Goran Marković: Prelaz iz ropstva u slobodu prirodan, vlast počinje da se plaši

„Mislim da je ova vlast bila u nekoj vrsti panike, oko termoelektrane, i onda su brzo pokušali da iščeprkaju neku senzaciju, koja bi pokrila to. Našli su jednu rečenicu koju su izvrnuli potpuno, videli ste da to nije nikakav poziv na streljanje“, rekao je Marković u emisiji „Persona non grata“ televizije N1.

On je ocenio da vlast fabrikuje priče čim se pojavi neki problem i da je svima jasno da je to „lagarija“, ali da on ne može da dokuči kako se taj mehanizam kod njih odvija.

„Ja ću da ga streljam jer je sazidao puteve?! Je l’ vidite u tome nekog smisla? Naravno da nema smisla i baš ga briga što nema. To je namenjeno ljudima koje je baš briga da li ima smisla“, rekao je Marković.

Na pitanje da li je tim napadima osetio da je javnost ustala više nego ranije, Marković je rekao kako oseća podršku i da mu ljudi prilaze na ulici, ali da suprotnih primera nema.

Kako je rekao, odmah je video da je konstrukcija „idiotska“ i da se ministarka Darija Kisić Tepavčević „gađala njoj nepoznatim izrazima“.

On je na početku emisije „Persona non grata“ na televiziji N1 rekao da se on „oseća normalno“.

Marković je, komentarišući da je ga je nedeljnik „Vreme“ progalasio za ličnost godine, rekao da „ako će pošteno“, nije baš zaslužio tu titulu, ali da su tome verovatno doprineli napadi na njega poslednjih dana.

„Začudilo me, jer nisam sebe video u takvom nekom svetlu. Ja imam mehanizam da sve nagrade i priznanja pokušavam da zaboravim“, rekao je Marković.

Kako je rekao prvi napad doživeo je 1991. godine kada je bio deo „Beogradskog kruga“ i da se tada uplašio, a da je napade doživljavao još nekoliko puta posle toga, ali da ih ne broji.

Govoreći o optužbama da je on pozivao na ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića, a da je on nakon toga i ubijen, Marković je rekao da je Đinđić je bio jedini političar kojem se divio, jer je bio filozof.

„To što sam ja rekao da bi bilo lepo da se pojavi još neko kao on, da mu bude rival, to su oni iskoristili, predsednica vlade je rekla tu gadost da sam ja napadao Đinđića, a onda je on ubijen“, rekao je Marković.

On je ocenio kako vlast smatra da su svi ludi ako ne misle isto kao oni, a da su se građani oslobodili i da vlast ako hoće nešto da uradi mora da shvati da su ljudi prestali da se plaše.

Komentarišući odluku o svom projektu, Marković je podsetio da je predsednica Upravnog odbora Filmskog centra Srbije Jelena Trivan „prebegla“ iz Demokratske stranke „u njihovu stranku“ i da sada mora da se dokazuje kao „pravoverna“, da je „videla da film može da aludira na Radovana Karadžića“, iako se on nigde ne pominje i da je tako pokušala da dobije poene.

Marković je naglasio da on ne odustaje od tog projekta i da će pokušati da ga snimi na svaki način jer misli da je važno da se taj film snimi.

„To nije nikakv film o Radovanu Karadžiću, samo je povod. Bilo je nekoliko takvih slučajeva ovde, ovde se skrivao Mladić i ostali begunci. Ja sam iskombinovao jednu priču šta se dešava sa čovekom koji reši da postane drugi čovek“, rekao je Marković.

Kako je rekao vlast doživljava da ako Radio-televizija Srbije radi neku seriju ili ako država daje novac za neki film, da su oni lično dali novac, da su to njihove pare.

Na pitanje da li je imao nekada neku „nepristojnu ponudu“, Marković je rekao „ne“.

Kako je ispričao, došao je na neku premijeru i sala je bila puna predstavnika Srpske napredne stranke i on se okrenuo i otišao, jer ne želi da budu na istom mestu.

Poredeći ’90-e godine i današnje vreme, Marković je rekao da je ’90-ih ostajao „rudiment socijalizma“, a da je u socijalizmu bilo kvalitetnih ljudi u kulturi.

„Nijedan Mića tamo nije bio, nešto odlučivao. Kada je pao Milošević i kada ga je zamenila ova druga ekipa – koja se izblamirala u međuvremenu – kada su došli ovi, ovi su pokupili sve najgore. Kada pogledate jednopartijski parlament, kada pogledate ministre, to je sramota“, ocenio je Marković.

Upitan šta je problem vlasti sa elitom, odgovorio je „ko bi ga znao, oni nisu predmet mog interesovanja“.

Govoreći o rediteljima Janku Baljku i Želimiru Žilniku, Maković je naglasio da su njih dvojica „veoma hrabri ljudi“.

„Žilnik je za mene uvek bio idol. Njega sam imao ispred sebe kao moralnu vertikalu. Njih dvojica su hrabriji od mene. Ja sam radio filmove sa alegorijama i metaforama, a oni su radili filmove, onako, u srce“, rekao je Marković u emisiji „Persona non grata“ TV N1.

Brnabić: Proglašenje Gorana Markovića za ličnost godine – nešto najbizarnije

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da je proglašenje reditelja Gorana Markovića za ličnost godine „nešto najbizarnije“ što je videla u političkom životu u Srbiji.

„Ovo mi je pokazalo da nisam sve videla“, rekla je Brnabić novinarima i dodala da elita i mediji „u direktnom ili indirektnom vlasništvu tajkuna uvek mogu neverovatnije.“