna platforma Stratfor je objavila analizu sa pitanjem:“Hoće li Srbija i Kosovo ući u novi rat?“. Tekst analizira sitaciju posle indidenta u Banjskoj, objave i upozorenja Bele kuće da Vojska Srbije obustavi gomilanje Vojske Srbija na granici sa Kosovom, kao i zastoj u pregovirma Beograda i Prištine.

I dok se u tekstu navodi da invazija Srbije nije verovatna, te da zahvaljujući prisustvu NATO i EU snaga na Kosovu za sada nije moguć povratak oružanom sukobu, ipak se dodaje da postoje tenzije na severu, koje će otežavati normalizaciju, „pogotovo ako se ispostavi da napad u Banjskoj nije bio izolovani incident, već deo šireg plana destabilizacije, ili Srbije ili lokalnih Srba koji deluju neovisno od Beograda“.

U istoj nedelji u medijska kuća Gzero, koja izveštava o globalnim kretanjima u okviru Eurasia Grupe, firme koja se bavi geopolitičkim savetovanjem izlazi članak sa pitanjem:“Da li će Srbija stvarno da uradi nešto ekstremno na Kosovu?“. Kao odgovor na ovo pitanje, navodi se da i Srbija i Kosovo vide svoju budućnost u EU, te da „srpski predsednik Aleksandar Vučić zna da bi invazija Kosova bila samoubilački poduhvat u bilo kojim nadama za članstvo u EU“. Osnivač i predsednik Eurasia Grupe, američki politikolog Ijan Bremer za CNBC izjavljuje tih dana, da „Od nula ratova u Evropi, možda uskoro budemo bilo svedoci dva rata“. Strahinja Matejić koji radi u Bremerovom kabinetu, ističe da su to komentari nakon napada na kosovsku policiju u Banjskoj, ali i dati danima pre početka rata u Izraelu.

„Ijanov komentar i naša analitika se pre svega baziraju na fokusu ka Ruskoj Federaciji, ka njihovom ratu u Ukrajini. Činjenica da bi potencijalni drugi konflikti bili dobri za predsednika Vladimira Putina i samu Rusiju ne znači samim tim da su šanse za tako nešto, pogotovo na Balkanu, ogromne. One se jesu povećale, uzimajući u obzir geopolitička dešavanja u poslednjih godinu i po, do dve dana, pre svega u srpsko-albanskim odnosima, pre svega na Kosovu i Metohiji, ali to i dalje ne znači da je to, što bismo mi to ovde u firmi okarakterisali kao „base case“, kao glavni slučaj za nekakvo dešavanje, ratno zbivanje na Balkanu. Pre svega bih umirio ta očekivanja a pogotovo, ovi Ijanovi komentari bili su u svetlu dešavanja u Banjskoj, a svakako ne pre dešavanja pre šest nedelja napadom Hamasa na Izrael“, navodi Matejić za Glas Amerike.

Međutim, tačno mesec dana od početka rata u Izrelu, ali i pre upozorenja Zelenskog, 7. novembra američki magazin „Forin afers“ objavljuje analizu o ulozi Rusije na Balkanu, pod nazivom „Ruski drugi front u Evropi“, te kako Zapad treba da učini sve da zaustavi Putina da provocira rat na Balkanu. U tekstu se navodi da „Rusija rado potpiruje istorijski sukob između Kosova i Srbije, kao i da tenzije između Kosova i Srbije testiraju otpornost NATO-a u regionu, a da podrška Srbiji daje Rusiji uporište i na Balkanu“.

Preporučuje se da se ojača prisustvo NATO-a u regionu i uspostave kredibilne „crvene linije” koje Srbija ne može da pređe bez izazivanja vojnog sukoba sa NATO snagama. Takođe se preporučuje da se uvedu sankcije Beogradu ako se čelnici Srbije ne distanciraju od Moskve i ne deeskaliraju tenzije.

„Ne bih okarakterisao Rusiju da direktno podstiče vlade, srpsku ili bilo koji drugu na Zapadnom Balkanu da pod znacima navoda, otvara novi konflikt. Da li bi, otvoreno kažem to bilo benefitno za vlasti u Moskvi? Svakako da da, ali to ne znači da Rusija uopšte ima u ovom trenutku kapacitet da tako nešto radi. Retko koje zemlje, poput možda Rusije, Kine, Sjedinjenih Država, mogu da brinu o dva ogromna sukoba svetskih razmera, svetskih implikacija kao što su rusko ukrajinski i izraleski protiv Hamasa, a kamoli sad koji veći. Rusija nema u ovom trenutku ni kapacitete ni želje, smanjio bih taj ratni doboš koji možda određeni autori gore pomenutih tekstova spominju“, navodi Matejić.

Za sagovornika Glasa Amerike jedna od mogućnosti je da Brisel kao što je omogućio Ukrajini, da ustupke i Zapadnom Balkanu kao spremnost EU da integriše region i stabilizuje ga pod sopstvenim okriljem.