Gojković: Naučnici patentiraju nešto, a Vinča koja im je pružila sve potrebno ostane bez ičega 1Foto: FoNet/Aleksandar Levajković

Patenti ne pripadaju samo naučniku koji ga je patentirao, već i naučnom institutu gde radi i državi, jer im oni omogućavaju da te patente otkrivaju, rekla je predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković tokom rasprave o predlogu Zakona o patentima , odgovarajući na primedbe radikala da predloženi zakon na patente gleda „kao na izvor prihoda“ za poslodavca, a ne kao na intelektualnu svojinu.

„Ne smemo da zaboravimo da država i naučni instituti daju mogućnosti da u okviru radnog mesta naučnici otkrivaju patente. Nemojte mi reći da je Nikola Tesla sve to izumeo zato što je Nikola Tesla. On je genije, ali ništa nije ostvario dok je bio u Austrougarskoj. Kad je otišao u SAD postao je poznati svetski naučnik. Znači ima nešto i u toj Americi, nije sve u genijalnosti čoveka“, istakla je Gojković.

Predsednica parlamenta navela je i da ne može da se složi ni sa opaskom da mladi ljudi „sada iznenada počinju da odlaze zato što država ne vodi računa, recimo o patentima“.

„Ne sporim veliki problem naše države da stručni ljudi odlaze zbog većih zarada, ali to nije ništa specifično samo za nas. Takva su kretanja u čitavom našem regionu“, objasnila je Gojković i dodala da je potrebno razmisliti i o tome kako da se zaštiti država koja ulaže u ljude koji kada steknu znanja i verifikuju svoje diplome odlaze u inostranstvo. Ona je upitala i „šta bi naučnik kod kuće mogao da uradi, a šta može da uradi u Vinči koja mu daje sve mogućnosti za rad“.

Prema njenim rečima, naučnici u Vinči „rade za platu, nisu volonteri“.

„I onda patentiraju nešto što je njihovo, a Vinča koja im je pružila sve šta treba, da ostane bez ičega. Mi im dajemo mogućnost da otkrivaju patente, zato i država ima pravo na taj deo i naučni institut. Sadašnja vlast najbolja je do sada i očekujem razumevanje stranaka da svi rade zajedno na tome da bude bolje. Do sada ovako vredne vlade i predsednika države koji rade danonoćno nije bilo u Srbiji. Očekujemo razumevanje svih stranaka da radimo da bude bolje. Kada bude bolje u državi onda možemo da se razlikujemo u nekim finesama“, poručila je Gojković.

Poslanik Srpske radikalne stranke Nemanja Šarović navodeći da se od predlagača moglo čuti da je cilj donošenja ovog zakona poboljšanje u oblasti patenata i sprečvanje odliva mozgova, naveo je da nema nijedne suštinske izmene, niti krupnog poboljšanja koje bi zadržalo mlade intelektualce u zemlji. On je istakao da je neprijatno iznenađen brojem patenata koje se godišnje u Srbiji prijavljuju – 2016. 191 prijava, 2017. godine 173, a 2018. godine 162 prijave, a govoreći o najavama predlagača da će sada biti i pravne sigurnosti, on je podsetio da je ona postojala i ranije.

Poslanica SRS-a Vjerica Radeta iznela je kritiku da predloženi zakon patente vidi samo kao neki izvor prihoda, a da se uopšte ne gleda kao intelektualna svojina.

„Kroz ovaj zakon je pre svega trebalo zaštiti intelektualnu svojinu svakog onog ko je vlasnik nekog patenta, svakog onog koji je izumeo nešto što može biti trenutno od manje ili veće koristi u tom ekonomskom smislu“, navela je poslanica SRS i dodala da država nema razuzmevanja ni za nauku, ni za intelektualnu svojinu, a njen stranački kolega Milorad Mirčić objasnio je da ovim zakonom tvorcu patenata u ovom sistemu mogu da budu oštećeni i diskriminisani , ka što je to slučaj sa pronalazačima lekova u Galenbici koja je sada privatizovana .

Poslanica SNS Aleksandra Tomić u odgovor na Mirčićeve primedbe rekla je da su pronalasci pitanje odnosa poslodavca i istraživača i da predloženi zakon predviđa da se istraživač i poslodavac dogovore o određenoj vrsti ugovora kakav će odnos imati nakon istraživačkog rada i završenog posla.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari