Glas Istre: „Vučić je opasan čovek sa još opasnijim namerama, u stanju je da sledi Putinovu sintagmu i sprovede denacifikaciju Hrvatske“

“Aleksandar Vučić nije samo šef države koji se u kritičnim trenucima teško snalazi pa zato manipuliše, laže i izbegava donošenje teških odluka. Ne, on je izrazito opasan čovek sa još opasnijim namerama koje sežu toliko daleko da je radi zadržavanja na tronu u stanju inscenirati (vojni) sukob kroz pomno kreiranu atmosferu o “srpskoj ugroženosti u Hrvarskoj”. Ili na Kosovu, ili u Crnoj Gori, ili u BiH. A možda, ko zna, s vremenom i u Nemačkoj, Turskoj, Italiji”, upozorava ovaj medij.

Glas Istre navodi da Vučić ima konstantnu tendenciju da pojačava intenzitet mržnje Srba prema Hrvatima, te da su njegovi govori prožeti jakom nacionalističkom notom.

“Nema nikakve sumnje da nakon svakog nacionalističko-neonacističkog i pročetničko-imperijalističkog nastupa srpskog predsednika Aleksandra Vučića te njegovog patološko-verbalnog orgijanja i onaniranja nad pobijenim Hrvatima 90-ih godina, deo tamošnje neinformisane, neuke i samokritici nesklone javnosti pojačava intenzitet mržnje prema svemu što je hrvatsko. Svedočimo tome da Vučić iz dana u dan na taj prizeman, ali efektan način povećava armiju svojih sledbenika kojima uspešna, normalna i prilično sređena Hrvatska, barem nasuprot Srbije, postaje merilo frustracije”, piše u svom autorskom tekstu Robert Frank, glavni urednik Glasa Istre.

Kontaminiranje Srba

Hrvatski medij skreće pažnju da retorika srpskog predsednika aludira da je za svaku „nevolju“ u Srbiji zapravo kriva Hrvatska, izbegavajući prihvatanje odgovornosti za svoje postupke.

“To je ona Srbija, dominantna, kojoj su Hrvati krivi za sve: od visokih cena sasvim svejedno da li struje, nafte, voća i povrća ili bele tehnike, do toga, puno ozbiljnijega, što smo ih porazili u ratu u kojem su bili ili kukavice, kad su se brojniji i tehnički nadmoćniji iživljavali nad malobrojnim i neopremljenima, ili dezerteri, kad su u “Oluji” bežali glavom bez obzira umesto da kao vojska i vojnici brane “čast i otadžbinu”. Vučić u svam od tih konteksta izokreće istinu i stavlja je u komunikacijski kod svetskog lažova, barona Minhauzena”, piše Glas Istre.

Takođe se dodaje i to da je jačanje ovakvog narativa ključ Vučićevog opstanka na vlasti i pridobijanja glasača.

“Kada kojim slučajem ne bu bilo tako, kada mu, dakle, ne bi prolazila lažarija kojom kontaminira svoje Srbe, Vučić bi redovno gubio izbore, koje već godinama, upravo suprotno, s lakoćom dobija baš na hegemonističkoj politici, a ne na milotvorstvu lidera koji u ime naroda na čijem je čelu prihvata zločine svoje države i svoju odgovornost u svemu tome. Svakim danom svoje vlasti, proporcionalno proizvodnji kriza i obmana, Vučić uvodi ovu regiju u predsoblje nekog novog sukoba”, upozorava Glas Istre.

Pomenute novine slute da, ako se nastavi sa „ratnohuškačkom retorikom“, Balkan može postati teritorija na kojoj će ponovo doći do direktnih sukoba.

“Ako nastavi s neprekinutom i ninalo ublaženom ratnohuškačkom retorikom, u ozračju vojnih sukoba koji se odvijaju ili pripremaju na svim svetskim žarišnim područjima, od Izraela i Irana, preko Rusije i Ukrajine te Kine snjedne te Tajvana, Jaoana i SAD-a s druge strane, Balkan kojem u Hrvatska pripada postaće, zahvaljujući srpskom predsedniku, još samo jedna tačka na kojoj bi dve susedne države mogle voditi ili direktne ili proxi sukobe. Razlika je, suštinski, toliko mala ds nije vredna posebnog objašnjavanja. Nažalost su ratovi postali deo sadašnjosti i svakodnevnice. Na njih se sve manje osvrće, mehanizmi njihovog zaustavljanja su slabi i zastareli. Svako traži samo svoj uski interes. Sve to zajedno ide u prilog Vučiću. Kao produžena ruka Vladimira Putina, isto kao i RS-ovac Milorad Dodik, bez previše problema, isključivo kako bi homogenizovao narod i tako očuvao vlast u eventualnoj internoj krizi, može započeti (vojni) sukob s pretnjom eskalacije“, zaključuje Glas Istre.

Mišljenja su da je Vučić u stanju preoblikovati najopasniju sintagmu koju je proizvela Putinova administracija,  te projektovati  “denacifikaciju Ukrajine”, u “denacifikaciju Hrvatske”, Kosova, Crne Gore, ili BiH.