Goran Trivan: Ivica Dačić nikada nikoga nije zaštitio

Navodi da je veran SPS-u, ali da planira da osnuje udruženje koje će se dominantno baviti ekologijom.

Smatra i da političarima nije mesto na ekološkom protestu 11. septembra, da Srbija ne sme pristati na eksploataciju litijuma, jer bi to bilo dramatično urušavanje prirode. Ocenjuje i da je Aleksandar Jovanović Ćuta u Srbiji postao neka vrsta paradigme za odbranu životne sredine.

“Ivica Dačič svojevremenio je uveo princip da SPS na svakim narednim predsedničkim izborima mora imati svog predsedničkog kandidata. Sa tim principom on je ušao je u potpuni raskid sa politikom Slobodana Miloševića i ne znam kako će danas, nakon najave, da će podržati predsedničkog kandidata koalicionog partnera opravdati taj svoj princip. Nagradno je pitanje i kako će SPS izaći iz tog začaranog kruga, obzirom da stranački organi o tome još nisu odlučivali. Naš interes je nesumnjiv da budemo u koaliciji sa SNS,ali sa druge strane moramo voditi računa o opstanku sopstvene partije, jer podaci govore da mi klizimo naniže i da svaki pogrešan potez ostavlja traga na naše tradiconalne birače” , kaže u razgovoru za Danas dr Goran Trivan, član Predsedništva SPS, bivši ministar zaštite životne sredine, a danas zaposlen u Institutu za Multidisciplinarna istraživanja.

Sme li neko u SPS da pita Dačića gde to klizi SPS?

– Ne znam ko šta priča sa Ivicom, ali ja sa njim pričam otvoreno o svim stvarima, kad se sretnemo. On jeste pragmatičar, možda najevći od svih nas. Neki njegovi potezi donose štetu, ali on to valorizuje na drugoj strani. Teško je suditi o tome. Ne znam da li on vidi bolje i drugačije od nas, ali o tome mora da se raspravlja. Negde smo na granicii scenarija o kome pišu mediji, a to je da zajedno sa naprednjacima napravimo zajednički enititet. Ali to je put ka gašenju SPS i moraće o time da se vodi računa, jer niko u SPS nema ambiciju da naša partija prestane da postoji. Šapić je dobar primer kako bi to izgledalo. Šta, ako je ujednjenje SPAS-a i SNS, bio način da se pacifikuje Šapićeva stranka koja je jačala.

Zbog čega socijalisti u parlamentu više brane lik i delo presednika SNS, nego lidera vaše stranke?

– To je opšti manir koji postoji u čitavoj koaliciji i mislim da ta vrsta propagandizma šteti i samom Vučiću. SPS bi svakako morao da se okrene sebi, da ne zaboravi lični interes, uz poštovanje koalicionog dogovora. Koliko su puta naši poslanici spomenuli Ivicu u parlamentu? Retko, razume se. Za to nisu krivi oni, već sam Ivica Dačić, jer je on predsednik stranke koji bi morao da se pozabavi unutrašnjom komunikacijom. Pitanje balansiranja ima svoje načine i meru.

Kada smo već kod mere ni vaša stranka, ni vaš lider nijednom nisu stali u vašu odbranu dok ste bili jedan od najkritikovanijih ministara u prošloj vladi?

