Gogić: Međunarodne diplomate prave udžbeničke greške, pritisak iz EU da se Srbija uskladi sa sankcijama Rusiji nije dovoljno efikasan

On je u serijalu razgovora Agreman o spoljnoj politici Srbije podsetio da pitanja usklađivanja sa spoljnom politikom EU i rešavanja kosovskog pitanja nisu novijeg datuma, ali da je ruska invazija na Ukrajinu dala novi impuls tim zahtevima.

Pritisak iz EU da se Srbija uskladi sa sankcijama Rusije nije dovoljno efikasan, jer EU nema ni štap, ni šargarepu, rekao je Gogić i ocenio da su priče političara o snažnom pritisku na Srbiju više usmerene ka domaćoj javnosti.

Prema njegovom mišljenju, Srbija neće promeniti poziciju u narednom periodu, jer je članstvo u EU udaljeni cilj koji izmiče.

Sutra da se uvedu sankcije Rusiji i prizna nezavisnost Kosova, bili bismo podjednako udaljeni od EU kao što smo danas, uveren je Gogić.

Kako je procenio, sada je u strateškom i taktičkom smislu prerano da se takvi potezi preduzimaju.

U politici je sve pitanje tajminga i kada bi Srbija sada ispunila takve zahteve, ne bi joj bilo uzvraćeno na odgovarajući način, smatra Gogić.

Njemu smeta kada se pozicija neutralnosti nipodaštava i odbacuje kao koncept, mada dodaje da bi Srbija trebalo da zauzme „pravu“ poziciju neutralnosti.

Takva neutralnost znači da smo nepristrasni prema stranama, ali ne prema dešavanjima. To znači angažovanu politiku zagovaranja za mir, a Srbija to ne radi, već pokazuje simpatije prema Rusiji, objasnio je Gogić.

Kada bismo dosledno vodili politiku neutralnosti, približili bismo se evropskim vrednostima, naglasio je on i istakao da je EU pre svega mirovni projekat.

Na pitanje da li Srbija može sebi da priušti političku neutralnost u svetlu rata na evropskom tlu, Gogić je odgovorio pitanjem da li može da priušti uključivanje u sukob.

Unija sebe vidi kao stranu u sukobu, jer osim uvođenja sankcija, ona snabdeva Ukrajinu oružjem, ukazao je on i upitao da li je ovo rat Srbije i da li joj se isplati da uđe u sukob sa Rusijom, a nije članica EU i NATO.

Rat u Ukrajini je dao podsticaj „želju i nameru“ EU da se završi priča oko Kosova, što ne znači da su pronašli i odgovarajući modalitet da to učine, smatra Gogić.

Prema njegovoj oceni, procenjeno je da bi nerešena pitanja na Balkanu, među kojima je i Kosovo, Rusi mogli da zloupotrebe, zbog čega je stvoren novi zamah za rešavanje tog pitanja.

Smatram da su evropske integracije trebalo da budu osnovni podsticaj za dijalog Beograda i Prištine, ali evropski lideri nisu bili spremni da ponude evropsku perpektivu, predočio je Gogić.

Govoreći o francusko-nemačkom planu, Gogić je podsetio da se o njemu moglo čuti od zvaničnika, ali i iz albanskih medija, i pretpostavio da EU traži načine da se okonča postojeća faza dijaloga.

Prema njegovom shvatanju, Unija traži način da ovu fazu dijaloga privede kraju kroz neki međusporazum dok se ne postigne završni dokument o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa, uvažavajući da sada nema povoljnih okolnosti za taj konačni sporazum.

Gogić misli da međunarodne diplomate prave udžbeničke greške, jer bi, ako žele da dođu do rešenja, trebalo da upoznaju društva, širu javnost i opoziciju sa tim dokumentom, a ne samo lidere.

Ovako kolaju glasine, a za sporazum je potrebna i saglasnost društava, napomenuo je on i konstatovao da su to osnovne lekcije diplomatije i rešavanja sukoba.

Nije dovoljno da lideri u Beogradu i Prištini pristanu na dokument ili da samo oni budu upoznati sa njim. Čak i ako prihvate sporazum, upozorio je Gogić, doživeće kolaps ako su društva protiv njega.

On smatra da bi odlaganje odluke o registarskim tablicama bio dobrodošao potez, jer je srpska zajednica od kosovskog premijera Aljbina Kurtija imala samo konfrontirajuće poteze.

To bi bio prvi ustupak srpskoj zajednici, ali kako stvari stoje, Kurti nije spreman na takav potez. To pokazuje i da zemlje Kvinte nemaju dovoljan uticaj na Prištinu i mislim da ćemo dobiti novu konfrontaciju, umesto pozitivnog signala, zaključio je Gogić.