Globalni strah od fejk njuza i veštačke inteligencije

Tako su se svetom proširile slike pape Franje u Balenciaga jakni ili bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa u policijskom pritvoru, kao i navodne eksplozije u blizini Pentagona.

I dok su mnogi konzumenti interneta bez veće muke uočili da je taj sadržaj lažan, bilo je i onih koji su poverovali u verodostojnost ovih fotografija.

Slučaj pape Franje i njegove lažne slike u beloj jakni na Tviteru dobio je epitet potencijalno prvog pravog masovnog slučaja dezinformisanja uz pomoć veštačke inteligencije, piše Demostat.

Građani širom sveta shvataju u kojoj meri kreiranje lažnih sadržaja uz pomoć veštačke inteligencije može da bude problematično.

I, kako je pokazala anketa agencije You Gov, upravo organizovano širenje dezinformacija vide kao najveći potencijalni problem kad je reč o napretku u oblasti tehnologije.

Naime, najveći broj ispitanika, više od dve trećine potrošača u svetu, odnosno 68 odsto, najviše je  zabrinuto zbog koordinisanog ili organizovanog širenja lažnih informacija na društvenim mrežama.

Nešto više od polovine ispitanika, 51 odsto, zabrinuto je da će roboti preuzeti poslove od ljudi, oko  45 odsto izražava zabrinutost zbog generativne veštačke inteligencije (AI), tehnologije koja koristi upite za generisanje teksta ili slika, dok samovozeći automobili zabrinjavaju 42 odsto ispitanika.

Tehnologija koja modifikuje gene za lečenje ili prevenciju bolesti brine 46 odsto ispitanika, dok metaverzum, virtuelni svet sa kojim ljudi mogu da komuniciraju koristeći tehnologiju virtuelne realnosti, zabrinjava 29 odsto ispitanika.

Pažljiviji pogled na ispitanike koji su ili „veoma zabrinuti“ ili „donekle zabrinuti“ zbog organizovanog širenja lažnih informacija na društvenim mrežama, prema tržišnoj i starosnoj demografiji, otkriva neke zanimljive razlike.

Međutim, obim zabrinutosti varira u različitim starosnim grupama.

Anketa je pokazala da je među mladima između 18 do 24 godine, 62 odsto zabrinuto zbog širenja lažnih vesti na mrežama.

Brojka raste među starijim starosnim grupama, sa izuzetkom ispitanika iz Hong Konga.

Tako tri četvrtine starijih od 55 godina, odnosno 76 odsto, izražava zabrinutost zbog lažnih vesti koje kruže društvenim medijima, a pojedinci starosti 36 i manje godina pokazuju niži nivo zabrinutosti.

U Indoneziji najveća zabrinutost, u Švedskoj najmanja

Kada uzmemo u obzir konkretne zemlje, Indonezija se ističe kao nacija sa najvećim stepenom zabrinutosti po ovom pitanju.

Čak 82 odsto ispitanika iz te zemlje zabrinuto je zbog širenja dezinformacija na društvenim mrežama.

Ovaj visok nivo zabrinutosti ostaje dosledan u svim starosnim grupama.

Anketa je pokazala da je u Indoneziji 79 odsto ispitanika starosti od 25 do 34 godine zabrinuto zbog širenja dezinformacija, dok je čak 89 odsto ispitanika starosti 45 do 54 godine zabrinuto zbog tog pitanja.

Sledi Indija, još jedna azijska zemlja, sa 73 odsto odraslih osoba koje izražavaju zabrinutost zbog organizovanog širenja lažnih informacija na društvenim medijima.

Nivo zabrinutosti je relativno konzistentan u svim starosnim grupama.

Velika Britanija je treće najveće tržište na svetu sa 72 odsto potrošača koji kažu da su zabrinuti.

Međutim, nivo zabrinutosti opada među najmlađim Britancima.

Tako je 67 odsto ispitanika starosti od 35 do 44 godine izrazilo zabrinutost zbog lažnih vesti, dok taj broj opada na oko 50 odsto u populaciji starosti od 18 do 24 godine.

Od svih ispitanih tržišta, Sjedinjene Države su među zemljama u kojima potrošači najmanje brinu o lažnim vestima.

Zabrinutost zbog organizovanog širenja dezinformacija je, naime, pokazalo 67 odsto ispitanika.

Potrošači na drugim severnoameričkim tržištima, kao što su Kanada (71 odsto) i Meksiko (70 odsto), češće od Amerikanaca izražavaju zabrinutost zbog dezinformacija na društvenim medijima.

UAE registruju nivo zabrinutosti od približno 64 odsto, a ovaj prosek je dosledan u svim starosnim grupama, sa samo malim varijacijama u nivoima zabrinutosti.

Švedska pokazuje najniži nivo zabrinutosti među navedenim zemljama, sa samo 57 odsto odraslih koje brine širenje dezinformacija, a sledi Danska sa 59 odsto.

Organizovano širenje lažnih vesti po mrežama najviše brine Šveđane starosti od 35 do 44 godine.

Podaci su zasnovani na obrađivanju anketa koje su sprovedene u 18 država, među osobama starijim od 18 godina.

Veličina uzorka varira od države do države i kreće se između 512 i 2007 anketiranih.

Sva istraživanja su sprovedena onlajn u martu 2023.