Glasanje protiv rezolucije UN o Krimu novo udaljavanje Beograda od Brisela

Vlada Srbije identifikovala je evropske integracije kao strateški prioritet zemlje, poručio je u izjavi za portal EWB Peter Stano, portparol Evropske komisije, komentarišući to što su predstavnici Srbije na Generalnoj skupštini UN održanoj prekjuče glasali protiv rezolucije u kojoj se od Rusije traži da što pre prekine „privremenu okupaciju“ Krima.

Stano je naglasio: „Da bi napredovala na putu integracije u EU, Srbija mora da se postepeno usklađuje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, u skladu sa pregovaračkim okvirom za pristupanje EU.“

Portparol EK je dodao da se „aneksija dogodila uz očigledno kršenje međunarodnog prava i da EU smatra Krim delom ukrajinske teritorije“.

„Ovde se radi o vrednostima i principima na kojima se temelji EU, to je jasno svakoj državi članici EU, a trebalo bi da bude jasno i svakoj zemlji koja teži da se pridruži EU“, naglasio je Stano dodajući da „EU očekuje da se Srbija ponaša u skladu sa ovom opredeljenošću kako ne bi bila narušena njena evropska perspektiva“.

Stručnjaci za evropsku integraciju ocenjuju za Danas da se Srbija dodatno udaljila od spoljnopolitičkih pozicija Evropske unije odlukom da ne podrži navedenu rezoluciju.

Govoreći na tu temu, Igor Novaković, direktor istraživanja ISAC fonda, smatra da se „nešto“ u spoljnoj politici promenilo u odnosu na 2014. kada je Srbija izbegavala da se opredeli neprisustvanjem na sednicma.

– To nešto bi moglo biti vraćanje duga zbog podrške Rusije oko sprečavanja pristupanja Prištine međunarodnim organizacijama, a pre svega Unesku i Interpolu, kao i verovatne pomoći Rusije oko povlačenja priznanja Kosova. Od tada možemo videti otvoreniju podršku Rusiji, ali i Kini, koju Srbija pruža u međunarodnim forumima. Srbija se neosporno dodatno udaljuje od usklađivanja sa spoljnom politikom Unije, što je vidljivo na primeru usaglašavanja sa deklaracijama. Sledeće sedmice ću predstaviti najnoviju publikaciju „Sedam godina usaglašavanja sa Srbije spoljnopolitičkim pristupom EU“, gde će jasno biti ukazano na ovakve trendove, ističe Novaković.

„Glasanjem protiv Rezolucije Skupštine UN, kojom se od Rusije traži da se povuče sa teritorije Ukrajine, Aleksandar Vučić, kao stvarni šef srpske diplomatije, još jednom je Srbiju svrstao na suprotnu stranu u odnosu na naše deklarisane partnere iz EU, a na šta smo više puta upozoreni“, tvrdi Natan Albahari, internacionalni sekretar Pokreta slobodnih građana.

„Mi u PSG-u shvatamo pozicije koje gradi vlast sa Rusijom vezane za Kosovo i sprečavanje međunarodnog priznanja, ali smatramo da smo mogli da izaberemo srednje rešenje i da budemo uzdržani kao što su to učinile i 62 druge nacije na ovom glasanju, umesto što smo se svrstali među 17 onih koje su praktično podržale okupaciju dela jedne suverene države. PSG se zalaže za potpuno usklađivanje naše spoljne politike sa politikom EU po glavnim međunarodnim pitanjima, jer nam dosadašnje sedenje na više stolica nije donelo nikakve koristi“, dodaje Albahari.

On smatra i da je dodatnu potvrdu da se Srbija svrstava u antievropske zemlje „dao ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, izjavivši da će Srbija uvek glasati i biti uz svoje prijatelje Rusiju i Kinu… Nemački ministar za Evropu, Mihael Rot, juče je rekao da je za otvaranje novih poglavlja isključivo odgovorna Vlada Srbije. U prevodu, Vlada Srbije, na čelu sa Vučićevom SNS, isključivi je krivac za zaustavljanje evropskog puta Srbije“.

Liga socijaldemokrata Vojvodine ocenila je da je Srbija glasajući protiv rezolucije „napravila ozbiljnu grešku“. „Greška je tim veća jer Srbija nije bila čak ni uzdržana kao Bosna i Hercegovina i još 16 zemalja koje su izabrale tu opciju“, navodi LSV.

Protiv 17 država

U rezoluciji GS UN od 7. decembra se „poziva Rusija kao okupirajuća sila da odmah, potpuno i bezuslovno povuče svoje vojne snage sa Krima i bez odugovlačenja prekine svoju privremenu okupaciju ukrajinske teritorije“. Za tekst rezolucije glasale su 63 zemlje, 17 je bilo protiv, a 62 zemlje su bile uzdržane. Osim Srbije, protiv su glasale Rusija, Kina, Belorusija, Jermenija, Kambodža, Kuba, Severna Koreja, Iran, Kirgistan, Laos, Mjanmar, Nikaragva, Sudan, Sirija, Venecuela i Zimbabve. Tekst rezolucije, koji nije obavezujući ali ima političku težinu, predložilo je 40 zemalja, među kojima Velika Britanija, Francuska, Nemačka, SAD, Australija, Kanada i Turska.