Gojko Božović: Vlast troši vreme, i ODIHR potvrdio da ključne preporuke nisu primenjene

Božović veliki optimista po pitanju ishoda sastanaka vlasti i opozicije, ali kaže i da vlast ne bi pregovarala sa opozicijom da ona „nema na sebi stigmu izbornog inženjeringa od 17. decembra“.

Komentarišući sastanak vlasti i opozicije o preporukama ODIHR-a i izbornimuslovima, Božović je u Novom danu na N1 izjavio da je „vlast očigledno opredelila da troši vreme“.

„I da prođe što je moguće više vremena, a da ne primeni nikakve preporuke ODIHR-a, nikakve preporuke, recimo, posmatračke misije CRTA, nikakve zahteve opozicije. Jer se prosto pokazuje u dugom nizu proteklih godina da, i to je ključni problem, jedan od ključnih problema našeg društva, a to je da vlast ima sistemski otpor prema opoziciji. Ona opoziciju ne prihvata kao deo političkog sistema, nego je trpi kao nužno zlo, jer ne možete biti zemlja Evrope da nemate opoziciju“, rekao je.

Ali, dodaje, želi da joj oduzme „što je moguće više medijskog prostora, što je moguće javnog prostora, prostor u institucijama, a svako kritičko mišljenje doživljava kao neprijateljski gest“.

„I to se na neki način u ovim pregovorima vlasti i opozicije nedvosmisleno vidi. Mi imamo jednu vrlo ozbiljnu tešku političku krizu, koja traje već mesecima, ona je proistekla iz činjenica koje su neoborive, to je dakle izborni inženjering koji je potvrđen na izborima 17. decembra prošle godine. To je ugrozilo politički legitimitet vlasti, to je s druge strane stavilo građane i opoziciju pred pitanje šta da se radi“, naveo je.

A na pitanje šta da se radi, kaže:

„Ja nisam veliki optimista. Moj utisak je da vlast ne želi da se dogovori i da ne želi da pravi dogovore oko ključnih stvari kako bi ovo društvo postiglo konsenzus. Mi ćemo danas u 15 sati saopštiti stav ProGlasa povodom toga, pa ne bi bilo korektno da ja taj stav iznosim ranije. Stav ProGlasa je zasnovan na dosadašnjim aktivnostima, mi smo prosto bili dosledni, i od događaja 17. decembra prošle godine do današnjih dana, mi smo iznosili različite predloge koje su išli u pravcu toga da se postignu fer izborni uslovi“.

Prema njegovim rečima, ključni stav ProGlasa jeste borba za slobodne i poštene izbore.

„I to je jedna aktivna pozicija, to je jedna odgovorna pozicija prema građanima, prema ovome društvu. Mi ne govorimo, dakle, u kategorijama bojkota ili bezuslovnog izlaska na izbore, nego smatramo da je neophodno da se uspostave određeni uslovi kako bi izbori imali puni smisao“, naglasio je.

Tri zahteva opozicije koje, kako je rekao, postoje već neko vreme na sceni, jesu potpunosti logični.

„Birački spisak sve zahteva, zbog toga što je to zapravo jedan fantomski birački spisak u kome se mnogo više primenjuju preporuke predsednika Opštine Čajetine nego preporuke ODIHR-a. Imamo dakle situaciju sa medijskim pluralizmom koji ne postoji ni u tragovima i zahtev da se svi izbori održe u jednom danu – on je logičan zbog toga što zapravo bi se time sprečilo premeštanje birača iz jedne opštine u drugu“, pojašnjava.

Govoreći o tome da je vlast navodno spremna da prihvati zabranu glasanja od šest do 12 meseci od trenutka promene prebivališta, Gojković je izjavio da je to „veliki problem“. „Tu je ogromna razlika između toga da li će to važiti šest ili 12 meseci, da li će to važiti od trenutka kada se postigne dogovor ili bi to bilo primeneno retroaktivno“, upitao je.

„S druge strane, čak i da se u potupnosti danas postigne dogovor da to važi 12 meseci, da se primenjuje retroaktivno, da važi na prvim i sledećim izborima, čitav birački spisak ne bi mogao da bude razrešen do 2. juna, naprosto, ostalo je suviše malo vremena i to je onaj razlog koji, čini mi se, opozicija ima pred sobom kao vrlo čvrst argument u pregovorima“, naglašava.

Takođe, kaže, medijski pluralizam ne postoji ni u tragovima.

„I on se do 2. juna ne može uspostaviti tako da ljudi budu informisani o pitanjima koje se tiču komunalne politike i naravno, mi vidimo da ono što je jedan vrlo važan zahtev opozicije, da se dakle obezbedi da nema premeštanja birača iz jednog mesta u drugo, da se od toga uporno beži i to nam zapravo pokazuje da se vlast plaši slobodnih i poštenih izbora. Ona dakle ne veruje da bi na slobodnim i poštenim izborima mogla da potvrdi ni pobedu, a kamoli dominaciju koju pokušava da ostvari već godinama“, kazao je Božović.

