Goran Svilanović: Srbija i Hrvatska treba da unaprede odnose

Međutim, ne bi trebalo potcenjivati ni odluku suda, ni okolnosti koje su dovele do podnošenja tužbi za genocid. Konkretno, zločini su počinjeni, i to teški zločini. Međutim, ono što je u ovom trenutku jasno jeste da je sa pravne tačke gledišta stavljena tačka na ovaj spor, ocenjuje za Danas Goran Svilanović, generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju, komentarišući prekjučerašnju odluku MSP da odbaci uzajamne tužbe Srbije i Hrvatske za genocid u sporu koji je trajao 15 godina.

Svilanović napominje da stavljanje tačke na spor nikako ne bi trebalo da znači „da je sada sav posao iza nas“.

„Ono što je jako važno je da se obe zemlje, i Srbija i Hrvatska, bave teškim posledicama tih zločina i ratnog sukoba. Tu, pre svega, mislim na nestale, jer to je jedna situacija gde je velik korak napravljen prošle godine potpisivanjem Deklaracije o nestalima od strane nekoliko predsednika iz regiona. Trebalo bi raditi na primeni onoga što je u toj Deklaraciji zabeleženo. Takođe, postoji čitav niz imovinskih pitanja. Dakle, trebalo bi svima da nam bude jasno da ljudi koji su stradali, odnosno porodice stradalih su i dalje sa punim pravom ogorčeni. Trebalo bi poštovati njihovu bol“, ističe Danasov sagovornik.

Prema njegovim rečima, ono što je na političarima je da pokušaju da otklone posledice zločina koji su počinjeni, a sa druge, da urade sve što mogu da unaprede saradnju – ekonomsku, političku, kulturnu i sve druge oblike saradnje koje dve države mogu da uspostave.

„Partnerstvo Srbije i Hrvatske je značajno za sve ostale zemlje u regionu i ja verujem da će sve zemlje oko nas pozdraviti svaki napredak u odnosima. Napravljen je prostor za unapređenje odnosa Srbije i Hrvatske i verujem da neće biti propuštenih prilika. Dosta toga se dogodilo u prethodnom periodu, Hrvatska je postala članica Evropske unije, Srbija je među vodećim državama koje sada pregovaraju o članstvu, zajedno sa Crnom Gorom. Potrebna je saradnja jer ima mnogo toga što možemo da naučimo jedni od drugih u ovom procesu“, smatra Goran Svilanović.

On napominje da Savet za regionalnu saradnju ima za cilj da okupi zemlje regiona, odnosno da su i Srbija i Hrvatska veoma aktivno angažovane na realizaciji strategije Jugoistočna Evropa 2020, koja je potpuno usmerena na uspostavljanje ekonomske saradnje.

„Dakle, posao političara je da unapređuju odnose i rešavaju posledice svih zločina koji su doveli do procesa raspada bivše Jugoslavije. I verujem da će ova presuda omogućiti da se puna pažnja usmeri na to“, zaključuje generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju.

Proces od četiri miliona evra

Tužbe Hrvatske i Srbije i proces koji se vodio pred Međunarodnim sudom pravde koštali su države skoro četiri miliona evra, prenose mediji u Srbiji.

U „cenu“ nisu uračunati ni utrošeno vreme, ni posledice „nerešenog rezultata“, a na pitanje šta je vredelo platiti nameću se odgovori – izlazak iz paradigme devedesetih i moguće osnivanje zajedničkog fonda za obeštećenje žrtava.