Gleni: Vučić je depresivniji od Rame

Nije bilo mnogo prostora da ih prekidam, tako da sam ih pustio da dosta pričaju i mislim da su kazali neke veoma zanimljive stvari. Mislim da je Vučić pokazao da je prilično depresivan zbog situacije u Evropi, kao i da je pesimista kada je reč o budućnosti.

Takođe, on je veoma jasno poručio da je strateški cilj Srbije članstvo u EU, ali i da će Beograd održati dobre odnose sa Rusijom. Višestruka kriza sa kojom se suočava Evropska unija podrazumeva i da je proces pridruživanja Srbije i Albanije „pao“ na listi prioriteta, pa se srpski premijer suočava sa političkim problemom na domaćem terenu, s obzirom da je njegova vlada istakla da teži pridruživanju EU, navodi za Danas Miša Gleni, čuveni britanski novinar i profesor na Univerzitetu Kolumbija, koji je bio moderator na diskusiji premijera Srbije i Albanije.

Sumirajući utiske o razgovoru, Gleni ističe da smo imali prilike da čujemo Vučićeva gledišta o evropskom putu Srbije, te da su on i Rama iskazali „snažnu spremnost“ da sarađuju, „što, prema mom mišljenju, nije bila predstava za javnost, već istinska želja za saradnjom, budući da dobro znam albanskog premijera“.

– Vučiću i Rami je jasno da ukoliko Srbija i Albanija ne budu sarađivale biće veoma teško za Zapadni Balkan da se kreće napred. Da su oni toga svesni, pokazao je i Ramin govor tela, kao i Vučićeva gestikulacija tokom diskusije. Ja se pitam da li dobar lični odnos Vučića i Rame može da se pretoči i u institucionalnu, administrativnu, ekonomsku, kulturnu saradnju Srbije i Albanije. Rama je na kraju razgovora ukazao da želi da Srbija i Albanija krenu putem kojim su koračale Nemačka i Francuska nakon Drugog svetskog rata, ali, moramo da vidimo da li će se to uistinu i dogoditi, navodi sagovornik Danasa.

Moderator razgovora nije želeo da odgovori na pitanje „ko je odneo pobedu u debati – Rama ili Vučić“, već je ponovio da je Vučić bio „depresivniji, ali da je poslao neke snažne poruke“, a Rama je „izneo važna zapažanja o migrantskoj krizi i budućnosti EU“. „Rama i Vučić su, bez sumnje, jaki lideri“, smatra Gleni.

Prema Glenijevom mišljenju, najveća opasnost za „evropsku budućnost Zapadnog Balkana“ ne odnosi se na srpsko-albanske odnose, već na „sveopštu situaciju, uključujući trzavice između Zapada i Rusije i migrantsku krizu“.

Miša Gleni je odrično odgovorio na pitanje Danasa da li su Vučić i Rama imali bilo kakve zahteve u vezi sa pitanjima na koja su odgovarali tokom diskusije.

„Imao sam slobodu da ih pitam šta želim. Obavestio sam ih unapred o okvirnim temama i oni nisu imali nikakve zahteve, ali mi je žao što zbog ograničenog vremena nisam stigao da pokrenem sva pitanja koja sam imao na umu, a ticala su se unutrašnje politike. I onako sam prekoračio vreme za desetak minuta“, precizirao je naš sagovornik.

Gleni je, takođe, otkrio da je imao oko dva meseca da se pripremi za moderiranje diskusije, što mu je, kaže, bilo dovoljno. „Nisam bio izvesno vreme na Balkanu, ali sam pratio šta se događa, uglavnom se informišući putem medija“, ukazuje britanski novinar.