Glavni nemački vojni komandant izneo zapanjujuće lošu procenu snage ruske vojske

Najviše rangirani nemački general je u intervjuu za magazin Fokus naveo da je opasnost od otvaranja novog fronta razlog zbog kojeg Nemačka okleva da pošalje još teškog naoružanja Kijevu. Kalinjingrad, Baltičko more, finska granica, Moldavija, Gruzija moguće su nove tačke napada, tvrdi Zorn. On smatra da, iako je 60 odsto ruskih kopnenih trupa angažovano u Ukrajini, kopnena vojska, ali i ruska mornarica i vazdušne snage, i dalje imaju neiskorišćene kapacitete. „Ukoliko bi Putin naredio opštu mobilizaciju, ne bi imao kadrovskih problema da to i ostvari”, uveren je nemački general.

Takve tvrdnje oštro odbacuje komandant američkih snaga u Evropi od 2014. do 2017. godine, general Ben Hodž. On je ocenio da je Zorn izneo zapanjujuće lošu procenu ruskih mogućnosti koja, kako kaže, nažalost, pokazuje kako nemačka elita razmišlja.

„Sama Finska bi smrvila ruske snage, dok bi Litvanija i Poljska ugušile Kalinjingrad za nedelju dana”, napisao je Hodž na Tviteru.

Zornovi komentari su iznenadili i vojne eksperte.

Stručnjak za bezbednost u Evropskom savetu za spoljne poslove Gustav Gresel je za Telegraf ocenio da su izjave nemačkog generala pokušaj da se umanje strahovi Nemačke.

„Socijaldemokrate ne žele da isporučuju više oružja Ukrajini i sada izvlače svaki mogući argument“, rekao je Gresel, osvrćući se na insistiranje nemačke vlade, koju predvode socijaldemokrate, na tome da je njena vojska „dostigla granicu“ u pogledu onoga što može ponuditi Ukrajini.

Istraživač na odeljenju za ratne studije na Kraljevskom koledžu u Londonu Rob Li opisao je komentare nemačkog generala kao „bizarne“, ističući da Rusija od aprila zavisi od dobrovoljaca i rezervista. On je dodao da je jedna od elitnih jednica Kremlja, 11. armijski korpus sa sedištem u Kalinjingradu, upravo teško degradirana u Harkovu.

U istom intervjuu general Zorn je doveo u pitanje značaj teritorijalnih uspeha koje je ukrajinska vojska ostvarila tokom protekle nedelje. Zorn je rekao da bi bio oprezan da događaje na terenu u Ukrajini opiše kao kontraofanzivu. Naime, on je ukrajinski napredak opisao kao „kontranapade koji se mogu iskoristiti za osvajanje mesta ili pojedinačnih delova fronta, ali ne i za potiskivanje Rusije na širokom frontu”. Nemački general je takođe izrazio sumnju da bi Ukrajina mogla da izdrži kontraofanzivu, ocenivši da im nedostaje ljudstvo.

Šolc odgovoran za zaustavljanje isporuke oružja

Berlin se suočava sa stalnim kritikama, kako u zemlji tako i u inostranstvu, zbog neodlučnog pristupa snabdevanju Kijeva vojnom opremom, pri čemu se veruje da je Olaf Šolc, nemački kancelar, lično odgovoran za zaustavljanje i odugovlačenje u isporuci oružja. Šolcove socijaldemokrate levog centra su istorijski zastupale politiku detanta prema Rusiji. Njegova vlada je iznosila različite argumente za odupiranje pritiscima da se isporuka oružja Ukrajini poveća – od toga da ne želi da izazove Treći svetski rat, do izjave da će ukrajinskim trupama biti potrebna obuka da bi koristile moderno oružje.

Trenutno se država nalazi pod udarom kritika jer Ukrajini nije isporučila borbene tenkove nemačke proizvodnje. Nemačka je, međutim, u Ukrajinu poslala drugo visoko efikasno teško naoružanje, među kojima su i samohodne haubice 2000, protivavionski tenkovi Gepard, višecevni raketni sistemi MARS II. Ministarka odbrane je ove nedelje najavila da će Nemačka isporučiti još dva sistema MARS II i 50 oklopnih vozila Dingo. Nemačko naoružanje igra važnu ulogu u ukrajinskoj kontraofanzivi koja je trenutno u toku. Ministarka spoljnih poslova Analena Berbok pokušala je da pojača pritisak na kancelara, navodeći da isporuke oružja iz zapadnih zemalja spašavaju živote u ukrajinskim selima. Šapat kritike pojavio se i iz Vašingtona, kada je anonimni zvaničnik za nemački Velt rekao da Bajdenova administracija ima sumnje u vezi sa nemačkom posvećenošću preuzimanju vodeće uloge.

Najviši nemački vojni vrh je i pre izbijanja rata pogrešno procenjivao ruske namere i sposobnosti. U januaru je šef nemačke mornarice, viceadmiral Kaj-Ahim Šenbah, bio primoran da podnese ostavku nakon što je pretnju ruskom invazijom odbacio kao „besmislicu” i rekao da Zapad treba da oda Putinu poštovanje koje zaslužuje.

Rat u Ukrajini i položaj Nemačke

Rat u Ukrajini predstavlja izazov za položaj Nemačke u Evropi. U prvim danima rata, Nemačka, koja je dugo zavisila od ruskog fosilnog goriva, pokazivala je primetan otpor sankcijama, posebno u oblasti energetike. Baltičke zemlje i Poljska pozivale su na potpuni energetski embargo, dok su se Nemačka i pojedine druge zemlje Evrope protivile toj ideji, tvrdeći da bi to više naškodilo Evropi nego Kremlju. Iako su, posebno nakon zločina u Buči, Nemačka i ostatak bloka postepeno ukinule većinu uvoza nafte iz Rusije, frustracija Berlinom se zadržala, naročito u Ukrajini i među pojedinim državama centralne i istočne Evrope, takođe i članicama NATO. Tako je u nedavnom intervjuu za Špigl poljski premijer Mateuš Moravjecki poručio da oklevanje Berlina po pitanju Ukrajine ozbiljno dovodi u pitanje vrednost saveza sa Nemačkom.

„I nismo jedini koji to kažu. To čujem i od nekoliko drugih šefova vlada u Evropi”, naveo je Moravjecki.

Sada se postavlja pitanje da li će kontraofanziva Ukrajine promeniti računicu Berlina i podstaći Nemačku da bude odlučnija i preuzme poziciju evropskog lidera.

Brzo napredovanje ukrajinskih snaga na severoistoku povećalo je pritisak na Nemačku, najveću evropsku ekonomiju, da ubrza isporuku teškog naoružanja. Ukrajinski zvaničnici navode da je oružje sa zapada ključno za nastavak vojnog uspeha Ukrajine i da Nemačka treba da isporuči svoje borbene tenkove, posebno Leopard 2. Ali Nemačka okleva, izazivajući duboku frustraciju u Kijevu, kao kada je u najranijim danima invazije nudila šlemove umesto teškog naoružanja.

Izvor: Demostat