Koliko glasovi studenata učestvuju u biračkom telu i da li bi Vučić „pao“ kad bi sutra bili izbori?

O tome koliko studentski glasovi imaju udela u glasačkom telu, odnosno koliko su osnovane tvrdnje o apolitičnosti mladih kada je reč o njihovom odnosu prema političko-društvenim prilikama u državi, pitali smo istraživača Centra savremene politike.

– Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u školskoj 2023/2024. godini je upisano oko 250 hiljada studenata na svim fakultetima, državnim i privatnim. S druge strane, prema istraživanju koje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije ranije ove godine, 73 odsto mladih je reklo da je glasalo na parlamentarnim izborima u decembru 2023. godine, a isti procenat je rekao da bi glasao i na narednim izborima – kaže za Danas Aleksandar Ivković.

Nekome će se učiniti da je ovo neuobičajeno visok procenat za naše uslove, dodaje, ali treba imati na umu da je kod nas izlaznost na izborima veštački niska jer preko milion ljudi koji je upisano u birački spisak efektivno ne živi u Srbiji.

– Od onih koji zapravo žive u Srbiji, izlaznost je komparativno gledano prilično visoka. Pre par nedelja su izašli podaci najnovijeg kruga European Social Survey (Evropsko društveno istraživanje) u kojem je učestvovala i Srbija, gde je u anketi na reprezentativnom uzorku stanovništva 77 odsto reklo da je glasalo na prethodnim parlamentarnim izborima – to je zapravo realna izlaznost – ističe naš sagovornik.

Prema tome, naglašava dalje, procenat izlaznosti mladih do kojeg je došao KOMS – 73 odsto – nešto je niži od proseka ukupnog stanovništva, ali ne značajno.

– Ovde treba naglasiti takođe da se tih 73 odsto odnosi na populaciju od 18 do 30 godina, dakle i na one koji su još u srednjoj školi i na one koji su završili fakultet. Ali kada bismo pretpostavili da bi ta izlaznost mogla da se primeni isključivo na ovih 250 hiljada studenata, dobili bismo nešto više od 180 hiljada glasača. Na izlaznost od decembra 2023. to iznosi oko pet odsto glasova, što odgovara rezultatu koje su osvojile liste NADA i Mi – glas iz naroda na nivou opšte populacije. Kada bismo tih 73 odsto primenili na ukupnu populaciju od 18 do 30 godina, a to je 850 hiljada, dobijamo čak 16 odsto glasova na izborima koji mogu da odu jednoj ili drugoj strani – objašnjava Aleksandar Ivković.

Sad dolazimo do dela koji ne možemo direktno da merimo, a to je da li će ovi protesti učiniti da izlaznost među studentima na sledećim izborima poraste i na preko tih 73 odsto i da li će se porast izlaznosti preliti na ostatak mlade populacije – do 30 godina – dodaje.

– Rekao bih da je to vrlo moguće. Na osnovu indirektnih indikatora, recimo poverenja u institucije i ličnosti, možemo da pretpostavimo da mladi ni ranije nisu u značajnoj meri glasali za vlast, ali sada se može pretpostaviti da će biti još oštriji protiv vlasti na narednim izborima. Jedno od ključnih pitanja je da li će se ovakvo njihovo opredeljenje preći i na druge slojeve stanovništva, njihove roditelje, babe i dede od kojih su neki ranije sigurno bili glasači SNS-a. Rekao bih da je to moguće, bar kad je reč o „mekom“ delu glasača vlasti, mada je nezahvalno praviti prognoze kada ne znamo tačno kada će biti izbori i kakva će biti organizacija sa strane opozicije – zaključuje Aleksandar Ivković.

Naznačimo da većina opozicionih predstavnika, usled krize, ni ne pominje vanredne izbore, imajući u vidu da uslovi za takav proces nisu ispunjeni niti je to moguće u doglednoj budućnosti.

Oni, uglavnom, u osvrtu na teme takve vrste, ističu da je jedino rešenje prelazna vlada do ispunjenja uslova za slobodne i fer izbore.