– To je za mene jedno od najtežih pitanja. Ima mnogo drugova koji su me maksimalno podržavali, a od lidera stranke nisam ništa očekivao. On nikada nikoga nije ni zaštitio. Samo mi je jednom rekao da valjda znam odakle dolaze ti napadi na mene, ali i na SPS. Ivica kada ima svoje monologe i sam kaže da mu je mnogo lakše da nas ima manje na funkcijama, jer mu to stvara manje probleme. Razumem tu logiku, ali ona može biti zanimljiva samo kao pojedinačna, ali gde je tu SPS. Kao da smo postali jedan čovek jedan orkestar. Pitanje je gde je granica prihvatljivog. Lično mislim da smo granicu prešli, ali biti u koaliciji sa velikim i moćnim partnerom jako je teško i delikatno, a za SPS korisno u određenoj meri. Oni postižu neverovatne izborne rezultate i uporni su veoma. Za nas u SPS je pitanje gde smo mi u međuvremenu izgubili karakteristike, jer nas niko ne sprečava da se vratimo svojoj organizaciji, prisustvu na terenu, kvalitetenim i školovanim ljudima, ali pre svega socijalnoj pravdi i ekologiji, kao vrhovnim levičarskim temema. Mislim da se na tome ne radi dovoljno i postali smo stranka koja gubi identitet i članstvo i glasove birača. Ali mi imamo kapacitete da idemo i preko 20 odsto, samo je pitanje da li rukovodstvo to hoće. Članstvo hoće . U suprtnom siguno ćemo nestati. Ukolio Ivica misli da SPS treba da opstane i da on ostane na čelu, mora zaista da napravi ozbiljnu reformu stranke.Da SPS raširi krila, a ne da stalno bude gušen i da vegetira između 4 i 8 odsto podrške.

Da li ste još član SPS i razmišljate li možda o osnivanju nekog pokreta ili stranke?

– Jedan sam od desetak osnivača SPS i preterano sam lojalan toj stranci, uprkos svemu što mi se dešavalo- dobro i loše. SPS ne prepoznaje ekologiju kao svoj ključni pravac, iako je to mejnstrim svetske politike. Planiram da osnujem udruženje koje će se dominantno baviti ekologijom, ali o pokretu ili stranci nisam razmišljao.

Da li ćete 11. septembra, na Andrićevom vencu, prisustvovati velikom ekološkom protestu protiv Rio Tinta?

– Dok sam bio na čelu ministarstva za ekologiju podržavao sam ekološke proteste građana, smatrajući da su oni demokratska tekovina.Isto mislim i sada. Pravo je građana da na miran način izraze svoje mišljenje i da vlada izađe u susret rešenjima koja su moguća. Ne mislim, sa druge strane da političari treba da prisustvuju tim protestima,da ih boje, bez obzira sa koje strane dolazili. Za sada neću prisustvovati tom protestu, ali nemam problem da se tamo pojavim.

Zorana Mihajlović tvrdi da to nije ekološki, već politički protest i da se priča o Rio Tintu politizuje?

– Političari i vlasti i opozicije zapravo politizuju te teme, svako iz svojih pobuda i interesa i nevešti su u tome i jedni i drugi. To je banalna borba za glasove, umesto da je motiv zajednička borba za zdravu životnu sredinu.Ekološke teme jedino ne politizuju nevladine organizacije. Ovo je prilika da se i vlast i opozicija u nečemu slože, i tvrdim da je moguće složiti se oko tih tema i tvrdim da bi mogli da nađu zajednički jezik ako bi izbacili dnevmo-politički aspekt.

Treba li Rio Tinto da ode iz Srbije?

– Tehnologija kojom se litijum izdvaja je katastrofalno loša i nema dileme da uništava živonu sredinu. Što se mene tiče eksploatacija litijuma u Srbiji je nemoguća, jer ne možemo pristati na dramatično urušavanje prirode, zarad malo profita. Rudnici litijuma u svetu izgledaju dramatično, a pitanje je i zašto evropske zemlje ne eksploatišu litijum, iako ga imaju mnogo više od nas. Ne vidim ni ekonomsku potrebu da se ide u tom pravcu i naša država će morati da uloži veliki napor da bi nas odbranila od prljavih, devastirajućih tehnologija koje nameću svetski moćnici i globalne korporacije koje nam, čini se, nisu namenile najlepšu budućnost. Dok vlada kao prioritet ne bude imala životnu sredinu, to neće imati ni strane kompanije koje rade u Srbiji.

Od nebitne ekologija, došli smo u situaciju da su za građane te teme najvažnije i da pokreti koji se bave zaštitom životne sredine preuzimaju primat na političkoj sceni?

