Gojković sazvala sednicu Skupštine za 18. april, na dnevnom redu Zakon o švajcarcima

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Nadamo se da ce i pitanje da se resi.

2. Ja i narod, što kaže čovek, da plaćamo kredite i dugove vaše familije?
   Al’ ste smislili!
   Sve uključene u ovu ujdurmu popisati pa nakon kraha Srpske Nastrane Stranke – osuditi na dugogodišnje robije, uz konfiskaciju imovine za naknadu štete!

3. Lex specijalis je protivan Ustavu RS jer stavlja u neravnopravan položaj one, koji su u ugovorima o kreditu prihvatili deviznu klauzulu sa eurom kao osnovicomm. Kada se pogleda kretanje kursa (podaci NBS) u poslednjih 13 godina (od 2006. godine) vidi se jasno (ima i grafik na sajtu NBS) da su se kursevi USD, EUR i CHF „pratili“ uz kratke pikove kursa CHF krajem 2010. i sredinom 2015. godine.Koliko su povoljnije kamate amortizovale ta kolebanja može se izračunati na konkretnom primeru prosečnog zaduženja u EUR i CHF. Na primer kurs EUR je na kraju 2007. godine bio 79,2362 a na kraju 2018. 118,1946 RSD/EUR. To je povećanje za skoro 50% pri čemu se kamata nije menjala, pa ne vidim nijedan razlog zbog koga bi se za usku grupu korisnika kredita donosio Lex specijalis. Sa druge strane prosečne zarade nisu pratile promene kursa i veoma je utemeljeno pitanje šta sa skupinom onih, koji su od momenta uzimanja kredita (koji ni u jednom slučaju nije isplaćen u devizama) otišli u penziju ili prestali da rade? Hipoteke su ostale nezavisno od oscilacija kursa, šta se desilo sa penzijama znamo pa mi cela priča liči na favorizovanje onih, koji imaju previše (stečenog muvanjem, a ne radom) pa će se nastaviti trend da siromašni budu još siromašniji a bogati još bogatiji. Ne strepim da će Država biti oštećena: korekcijom kursa EURA će se samo izvršiti disperzija dugovanja na siromašne. Baš kao što je finansijska disciplina zavođena uzimanjem od onih, koji imaju najmanje umesto oporezivanja onih, kojima „preliva“ uključujući, svakako i banke. Tema je značajna i opozicija, ukoliko ima nameru da bude glas naroda, mora učestvovati u ovoj ujdurmi vlasti.

4. Obračun je trebalo vršiti tako što se na dan zaduzenja u švajcarcima uzme ukupan iznos i podeli po tadašnjem kursu eura i da se taj iznos pretvori u rate, a onda se za taj iznos odredi kamata koja važi za euro i na taj način se formira nova otplatna lista, a sve što su ljudi uplatili više, prebaci se u ukupnu sumu otplate. Ovako se bankama aminuje da su osnovni dug uvećale za preko 100 % a klijentima će sada umanjiti na ostatak duga 38 % što u prevodu znači da je svako ko je uzeo kredit na 20 do 30 god a to je većina njih otplatila 10god i više, tako da je extra profit opet ostao bankama.
   Treba izmeniti Član 3 i u njemu upisati da se isplata 38% vrši i za oone koji su već potpisali Ugovore o konverziji u evro, jer je to 25% zaduženih sram Vas bilo. Pregovarači su bili ili slabijeg mentalnog sklopa ili su kupljeni od banaka i politike !!!