Glas naroda i dedovina

Prvo, ne uspeva da zadrži sve svoje glasače uz sebe, drugo ne uspeva da spreči protivnika da pridobije one koji su dosad bili van sfere politički svrstanih. To su prevashodno mlađi demonstranti, koji su buntom protiv iskopavanja litijuma, protiv promena Zakona o eksproprijaciji i Zakona o referendumu, osvojili i simpatije poznatih ličnosti i njihovu makar uslovnu i simboličnu podršku.

Time je taj bunt preuzeo prvenstvo nad Vučićevom pričom – veliki graditeljski uspesi i „velike“ promene u vrhu SNS. Ta je priča ostala sporedna i bez ikakve moći da privuče javnost, sem veštački kroz nametnute TV programe.

Vučić nije mogao izabrati pogrešniji dan od tog protestnog 27. novembra, da u 28. minutu svog obraćanja na kongresu SNS objavi „vodiću vas i na ovim izborima“ pre pokliča „volim vas“, „i napred u pobedu“. Bila je to objava predsedničke kandidature koja je ostala neprimećena. Kako nije prvi put da Vučić prestrojava već započetu kampanju (2018. beogradsku zbog ubistva Olivera Ivanovića, 2020. parlamentarnu i lokalnu zbog korona zaraze), i sada je izveo krupni manevar.

Hitno je uspostavio „slušanje glasa naroda“, pojačao terensku kampanju, i ispunio osnovne zahteve demonstranata. Sporni zakoni su naprečac povučeni ili promenjeni i dato je obećanje da se litijum neće kopati protiv volje naroda. Krilo protesta, na čelu sa pravnim aktivistom Savom Manojlovićem, najavilo je povlačenje sa ulice.

Međutim Vučiću, za potpuni manevar i zaokret, smeta to što je ostao raspisani referendum o promenama Ustava 16. januara. Ovaj referendum je po Vučića i SNS rizična proba opšte snage na političkoj sceni. Samo vlast uljuljkana u nepobedivost, mogla je sebi da dozvoli luksuz da ga tako raspiše uoči predsedničkih izbora na kojima je imperativ neupitna pobeda u prvom krugu.

A taj referendum je dugo u opticaju. Najmanje tri godine, a možda i duže se predstavlja kao da je sve spremno za njegovo održavanje. Više SNS ministara pravde u svojim mandatima imalo je bezbroj sastanaka i obrazlaganja o tom referednumu, budući da je reč o promenama izbora sudija i tužioca u skladu sa zahtevima EU u postupku učlanjenja Srbije.

Sada, pred izbore, to je tačno referendumska zamka za Vučića, jer će dati priliku opoziciji da osporava sprovođenje glasanja, iako je valjda zamišljeno da bude deo njegove spektakularne predsedničke kampanje. Ona je doduše, već na početku duboko uzdrmana.

Tu uzdrmanost dobro opisuje i samo jedna reč, dovoljna da jasno izrazi osećanja velikog broja ljudi.

U ovom slučaju ta reč glasi „dedovina“. U tom smislu, protestne blokade u novembru i s početka decembra protiv Vučića, slične su onima u zimu 2019/20 protiv Mila Đukanovića.

Protiv Đukanovića se na protestnim litijama branila „vera dedova“ od Zakona o veroispovesti, a protiv Vučića na blokadama „dedovina“ od Zakona o eksproprijaciji.

Nimalo slučajno, to „dedovina“ lansirano je upravo iz redova samih naprednjaka, i to onih koji su u SNS došli zahvaljujući Nebojši Stefanoviću, ministru odbrane, koji se smatra potpuno poraženim od struje premijerke Ane Brnabić i ministra finansija Siniše Malog.

To je u skladu sa povremenim izjavama opozicionih prvaka da će naprednjaci srušiti sami sebe, ali nije baš tačno. SNS može da sruši određena grupa birača, i samo je pitanje da li će tu grupu najavljeni učesnici izbora na strani opozicije osujetiti ili osnažiti, što je pitanje za posebnu analizu.

Tu grupu birača, čine oni koji su 2017. glasali za Luku Maksimovića Belog, antipolitičkog predsedničkog kandidata i tada mladog odbornika u Skupštini Mladenovca, ili bi umalo glasali za njega, samo da se malo još potrudio.

Kako je sam Vučić objasnio u par navrata, sa Maksimovićem je na predsedničkim izborima 2017. bio problem taj što je bio „imun“ na sve što bi protiv njega preduzeo njegov izborni štab. Za Maksimovića su dalje, bili opredeljeni i oni, koji su ustvari bili za Vučića, ali nikad ne bi glasali za njega, zato što je to u njihovom društvenom okruženju neprikladno i neprihvatljivo.

Demostat je u istraživanjma merio i odgovore opredeljenih ispitanika za koga su glasali na prošlim predsedničkim izborima 2017, a za koga bi sada glasali na predstojećim.

Istraživanje u julu, pre ekoloških protesta, je pokazalo da bi za Aleksandra Vučića sada glasalo 86 odsto onih koji su 2017. birali njega, dok bi 70 odsto onih koji su tada glasali za Sašu Jankovića, sada glasali za kandidata bivše bojkot opozicije (koalicija oko SSP).

Kod trećeplasiranog Luke Maksimovića opredeljenja su mnogo više rasuta, 31 odsto njegovih glasača sada su apstinenti, dok se uočava i da njegovi glasovi sada idu učesničkoj opoziciji, tada se pretpostavljalo savezu Nebojše Zelenovića i Ne davimo Beograd, u kome je sada i vođa Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta.

Ta rasutost glasova Belog je nešto što i dalje daje Vučiću nadu u pobedu, uz priču „slušanje glasa naroda“ kojom uzvraća na „dedovinu“. Od te rasutosti je međutim, prošlo pola godine, i ukoliko se glasovi Belog aktiviraju i preliju određenoj strani, drugog neizvesnog predsedničkog izbornog kruga će biti.