Navodi i da pregovori vlasti i opozicije „traju neko vreme“.

„A nisu dali nikakav rezultat. Vlast je samo načelno prihvatila dva prva zahteva, opozicija je to predložila, sva tri zahteva kao jedan paket, oni samo zajedno imaju smisla i samo ukoliko postoje odgovarajuće vreme da se primene. Vlast je načelno prihvatila dva stava, onda je raspisala izbore i s druge strane, ne može se razgovarati i pregovarati o izborima koji su već raspisani. Imamo preporuke ODIHR-a u kojima je pisalo još od početka da oni moraju biti primenjeni dovoljno vremena pre raspisivanje izbora. Oni nisu primenjeni“, naglasio je.

U međuvremenu je, podseća, stiglo mišljenje ODIHR-a u kome se „zapravo kaže da ključne preporuke nisu primenjene, a čak i one koje su primenjene nisu primenjene u dovoljnoj meri“.

„To pokazuje da izbori nemaju elementa koji su raspisani, ne zadovoljavaju elementarne proceduralne razloge, a mislim da bi bilo odgovorno prema građanima i prema ovom društvu da se napravi ta vrsta konsenzusa, da se izbori kroz ovaj predlog ustavnog zakona pomere za jesen, da se na taj način dođe do jedne situacije u kojoj bi svi akteri prihvatili izbore kao nesporne i izborne uslove kao moguće i u dobroj meri ravnopravne za sve učesnike“, izjavio je Božović.

Jedinstvo opozicije najveći kapital

Kako je rekao, jedinstvo opozicije je njen najveći kapital.

„Ja mislim da je jedinstvo opozicije njen najveći kapital oko svih pitanja koje je postigla od formiranja jedinstvene liste do današnjih dana. Ukoliko ona bude jedinstvena u svom stavu, to je zapravo njeno najjače sredstvo političke borbe i u odnosu prema biračima i u odnosu prema vlastima u Srbiji“, rekao je.

U autoritarnim društvima, navodi, teško je donositi dobre odluke.

„Odluke kojima će svi biti zadovoljni, ali u suštini, mi uvek moramo poći od toga da odgovornost za stanje, za političko stanje u jednom društvu snosi vlast. Vlast je posegla za izbornim inženjeringom, vlast ne prihvata opoziciju kao činjenicu političkog života, vlast ne prihvata kritičko mišljenje. Jedino što vidimo da deluje jeste jedna vrsta pritiska“, rekao je.

Ne bi vlast, dodaje, pregovarala sa opozicijom da ona „nema na sebi stigmu izbornog inženjeringa i 17. decembra“. „I to jeste jedan argument koji čini mi se da opozicija pred sobom ima i u očima domaće javnosti i u očima međunarodne zajednice“, naveo je.

Slom Vučićeve spoljne politike

Komentarišući pisanje medija o situaciji sa Kosovom, i kako neki navode, ucene Brisela o tome da su obaveze iz Ohridskog sporazuma ušle u Poglavlje 35, Božović kaže da njemu deluje kao „slom spoljne politike Aleksandra Vučića“.

„On je tu politiku vodio sam, više od deset godina, bez vlade, bez skupštine, manje-više na svoju ruku ili u potpunosti na svoju ruku i ta politika je sad još jednom udarila u zid. Mi smo imali prošle godine taj slučaj Banjska, pre toga su postizani različiti sporazumi koji su naknadno overavani u skupštini, od Briselskog preko Vašingtonskog, do Ohridskog i na kraju je sve to došlo na naplatu i sada se ovim dramatizovanim naslovima i tom jednom katastrofičnom javnom scenom pokušava zapravo da prikrije ishod jedne politike“, izjavio je gost N1.

A taj ishod je – u potpunosti porazan.

„Mi smo imali godinama tu priču da naša zemlja ima ogroman ugled u svetu, da međudržavne posete koje obavljaju naši državni zvaničnici jesu primer jednog ogromnog autoriteta koji oni uživaju u međunarodnoj javnosti, da na međunarodnoj sceni naša politika ima ne znam koliko prijatelja, ne znam kakve pozitivne okolnosti, a onda se neprestano osvedočavamo da od toga zapravo ništa ne postoji. I ovaj ishod sa Savetom Evrope, to je jedan logičan, nimalo neočekivan ishod zapravo Ohridskog sporazuma koji je predsednik Republike na svoju ruku prihvatio. Prihvatio ga je usmeno, ali on ima vrlo konkretne posledice“, naglasio je Božović.