Ognjen Gogić; Foto: YouTube/Printscreen/Slobodno Srpski– Dogovor o energetici koji je u utorak postignut u Briselu predstavlja mapu puta za sprovođenje sporazuma iz 2013. i 2015. godine. Vrlo je važno imati u vidu da nije reč o novom sporazumu jer se tako izbegava pravljenje presedana po kom se sporazumi mogu naknadno revidirati. To bi za srpsku stranu bilo rizično, posebno u pogledu sporazuma o ZSO ali i drugih dostignutih prava za srpsku zajednicu, navodi za Danas politikolog Ognjen Gogić.
Gogić kaže da se čini da je Priština iznudila postizanje dogovora pretnjom silom, te da su to indirektno potvrdili Petar Petković i Srpska lista rečima da je izbegnut „upad u Valača”.
-Iz toga proizlazi da je Priština verovatno nagovestila spremnost da preduzme neke oštrije mere ukoliko se brzo ne započne sa sprovođenjem sporazuma. KOSTT i KEDS su sporazumno dobili pristup Valaču što znači da nema potrebe da im se to nasilno omogući, kaže on.
Dodaje da s obzirom na stanje u energetskom sektoru na Kosovu, ne čudi da je Priština insitirala da se pitanje plaćanja struje na severu što pre reši. Naime, građani Kosova se već suočavaju i sa poskupljenjem i sa restrickijama električne energije, a očekuje se stanje dodatno pogorša u mesecima koji dolaze. Sever se, pritom, u diskursu albanskih političara predstavlja kao „parazit” koju besplatno i neograničeno troši struju koju kosovski poreski obveznici moraju da plate. Dogovor o mapi puta, stoga, ima za cilj da spreči dalju eskalaciju nezadovoljstva, napominje naš sagovornik.
– Nestrpljenje albanske strane da sever što pre počne da plaća struju se očitava i u rokovima koji su predviđeni mapom puta. Rokovi za sprovođenje sporazuma su veoma kratki, što sa sobom nosi određeni rizik. Ako se rokovi koji se odnose na Eletrosever budu probijali, postoji opasnost da Priština optuži srpsku stranu da opstruiše sprovođenje sporazuma kako bi se što duže prolongirao početak naplaćivanja struje, navodi naš sagovornik.
Drugi rizik se odnosi na pitanje dugovanja. Beograd i Priština uporno iznose suprotstavljene tvrdnje o tome ko je do sada, ili barem do decembra 2020. godine, snabdevao sever Kosova strujom i plaćao za istu. Pitanje je da li će Priština tražiti da se taj navodni ili stvarni dug isplati i kako će na to odgovoriti srpska strana, ukazuje Gogić.
– Na kraju, za Beograd će predstoji veliki izazov da se očuva „socijalni mir” na severu Kosova. Naplaćivanje struje će se drastično odraziti na životni standard Srba na severu Kosovo i neko od njih verovatno navesti na razmišljanje o iseljavanju. „Besplatna” struja je dugo služila kao ekonomski podsticaj za Srbe na severu da se tu zadrže, ali i za Srbe iz centralne Srbije, poput studenata, da dolaze na sever. To će se sada dramatično promeniti, osim ukoliko Beograd ne pronađe drugi način da „subvencioniše” ostanak Srba na severu Kosova. Kada je reč o javnosti u centralnoj Srbiji, čini se da je veliki broj građana zaslugom vesti o sporazumu prvi put uopšte saznao da se struja na severu Kosova ne plaća, zaključuje naš sagovornik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
