Foto: Aleksandar VeljkovićSkupština Kosova je 17. februara 2008. godine usvojila aklamacijom Deklaraciju o nezavisnosti Kosova. Za deklaraciju je glasalo svih 109 albanskih poslanika.
Kako je tada pisao Danas, Kosovski parlament nastavio je rad na vanrednoj sednici usvajanjem državnih simbola – grba i zastave.
Ipak, sednici nije prisustvovao nijedan od deset srpskih poslanika, niti poslanik – Goranac, kao ni šefovi Unmik i Kfora.
Na zasedanju je bio 21 međunarodni poredstavnik, uključujući nekadašnjeg šefa verifikacione misije OEBS na Kosovu i Metohiji Vilijema Vokera.
Pomenutom Deklaracijom, Kosovo je proglašeno nezavisnom i suverenom državom, “formiranom na osnovu plana Martija Ahtisarija”.
Tekst deklaracije poslanicima je pročitao tadašnji predsednik privremene kosovske vlade Hašim Tači, koji se, po usvajanju dokumenta, obratio skupštini na srpskom jeziku, iako zasedanju nije prisustvovao nijedan srpski predstavnik.
Tom prilikom, Tači je poručio da 17. februar treba da bude novi početak za Kosovo.
“Današnji dan označava kraj vladavine Beograda. Danas, istovremeno, označava se novi početak za Kosovo. Danas se donosi odluka o nezavisnosti na osnovu plana Martija Ahtisarija”, kazao je Tači na srpskom, na sednici kosovskog parlamenta.
U ovom obraćanju Tači je takođe dodao da će Kosovo biti tolerantno, multietničko društvo.
Srbima na Kosovu tada se obratio i tadašnji predsednik Kosova Fatmir Sejdiu, ističući da usvajanje deklaracije predstavlja doprinos “izgradnji evropskog Kosova”.
“Kosovo je podjednako vaša kuća i vaša domovina”, rekao je Sejdiu uz obećanje da će njihov etnički, jezički i kulturni integritet biti u potpunosti poštovani.
Tog dana u 18 časova, predsednik Kosova Fatmir Sejdiju, premijer Hašim Tači i predsednik parlamenta Jakup Krasnići, potpisali su deklaraciju o secesiji Kosova od Srbije, a zatim i svi poslanici Skupštine Kosova.
Prema predlogu posebne komisije, za novu zastavu Kosova određeno je da ima plavu osnovu, sa kartom Kosova bele boje u sredini, a iznad toga šest zvezdica iste boje i veličine kao na zastavi Evropske unije.
Takođe, za grb Kosova određeno je da ima plavu osnovu sa žutom kartom Kosova iznad koje su takođe zvezdice kao i na zastavi.
S obzirom da je sve ovo doneto u skladu sa Ahtisarijevim planom, to je predviđalo nezavisnost Kosova koju će nadgledati misija Evropske unije.
Koštunica nakon proglašenja nezavisnosti Kosova: Ponižena Evropa a ne Srbija
Nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, usledilo je obraćanje tadašnjeg predsednika Vlade Srbije, Vojislava Koštunice.
“Nikad se nije jasnije pokazalo nego danas zašto je Srbija divljački razarana NATO bombama. Predsednik SAD, koji je odgovoran za ovo nasilje, i njegovi sledbenici biće crnim slovima upisani u istoriju Srbije ali i u svaku istoriju međunarodnog prava i na njemu zasnovanog svetskog poretka”, rekao je Koštunica, i ponovio da će Vlada Srbije poništiti sve dokumente kojima se na tlu Srbije stvara “lažna država”.
On je dodao i da je ovim činom pre svega ponižena Evropska unija, a ne Srbija koja je “odbila da se ponizi, držeći se čvrsto prava i odbijajući da se povinuje sili”.
“Stavljajući nasilje iznad načela međunarodnog prava SAD su primenom slepe sile ponizile i naterale EU da pogazi principe na kojima počiva sama EU”, rekao je Koštunica.
Reakcije širom zemlje
Protesti
Više hiljada građana protestovalo je u centru Beograda dan pre proglašenja nezavisnosti.
Takođe, više stotina pripadnika niškog Udruženja boraca ratova od 1990. do 1999. godine protestovalo je u centru Niša zbog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, i izrazilo spremnost da ga “opet brani oružjem i telima”.
“Dan sramote”
Na proglašenje nezavisnosti reagovao je i Krunski savet, uz napomenu da će 17. februar ostati da živi u istoriji kao dan sramote, jer je “tog dana Evropa pogazila svoj obraz”.
Aleksandar Vučić
Takođe, tadašnji generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić najavio je da će radikali organizovati veliki skup u Beogradu, kako bi se suprotstavili “okupatorima i albanskim separatistima”.
Predsednik Srbije
„Srbija nikada nece priznati nezavisnost Kosova i Metohije. Mi se KiM nikada nećemo odreći i nećemo odustati od borbe za svoje legitimne interese. Za građane Srbije i njene institucije KiM će uvek ostati Srbija“, porucio je 2008. godine Boris Tadić, tadašnji predsednik Srbije, obraćajući se Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Demonstracije huligana
Oko dve stotine huligana demoliralo je 18. februara restoran Mekdonalds na Zelenom vencu u centru Beograda.
Žandarmerija je reagovala nakon nekoliko minuta, izgrednici su se razbežali, a vise njih je uhapšeno.
Francusko-nemački predlog za rešenje Kosovskog pitanja – 15 godina kasnije
Nakon 15 godina, Srbija i Kosovo na stolu imaju francusko-nemački predlog kojim bi trebalo da se reši ovo pitanje.
U članu 4 „evropskog” predloga „osnovnog sporazuma Kosova i Srbije”, koji je Danas dobio diplomatskim kanalima, piše da Srbija i Kosovo polaze od pretpostavke da nijedna od njih ne može predstavljati drugu stranu u međunarodnoj sferi ili delovati u njeno ime.
Naime, ovaj dokument poziva na jednaka prava Srbije i Kosova, poštovanje teritoritorijalnog integriteta i nepovredivost granica, priznanje državnih simbola i poseban aranžman za srpsku zajednicu na Kosovu.
Pomenuti predlog podržala je grupa javnih ličnosti, među kojima su bivši ambasadori, novinari i istoričari.
Potpisnici su pozvali i predstavnike vlasti, političke institucije i građane da prihvate takozvani nemačko-francuski plan za Kosovo, kao priliku da se Srbija „po prvi put definitivno orijentiše na evroatlantske integracije“.
Na konačnu odluku o prihvatanju se još uvek čeka, a javnost u Srbiji je striktno podeljena oko mišljenja da li ga treba usvojiti ili odbaciti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
