„Glasanje u Savetu Evrope o Kosovu pokazalo pravo stanje u našoj diplomatiji“: Da li je ljutnja dobar saveznik u spoljnoj politici?

Komentarišući izjavu Ivice Dačića, šefa diplomatije, da je u Savetu Evrope prekršena procedura da je prekršen statut Saveta Evrope, jer nešto što nije država ne može da bude član Saveta Evrope Srećko Đukić, diplomata i publicista, kaže za Danas da je teško da se u jednoj tako renomiranoj organizaciji krši procedura koja postoji decenijama.

„Mislim da je pravo pitanje šta je srpska diplomatija i spoljna politika učinila da do svega ovoga ne dođe? Kada će se o tome otvoriti diskusija? Stalna povika on je kriv, drugi je kriv, nisam ja i nismo mi krivi, ustvari znači zaklanjanje iza nekog drugog“, navodi Đukić.

Foto: N1/Printsreen

Prema njegovim rečima mi godinama nemamo normalan i stalni diplomatski dijalog sa ključnim evropskim i svetskim državama.

„Pri tome isključujem predsednički nivo, on je važan, ali nije dovoljan, niti može da nadomesti (ne)rad diplomatije“, kaže sagovornik Danasa.

Komentarišući Dačićevu izjavu da nas je Ukrajina neprijatno iznenadila i da Srbija osuđuje kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine u svim rezolucijama širom sveta, a kada je reč o našem teritorijalnom integritetu oni su uzdržani, Đukić kaže da je pravo pitanje ko je koga iznenadio.

„Ukrajina je učinila maksimum onoga puta u SE po mom mišljenju, što je mogla i prema Srbiji i prema svojim saveznicima od kojih joj sve zavisi. Ne zaboravimo nikako pri svoj (ne)opravdanoj ljutnji na Ukrajinu (mada njen glas ne bi ništa pomenio), da je Ukrajina jedan od najvećih kontributora KFOR-a, posebno u odnosu na Rusku Federaciju“, kaže diplomata.

Dodaje da ne vidi da će promena stava Srbije prema Ukrajini nešto promeniti u postojećem balansu.

„Ljutnja, emocije, nisu saveznik u spoljnoj politici. Stav koji se interpretira o BiH nikako ne ide u prilog Srbiji i srpskim interesima. Naprotiv on je potpuno kotraproduktivan. Rasturanje BiH ne znači nikako mir. Naprotiv. Pitanje je da li će srpska politika reći mi se ne slažemo sa takvim stavovima. Inače, poznato je, kod nas,a i uopšte, da je ćutanje znak odobravanja“, navodi Đukić.

Šef diplomatije komentarišući uzdržanost Bosne i Hercegovine u Savetu Evrope rekao je -što bismo bili za teritorijalni integritet BiH, a da oni glasaju uzdržano“.

„U svakom slučaju ovo glasanje dosta precizno definiše stanje naših, trenutnih, bilateralnih odnosa sa nizom evropskih država. Ali, ono odslikava i unutrašnju situaciju u mnogima od tih zemalja. Mogla bi da se analizira svaka zemlji pojedinačno“, kaže za Danas bivši ambasador Mihajlo Brkić.

Prema njegovim rečima što se tiče eventualnog priznanja samoproglašene kosovske nezavisnosti od strane članica EU koje to do sada nisu učinile, izgleda, prema ovom glasanju u Savetu Evrope, da bi Grčka i Slovačka možda mogle da promene stav.

„Ipak ne bi trebalo na osnovu tog glasanja donositi bilo kakav konačni zaključak“, navodi Brkić.

Ivica Dačić danas je za RTS rekao da su ga iznenadile Grčka i Slovačka koje su tokom glasanja o Kosovu u savetu Evrope bile uzdržane.

“Da li te zemlje priznaju, ili ne priznaju Kosovo. To je pitanje i za Grčku i Slovačku. Ministar iz Grčke je bio na slavi kod predsednika Vučića. Predsednica Grčke je govorila o tome da oni ne priznaju Kosovo. Ovde je reč o teritorijalnom integritetu i suverenitetu. Sad mi treba više da štitimo teritorijalni integritet Ukrajine ili BiH, da rušimo naše interese jer rušimo odnose sa Rusijom, a da oni glasaju uzdržano. Ja to ne razumem“, istakao je Dačić.

Dačić je gostujući u Dnevniku RTS-a izjavio da sled događaja govori o tome da nije bila reč o normalnoj proceduri, već isključivo o tome da se Priština za nešto nagradi, samo se postavlja pitanje za šta.

„Da li je to nagrada za to što 10 godina nisu formirali ZSO. Pa kako Savet Evrope do sada nije konstatovao da mora da se formira ZSO, jer je potpisala Ketrin Ešton u ime EU“, upitao je Dačić.

On je napomenuo da ovde ne samo da je prekršen statut Saveta Evrope, jer nešto što nije država ne može da bude član Saveta Evrope.

„Sa druge strane je pravno tumačenje istog čoveka je različito danas u odnosu na pre 10 godina“, istakao je Dačić. i dodao da je očigledno Nemačka obećala Kurtiju da će ga nagraditi za neku konstruktivnost.

„Ovde se pokazuje ko je miljenik nekih zapadnih zemalja, u ovom slučaju Kvinte. Prekršili su niz pravila, Island se dugo protivio tome. Hteo je da to ostavi Letoniji za sledeće predsedavanje. Onda su tražili hitno da se sazove sa jedinom tačkom dnevnog reda. Taj Komitet ministara se sastao sa jedinom tačkom dnevnog reda i nikada se nije desilo da se saziva u nedelji kada se održava parlamentarna skupština Saveta Evrope“, ukazao je Dačić.

Napomenuo je da je njih Kurti uslovio navodnom konstruktivnošću i da hoće da razgovara o ZSO, što je „smešno, licimerno, bezobrazno“.

„U samoj toj diskusiji niko se nije javio za reč, jedino Albanija koja je to predložila. Njih je sramota toga što su predložili, stide se i ograđuju, jer će možda sutra deo neke zemlje biti predložen za Savet Evrope“, naveo je Dačić i zahvalio Mađarskoj, Azerbejdžanu, Gruziji, Španiji, Kipru i Rumunijo.

Šef srpske diplomatije objasnio je i da se spoljna politika bazira na reciprocitetu.

„To će svakako uticati na naše stavove u budućnosti o teritorijalnom integritetu tih zemalja. To će uticati na naše stavove dalje“, ističe Dačić.