– To izgleda tako. Rad ministatstva koji sam vodio je umnogome doprineo da zaštita životne sredine dobije pravo građanstva. Bio sam siguran da će udari biti žestoki i da neću imati drugu priliku. Zato smo otvorili sva pitanja i svesno smo ušli u sukob kako bi te teme dobile pravo građanstva i kako više nikada ne bi zamrle. Probudili smo javno mnenje, iako smo za neke bili krivi za najveće zagađenje u poslednjih sedamdeset gpdina, mada to baš nije tako. Umnožile su se organizacije koje se bave zaštitom životne sredine i taj politički kurs koji se bavi ekologijom biće jedan od najdominantnijih u budućnosti. Ali građani će prepoznati ko se iskreno bori za zdavu životnu sredinu ,a kome je to politički alat.

Koliko je iskreni borac za zdarvu životnu sredinu Aleksandar Jovanovića Ćuta?

– Ne možete biti ni u čijoj koži, ali gospodin Jovanović, rekao bih igra važnu ulogu u podizanju svesti o važnosti zaštite životne sredine. Verujem da je iskren, jer teško je pretpostaviti da neko ko nije iskren može tako zdušno i srčano da se bori. Jovanović je u Srbiji postao neka vrsta paradigme za odbranu životne sredine, a odgovor će dati vreme. Proces zelenog aktivizma je nezaustavljiv i on će se sve dalje širiti.

Opozicija ga optužuje da je trojanac SNS?

– Ako je jedan pokret Odbranimo reke Stare planine primio onoliko udaraca od svog osnivanja teško da mogu da verujem da je on trojanac vlasti. Nemoguće je da bude i deo opozicije, a u jednom trenutku kada je najavio osnivanje stranke, Jovanovića su napali i vlast i opozicija.To govori da ne radi ni za jedne, ni za druge.

Da li je naša priroda bespovratno uništena izgradnjom mini hidrolektrana?

– Njihova izgradnja dramatično je ugrozila ne samo vodtokove, već i floru i faunu. Zato je bilo neophodno da budu zabranjene. Za njihovu gradnju krivo je ministarstvo energetike, koje je to dozvolilo i protežiralo. Na čelu tog ministarstva bila je Zorana Mihajlović, čuveni boravc za izgradnju mini hodroelektrana.

Mihajlovićeva vas krivi za minihidroelektrane i protiv vas su podnete i krivične prijave?

– Rekao bih da je to neverovatan luping i tragikomični pokušaj da odgovornost skine sa sebe i prebaci na nekog drugog. Zorana i nije tema, ona je samo eksponent.Tu je reč o velikim interesima, visokim subvencijama i veliki su profiti u pitanju i niko se toga lako ne odriče. To je daleko od moje logike, ali je tragikomično da glavni zagovornik izgradnje tih minihidroelektrana podnosi prijavu protiv mene, koji bio protiv toga. Nema elemenata za takvu prijavu, ali bogami ima mesta za njenu odgovornost zbog štete nanete Srbiji.

U vreme dok ste bili ministar provladini tabloidi proglašavali su vas ministrom sa najgorim ocenama?

– Kada sam izabran, nedeljama nisam imao svoju kancelariju , a što se sabotianja i opstrukcije tiče one su krenule od samog početka. I to pre svega od otvaraja pitanja mini hidrocentrala, ali i opasnog otpada. To je bilo očekivano i ne da nisam bio na začelju po ocenama, već sam bio u samom vrhu i to su govorila sva nezavisna istraživanja. Veliki je broj građana koji mi je u slučajnim susretima čestitao na radu i zato mi nije žao što sam bio meta antikampanje. Pokušaj kreiranja javnog mnjenja i pokušaj da ja budem pretvoren u pariju može da prođe samo na kraći rok, ali ne i na duži.Masa ekoloških pokreta koji se pojavila indukovana je sa moje strane.