Godinu dana od najvećih ekoloških protesta u Srbiji: Obeležavanje okupljanjem ispred zgrade Vlade

Ekološka borba građana protiv iskopavanja litijuma započela je par dana ranije, odnosno 24. novembra 2021. protestom protiv donošenja Zakona o referendumu i narodnoj inicijativni i Zakona o eksproprijaciji, kompanije „Rio Tinto“ i „uništavanja“ vodoizvorišta Makiš ispred zgrade Predsedništva koji je organozovala inicijativa „Kreni-promeni“ i više ekoloških udruženja i građanske inicijative među kojima i „Ne damo Jadar“, „Odbranimo reke Stare planine“, Skupština slobodne Srbije i druge.

Dan pre ovog protesta dok su u Narodnoj skupštini usvajane izmene Zakona o eksproprijaciji i Zakona o referendumu nekoliko stotina građana je izrazilo svoj protest.

Aktivisti okupljeni oko Saveza ekoloških organizacija Srbije, koja okuplja pet nevladinih organizacija koje se bore za zaštitu životne sredine ( „Ne damo Jadar” (Gornje Nedeljice), „Marš s Kolubare” (Valjevo), „Suvoborska greda” (Pranjani), „Eko brigada Jagodina” (Jagodina), „Neko brine za Levač” (Rekovac) i „Zaštitimo Dobrinju i okolinu” (Dobrinja), a u saradnji s timom ekološke kampanje „Marš sa Drine”) ukazivali su da su izmene zakona povezane sa projektom međunarodne rudarske kompanije Rio Tinto koja planira eksploataciju litijuma u zapadnoj Srbiji, te da će ovoj i drugim kompanijama biti olakšano uzimanje privatnog zemljišta.

Budući da vlast nije reagovala na uznemirenost građana, 27. novembar 2021. organizatori protesta rešili su da blokadom autoputa u Beogradu na mostu Gazela, Mostarske petlje, Pupinovog i Pančevačkog mosta i puteva širom Srbije na sat vremena skrenu pažnju vlasti i šire javnosti. Najavljena je i blokada Ibarske magistrale kod Barajeva i Preljine, Kruševac – Pojate, Valjevo put ka Loznici, Požega – Kosjerić (Pesak), KG-JA Kapija Levča na Raklju, Šabac – Sokina kafana, Novi Sad – Varadinska duga, Lazarevac – Očage, Kragujevac – kod Balkana, Gornji Milanovac – obilaznica, Bačka Palanka i još drugih lokacija.

Na dan blokade se oglasio i MUP saopštenjem u kojem se navodi da obaveštavaju javnosti da je svaka blokada saobraćaja kršenje zakona kao i održavanje neprijavljenih skupova.

Direktoru kampanje Kreni-promeni Savi Manojloviću je pred blokadu uručeno rešenje o zabrani skupa. A ispred Palate pravde je stigao i tadašnji ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin koji je kasnije otišao i na kordon policije pred građanima koji su zaistavili vozila kod Sava Centra.

Iako su ulice oko Gazele bile pune policije, građani su se, predvođeni Manojlovićem i Aleksandrom Jovanovićem Ćutom, liderom Ekološkog ustanka koji je tada iskazao svoj žar i dosad neviđen način suprotstavljanja režimu, probijali kroz kordone, dok su ih nadletali helikopteri. Uspeli su u svoj nameri i zaustavili su sobraćaj na više mesta u Beogradu.

Najviše varnica i ozbiljnih sukoba tokom protesta bilo je u Šapcu, gde je blokada mosta na Savi probijena bagerom koji je išao malom brzinom ali se nije zaustavio ni pred građanima. Međutim, Dragan Milovanović Crni se popeo na bager i zaustavio ga, čini se na jedini mogući način, napadom na onog koji ga je vozio a koji ga je šutirao i udarao.

Junak, koji je juče zaustavio bager smrti na šabačkom mostu zove se Dragan Milovanović Crni!
Ti si juče štitio svoj narod umesto policije, ti si juče sprečio da budemo pregaženi.
Svi smo uz tebe! pic.twitter.com/OsrOOmHM9T

— Nebojša Zelenović (@n_zelenovic) November 28, 2021

Ubrzo nakon što je snimak objavljen, Milovanović je na društvenim mrežama prozvan i „levičarem iz Šapca“, s obzirom da je levom rukom udarao muškarca koji je išao bagerom na ljude.

I grupa huligana dovežena crnim automobilima, koju su, kako su organizatori blokade i opozicija utvrdili, organozovali lokalni naprednjaci, motkama i štanglama je napala demonstrante.

Ipak, prvi dan blokade uspešno je završen, prema proceni organizatora, a uslovi za prekid protesta ( da predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbije da potpiše protivustavan Zakon o eksproprijaciji i da se izmeni Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi), su ostali. A u slučaju da zahtevi ne budu ispunjeni najavljena je druga blokada za narednu subotu 4. decembar.

Ta blokada 4. decembra bila je najmasovnija u Beogradu, gde se okupilo nekoliko hiljda ljudi, a bilo je masovno i u ostalim gradovima čiji je broj dostigao i više desetina. Zahtevima je dodat i taj da se puste svi uhapšeni tokom prošlog protesta. Građanima su se na blokadama pridružili i predstavnici opozicije i brojne javne ličnosti.

Protesti su protekli bez većih incidenta, a Vučić je baš tada posetio selo Gornje Nedeljice u Jadru, oblasti gde je najavljeno otvaranje rudnika kompanije Rio Tinto da bi, kako je saopšteno iz njegovog kabineta, razgovarao s građanima kako bi čuo njihovo mišljenje o ovom projektu. On je najavio i da će predložiti izmene Zakona o eksproprijaciji, koje bi išle u Skupštinu po hitnoj proceduri.

Četiri dana kasnije Vučić je potvrdio u javnom obraćanju da je Skupštini Srbije vratio na ponovno razmatranje Zakon o eksproprijaciji, zbog toga što zakon ne uređuje oblast na pravi način, kao i da je predložio izmene Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi.
„Ovim su ispunjeni svi zahtevi naroda u protestima“, naglasio je Vučić i objasnio da će pravna procedura biti okončana do petka, kao i da je sve u skladu sa ovlašćenjima predsednika.

Ovaj potez Vučića podelio je organizatore blokada, pa se iz njih ubrzo povukao Savo Manojlović koji je krenuo u sakupljanje potpisa za narodnu inicijativu o trajnoj zabrani iskopavanja litijuma i bora, dok su Jovanović i SEOS nastavili sa protestima insistirajući na zaustavljanju projekta Jadar Rio Tinta u Gornjim Nedeljicama i sprečavanju otvaranja rudnika litijuma širom Srbije.

Okupljanja građana ali u mnogo manjem broju nastavljena su i tokom januara, a u februaru su počeli protesti četvrtom, koje su organizovali Kreni-promeni i SEOS, ispred Predsedništva a zatim su čelnici i aktivisti ovih organizacija kampovali ispred zagrade na Andrićevom vencu.

„Kruna“ ovog novog oblika bunta bila je blokada ispred Palate Srbija 15. febrara na Sretenje kada je predsednik države dodeljivao ordenje.

U međuvremenu, sredinom januara premijerka Ana Brnabić je saopštila da je Vlada ukinula prostorni plan za područje posebne namene u oblasti Jadra, a samim tim i sva ostala dokumentacija u vezi sa Rio Tintom i Rio Sava Exploration, što je deo javnosti shvatio kao gašenje požara pred izbore.