Biračka mesta na tajnim lokacijama, povećan broj birača, ismevanje izbora: Zbog čega sve glasanje za smenu gradonačelnika na severu Kosova neće uspeti?

U četiri opštine na severu Kosova – Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin potok, Leposavić – građani će sutra imati priliku da putem glasanje dovedu do smene gradonačelnika izabranih na prošlogodišnjim lokalnim izborima koje je većinsko srpsko stanovništvu u ovim lokalnim samouprava bojktovalo. U konačnici ovaj proces je trebalo da dovede do, nakon novih izbora raspisanih nakon smene gradonačelnika, do povratka Srba u institucije na severu Kosova, koje su napustili 5. novembra 2022. godine.

Proces koji niko ne podržava

Ipak, nakon što je Srpska lista proglasila bojkot ovog procesa, smatrajući da je namerno opstruisan od strane Prištine, isto su učinile i druge srpske stranke sa severa – Srpska demokratija i Srpski narodni pokret, te je pitanje kolika će izlasnost uopšte biti s obzirom da Srbi većinski evidentno na glasanje neće izaći.

„Mislim da sutra imamo jedno gubljenje vremena, trošenje novca uzalud, jer ne postoji iskrena želja da se četiri gradonačeknika na severu smene. Čitav proces raspisan Administratitvnim upustvom je od početka napravljen tako da se ne uspe i pored sve volje lokalnog stanovništva se ne nalaze načini da se to uradi, jer je bilo toliko prepeka i stvari napravljenih sa ciljem da ovaj proces ne uspe, da je na kraju i Srpska lista odustala. Sutra imamo događaj koji niko ne podržava – ni oni koji žele da smene gradonačelnika, ni gradonačelnici, ni centraalne institucije. Događaj koji će služiti ničemu“, navodi Rapaić za Danas.

On dodaje da ne očekuje ni da Samoopredeljenje i Demokratska partija Kosova, iz kojih dolaze ova četiri gradonačelnika, pozovu svoje birače da izađu jer, kako kaže, nema smisla izlaziti na referendum koji je raspisan za nešto protiv čega ste. Rapaić očekuje čak i manji broj ljudi na biralištima, nego što je to bio slučaj na prošlogodišnjim izborima.

„Postoje određeni krugovi u srpskoj zajednici koji će pozvati građane da izađu, kako bi pokazali da postoje oni koji su protiv Srpske liste, ali sada se dobar deo ljudi koji su protiv SL slažu u bojkotu i smatraju da ceo ovaj proces nije moguće izvesti na ovaj način“, navodi.

Najproblematičnije snimanje biračkim mesta

On kaže da je argument za bojkot da birački spisak ne održava realno stanje je solidan, a da treba 50 plus jedan birač za smenu od ukupno upisanih u birački spisak – dobar. Drugi su problemi koji su izazvali bojkot, napominje on, a same izborne komisije su formirane tako da se izborni proces sprečava jer su dovođeni ljudi sa strane koji ne znaju teren, bez iskustva i znanja.

„Birački spiskovi ne da nisu ažurirani nego je broj ljudi na terenu povećan za godinu dana za nešto manje od 1500. Normalna fluktuacija broja ljudi na godišnjem nivou ide od 250 do 300 ljudi, a za godinu dana je taj broj za više od pet odsto povećan, niko ne zna odakle“, kaže.

Rapaić navodi i da je najvažnija stvar to da je prvi put najavljeno da će izborna mesta biti snimljena, da će biti praćena kamerama, a da nikome nije objašnjeno za šta služe snimci tih kamera, šta će sa snimcima posle biti, da li će biti zloupotrebljeni. „Kod ogromnog broja stanovništva se stvorila vrsta straha, možda ne opravdanog, ne znamo, ali veliki broj ljudi ne želi da bude snimljeno“, objašnja on.

Napominje da u Albaniji i BiH se biračka mesta snimaju, ali da je pogrešno to uvesti u ovako specifičnoj situaciji na veoma političkom glasanju.

„Ako je plan bio da se uvedu kamere trebalo za opšte izbore u par opština probno da se vidi kako će to proći. A ne u ovakvom trenutku bez informisanja stanovnika. Ni koalicija organizacija čiji je ACDC deo „Demokrtija na delu“ koja prati izbore nije dobila informacije za šta služi taj video materijal“, objašnjava on. Pitanje snimanja glasanja on smatra ključnim za bojkot Srpske liste.

Biračka mesta na tajnim lokacijama

No, glasanja će ipak  biti, ali s obzirom na bojkot srpske zajednici biračka mesta neće biti u školama, jer su one i dalje deo srpskog sistema na KiM. Rapaić objašnjava da je tu još jedan problem jer su određena biračka mesta u opštinama Lepsoavić i Zvečan, u nedostatku drugih lokacija, u privatnim zgradama i javnim objektima, ali se tačne lokacije i dalje ne znaju. Razlog koji CIK navodi je bezbednost onih koji su te lokaciji ustupili.

„Ovoga puta se ne glasa u kontejnerima, sad je čak možda i gore. U spisku izbornih mesta u Mitrovici su jasni, ali u Leposaviću se navodi da će u jednom selu biti glasanje u privatnoj kući. U selu Dren javna zgrada. Uopšte se ne navodi gde su privatna kuća i javna zgrada i navodno zbog sigurnosti izbornih mesta se ne navode adrese, a sutra bi građani trebalo da izađu na biračka mesta, a ni ne znaju gde su ona. Ismevanje čitavog procesa koje se pretvara u nešto što je bez ikakvog smisla“, jasan je Rapaić.

Nema volje da „bojler“ ne „eksplodira“

Na pitanje šta dalje očekuje i šta je rešenje za krizu koja traje još od pometnuog izlaska iz institucija od strane Srba, programski direktor ACDC navodi da se u poslednje dve godine vuku potezi koji zatežu situaciju.

„Vidimo da u poslednje dve godine se ne radi ono što treba već suprotne stvari i sve ono što samo zateže situaciju. Ovde na severu Kosvoa situacija se zateže već više od dve godine i plašim se da smo u situaciji kada je bojler na nivou ključanja i moramo da uradimo nešto da taj pritisak spustimo da bojler ne eksplodira. Najbolje rešenje bi bilo da se raspišu lokalni izbori u sve četiri opštine dakle ne glasanje o nepoverenju, već raspisivanje izbora i za odbornike u Skupštini i gradonačelnike. To bi istog trenutka pristisak spuistilo bar za polovinu i relaskiralo situaciju i onda bi dobili lokalne samouprave koje odgovaraju stanovništvu jer bi ona trebalo da radi u njihovom interesu, a ne u interesu centralnih vlasti. Drugi korak je da se krene najzad u formiranje ZSO i to bi još smanjilo pritisak i da bi najzad narod krenuo koji živi ovde da živi normalno. Ima još poteza ali ova bi situaciju instant smirili“, smatra on.

Naš sagovornik, upitan koliko smo od takvog scenarija daleko, poručuje da nema dobre volje ni na jednoj strani, te da najviše krivi međunarodnu zajednicu koja“ima mehanizme da problem veoma lako reši, ali volje nema“.