Prema indeksu integriteta izbornog procesa, Srbija je među najgore ocenjenim zemljama u Evropi, a iza nje su samo Rusija i Belorusija, zbog čega je svrstana u „zatvorene demokratije“ a čak je i među njima jedna od najslabije kotiranih zemalja, pokazao je „Globalni izveštaj izbornog integriteta“ za period od 2019. godine do 2021. godine.
U obrađivani period nisu ušli poslednji održani izbori u Srbiji iz aprila 2022. godine, ali teško je da bi i oni značajno promenili rang naše zemlje na ovoj skali. Izbori koji jesu obrađivani su oni vanredni parlamentarni iz 2020. godine, organizovani u jeku pandemije korona virusa, koje je veći deo opozicije bojkotovao upravo zbog loših izbornih rezultata. Posle tih izbora, većina relevantnih stranih organizacija, kao i predstavnici međunarodne zajednice, kritikovali su vlast u Srbiji zbog loših izbornih uslova.
U novom globalnom izveštaju, izborni proces u Srbiji ocenjen je indeksom 29 od mogućih 100, što je stavlja daleko iza prvoplasiranih zemalja Evrope koje imaju indekse preko 80.
U izveštaju se ističe i da nivo izbornog integriteta u nekoj zemlji u najvećoj meri zavisi od tipa režima kao i od ekonomskog razvoja zemlje.
Po vrsti političkog režima, odnosno oblika uređenja, Srbija se takođe ne kotira dobro u ovom izveštaju, što je uzrokovalo nizak stepen poverenja u izborni proces. Srbija je svrstana u „zatvorenu demokratiju“, a čak se i na toj listi nalazi među najgore ocenjenim, u donjoj polovini tabele, a deli skor od 33 indeksna poena sa Iranom i Togoom. U bliskom društvu i na ovoj skali ponovo se nalazi Rusija, a lošije od nas jedino su afričke zemlje.
Za Srbiju u posmatranom periodu uzeti su parlamentarni izbori 2020. godine ali je napravljeno i poređenje sa ranije održavanim izborima – 2014. i 2016. godine koje je pokazalo značajno urušavanje demokratičnosti izbornog procesa po gotovo svim parametrima kao što su: izborni zakoni, izborne procedure, registracija birača, prijave stranaka i drugih političkih učesnika, medijska pokrivenost izbora i izborna nadzorna tela, kao što je Republička izborna komisija.
Na nivou Evrope najbolje su ocenjene nordijske zemlje, sa visokim indeksom izbornog integriteta (preko 80), gde je prva i najbolje ocenjena Finska, prati je Švedska, a zatim i Danska. Dobro su ocenjene i Norveška i Island, a u zaključcima istraživača je navedeno da ovako pozitivan rezultat nije nikakvo iznenađenje s ozbirom da se radi o visoko razvijenim državama blagostanja, koje se dobro rangiraju i po drugim merilima kao što su demokratska vlast, integritet, ljudska prava.
Istraživanje je sprovedeno u okivru projekta „Izborni integritet“, koji na akademskom nivou sprovode stručnjaci sa nekoliko Univerziteta iz Kanade i Ujedinjenog kraljevstva, iz uz podršku relevantnih instituta za pitanje izbora i političke nauke.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
