Gojković: Neka opozicija dođe i javno kaže da je protiv Tijaninog zakona

Da rasprava o Tijaninom zakonu krene u pravcu kritike opozicije čini se da je najzaslužnija predsednica parlamenta Maja Gojković, koja je  ponovo pozvala poslanike opozicije koji bojkotuju rad plenuma da dođu i raspravljaju o “Tijaninom” zakonu, ali i da ponove stavove da su protiv ovog zakona .

„Neka dođu da javno kažu da su protiv “Tijaninog zakona“, da to čuju građani. Ja nemam moralnu dilemu kao poslanici koji nisu prihvatili poziv da uđu i podrže inicijativu 160.000 građana Srbije. Nemam dilemu da li je važniji zakon ili zaštita ljudskih prava monstruma”, rekla je Gojkovićeva , napominjući da  deca koja su izgubila živote , njihovi roditelji i svi roditelji koji strepe šta može da se desi njihovoj deci . zaslužuju jerdan mali trud od nekoliko sekundi i pritisdak na zeleno  svetlo za ovaj zakon.

Ona je “zahvalila” poslanicima opozicije koji su u javnosti poručili da nisu za usvajanje “Tijaninog zakona”, kao i da se “lome” u vezi sa tim da li treba prihvatiti kaznu doživotnog zatvora. Objasnila da je deo “Tijanine inicijative” usvojen još pre dve godine, a tiče se skraćenja roka za potragu za nestalim detetom, te da je sada na redu drugi deo inicijative čime se zaokružuje čitav predlog “Tijaninog zakona”.

“Eto Boško Obradović, lider partije za koju ne znamo ni da  više postoji ili ne, zalagao se za porodične vrednosti ,a  sad razmišlja  o evropskim vrednostima.Razmišlja da li manijaku koji je ubio nečije dete   treba omogućiti da ima institut uslovnog otpusta . Sve  sa njegove strane je  politikanstvo, jer sem uvreda ništa drugo smisleno  o Predlogu zakona nije imao da kaže,”rekla je Gojkovićeva , osvrćući se i na odsustvo poslanica Dijane Vukomanović  i Tatjane Macure  koje su  bile najoštrije u  odbrani prava dece i trudnica ,a sada ih nema u parlamentu.

I dok je Gojkovićeva poimence prozvala tek nekoliko poslanika, Marijan Rističević , poslanik sa liste SNS poimence je prozvao sve poslanike poslaničkog kluba DS- a , kako je rekao zbog licemerja i neučestvovanja u raspravi o Tijaninom zakonu i zakonima protiv korupcije, protiv koje je  opozicija samo deklarativno zalaže.

Odsutnom opozicijom  pozabavio se i šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Aleksandar Martinović .“Veliki zagovornici borbe protiv kriminala nisu u skupštini kada se donosi novi zakon o sprečavanju korupcije ili o oduzimanju imovine stečene krivičnim delima. A to su važni zakoni koji su uvod u ispitivanje porekla imovine… Nema gospode iz DS i Dveri, poslanika iz partije Borisa Tadića. Pa kako da dođu kada su im gazde najveći lopovi i tajkuni.

Njih nema i neće ih ni biti jer ne smeju da glasaju protiv tajkuna i lopova koji ih vode“, rekao je Martinović da je samo izgovor tvrdnja da opoziciji smetaju poslovnik, ili predsednica parlamenta Maja Gojković, a da je pravi razlog bojkota to što ne smeju da se zamere svojim gazdama.

On je ocenio da je je licemerno i to što je opozicija dugo zamerala vladajućoj koaliciji što nije usvojila takozvani „Tijanin zakon“, a da sada, kada je Vlada prihvatila inicijativu Fondacije „Tijana Jurić“, njeni predstavnici nisu u parlamentu.

Šef poslaničke grupe SPS Đorđe Milićević rekao je da poslanici vladajuće većine nisu u parlamantu da bi se borili za vlast i privilegije za razliku od onih koji sebe nazivaju „uspešni menadžeri“ i koji su  navikli da u sekundama zarađuju stotine hiljada evra, da na računima imaju i po nekoliko miliona dolara. On je rekao da poslanici vladajuće većine nisu u parlamentu zbog rejtinga i popularnosti njihovih stranaka, već zbog građana Srbije.

„Mi na taj način vodimo borbu i pružamo svoj doprinos za budućnost Srbije, budućnost svake porodice u Srbiji, budućnost svakog deteta u Srbiji“, rekao je Milićević.

I ministarka  pravde Nela Kuburović komentarisala je izostanak dela opozicije sa rasparve  o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika u parlamentu, iako su baš oni  potpisali  peticiju „Fondacije Tijane Jurić“. Upitala se da li  nisu znali šta potpisuju ,ili se radi o zloupotrebi s ciljem lične promocije.

„Žao mi je što je leva strana sale potpuno prazna, naročito imajući u vidu da su podržavali inicijativu Fondacije Jurić. Sad tvrde da vlada ne donosi “Tijanin zakon“ i da imamo nove odredbe“, rekla je ministarka pravde i dodala da je Krivični zakonik dopunjen, ali je to urađeno zato što se menja najteža postojeća kazna od 30 i 40 godina doživotnom kaznom zatvora.

Martinović: Mijatovićeva ne zna ni evropsku praksu, ni zakonodavstvo

Aleksandar Martinović, šef poslaničke grupe  SNS ocenio je da je vrhunsko licemerje, neznanje  i bezobrazluk poziv komesarke Saveta Evrope za ljudska prava Dunje Mijatović da srpske vlasti preispitaju predlog zakona kojim se uvodi kazna doživotnog zatvora.

„To što kritika dolazi iz jedne evropske institucije mene ne sprečava da kažem da je reč o vrhunskom licemerju i bezobrazluku, ali i vrhunskom neznanju. Ako želite da solite pamet nekome, morate da znate više, a Dunja Mijatović pokazuje da ne zna ni evropsku praksu ni zakonodavstvo, jer bi morala da ima u vidu da institut koji mi uvodimo već postoji u Holandiji, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Sloveniji“, naveo je Martinović i dodao da Mijatovićeva svesno ili nesvesno obmanjuje građane kada kaže da ne postoji mogućnost uslovnog otpusta, jer, ističe, ona postoji u zakonski propisanim slučajevima. Upitao je i da li je komesarka  slično pismo poslala i vladama Nemačke ili Velike Britanije ili su u pitanju dvostruki standardi prema Srbiji.

„Ali opstaće država Srbija, ma šta o tome mislila Dunja Mijatović“, rekao je Martinović.

Kuburović: Zatvori nisu vrtići

Nela Kuburović , ministarka pravde tokom rasprave o Tijaninom  zakonu, a povodom komentara da se osuđeni na doživotni zatvor, bez mogućnosti uslovnog otpusta, mogu ponašati nasilno jer im je budućnost trajno određena, navela je da zatvori nisu „vrtići“, tako da nema bojazni kako će se u njima ponašati kažnjeni na doživotnu zatvorsku kaznu.

„Zatvorenici su pod posebnim režimom, u skladu sa kaznom i procenom psihologa i drugih stručnjaka“, rekla je Kuburović i dodala  da u zemljama Evropske unije ima više hiljada osuđenih na doživotnu kaznu pa ne „vidi da se tamo plaše da će neko od takvih zatvorenika napasti zatvorske čuvare“. Ocenila je da je uvođenje doživotne kazne  razumni, a ne emocionalni postupak, kojem je, osim peticije Fondacije Tijane Jurić, prethodila analiza radne grupe sastavljene od eminentnih stručnjaka.