Glišić: Pitaću u Skupštini o zaokretu spoljne politike

Ovo bi, ujedno, bio tek treći put da narodni poslanici u Srbiji raspravljaju o temi Kosova i Metohije od dolaska Srpske napredne stranke na vlast 2012.

Sada u najvišem zakonodavnom telu Srbije praktično da neće biti opozicije koja bi mogla da kritikuje odluke Vučića o Kosovu, s obzirom da su sve političke stranke koje su ušle u parlament podržale sporazum potpisan u Vašingtonu.

Vladan Glišić, jedini koji je najavio da će nastupati kao samostalni poslanik, u razgovoru za Danas ističe da će vrlo rado postaviti pitanja o zaokretu u spoljnoj politici koji je Srbija napravila potpisivanjem sporazuma pred Donaldom Trampom, iako su njegove mogućnosti ograničene bez članstva u nekoj poslaničkoj grupi.

– Svakako ću pratiti situaciju kako bih mogao da reagujem ako sporazum dođe pred Skupštinu i postavim pitanja koja zanimaju javnost, prvenstveno o tome koje će biti posledice spoljnopolitičkih zaokreta koji se u tom sporazumu vide, ističe Glišić.

On smatra da, ukoliko je za verovati predsedniku Vučiću da će izaći pred narodne poslanike, treba da objasni kakav će ubuduće biti odnos prema investicijama Narodne republike Kine, pitanje energetskog snabdevanja i odnos prema Hezbolahu, kao najbitnije tačke.

– To su neke stvari koje bi trebalo da se razjasne zato što liče na zaokret i veću vezanost za geostrateški interes Sjedinjenih Država, po cenu da pokvarimo odnose sa svim drugim velikim silama – Kinom, Rusijom, Sirijom i Iranom koji nisu priznali NATO državu na Kosovu i Metohiji, pa i sa Evropskom unijom, ukazuje Glišić.

On kaže i da najviše treba insistirati da se razjasni formalno pravna forma sporazuma.

– To kao da su dve jednostrane izjave volje, ne vidite nigde koja je uloga SAD u tome. A Vučić i Hoti međusobno nisu čak ni isti papir potpisali. Ima dosta nepoznanica o formi, pa samim tim i međunarodno-pravnim posledicama tog papira. To su stvarna pitanja koja bi trebalo da se objasne u Skupštini i ukoliko Vučić to bude učinio postupiće u skladu sa poštovanjem institucije Narodne skupštine i suvereniteta građana, najavljuje Glišić.

Skupština kao najviše predstavničko telo treba da se informiše o onome što je potpisano ali postoji skepsa da parlament u ovakvom sastavu – sa dvotrećinskom većinom jedne partije, uopšte može izneti bilo kakvu kritiku.

Jedna od retkih prilika kada su narodni poslanici raspravljali o temi Kosova i Metohije bila je u maju prošle godine kada je Vučić pred najvišim zakonodavnim telom predstavio izveštaj o KiM.

Pre toga o „najvažnijem državnom pitanju“ kako vlast često naziva rešavanje statusa južne pokrajine, u Parlamentu se nije govorilo punih šest godina.

Prvi i jedini prethodni primer rasprave bio je početkom 2013. godine na inicijativu tadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića i premijera Ivice Dačića.

Oni su predstavili svoju platformu o Kosovu na osnovu koje je parlament usvojio Rezoluciju o Kosovu i Metohiji koji je trebalo da posluži kao osnova za sve buduće razgovore sa predstavnicima Prištine.

Za razliku od srpske strane, u parlamentu Prištine postoji pregovarački tim i platforma o kojoj poslanici često debatuju.

Šapić predsednik skupštine Novog Beograda

Lider SPAS-a Aleksandar Šapić od juče je predsednik Skupštine opštine Novi Beograd. On je najavio da će druga sednica novog saziva biti održana u oktobru, a tada će biti poznato i ime novog predsednika opštine, preneli su mediji.

Šapić je, na sednici koja je održana prekjuče, dobio glas 48 od 49 odbornika koji su dobili mandate u novom opštinskom parlamentu.

Šapić je bio predsednik opštine Novi Beograd u prethodnom mandatu, njegova stranka je 21. juna osvojila 23 odbornika, SNS 22 mandata, a koalicija SPS i Jedinstvena Srbija u parlamentu imaju četiri odbornika.

Kao predsednik lokalnog parlamenta Šapić nije dužan da podnose ostavku na mesto poslanika u republičkoj Skupštini. Očekuje se da bi on, ukoliko se Vučić odluči za koncentracionu Vladu, mogao da postane ministar.