Goran Vesić – jedna karijera

Goran Vesić u politički život ulazi prisutnije u isto vreme kada i Aleksandar Vučić, a to je 1993. kada je u decembru te godine na vanrednim izborima poznatim kao „nikoljdanski“ Zoran Đinđić vodio kampanju „pošteno“.

Osvojio je dvadesetak mandata tom kampanjom, a u to vreme se govorkalo i da bi Đinđić mogao postati premijer Srbije, da ga Slobodan Milošević čak u tajnosti pomalo poštuje to što je doktorirao u Nemačkoj, Vesić se pojavljuje kao Đinđićeva desna ruka.

Poslednjih godina što je zamiljivo, Vučić provlači tezu da se njih dvojica znaju sa generacije (Vučić je krenuo godinu dana ranije u školu) na fakultetu, i da su se pukom slučajnošću našli na suprotnom stranama, Vesić kod Đinđića, Vučić kod Vojislava Šešelja.

Kao „mladi lav“ Đinđićeve struje Vesić se naročito ističe po brojanju glasova na unutarstranačkoj skupštini DS, na kojoj je Dragoljub Mićunović izgubio u trci za vođsto od Đinđića.

Od 1994. godine tako Vesićevo ime postaje neka vrsta sinonima za sive političke operacije. On je taj koji obilazi redakcije novina recimo, noseći u torbi oglas i novac da ga plati, u kome Đinđić proziva Miloševićevog premijera Mirka Marjanovića za koruptivnu trgovinu sa Rusijom, gas za pšenicu, posao kojim se krše međunarodne sankcije kojim su Srbija i Crna Gora izolovane tih godina.

Vesić nabavlja kompjutere za DS, organizuje odbore i uopšte, ako je tada važilo da je Zoran Đinđić stranku organizovao po principu preduzeća (biznis plan je nekako bila omiljena reč u to vreme), Vesić je glavni menadžer.

Novinarima iako sarađuju sa njim, ni tada nije bio simpatičan, ušlo je u legendu da su upitavši Đinđića zašto prema javnosti uvek istura dvojicu takvih ličnosti kao štu su Vesić i kao što je Slobodan Vuksanović, portparol stranke, odgovorio „pa jedino oni hoće da rade, drugi neće da rade“.

Vesić pravi kontakte i sa fudbalskim klubovima i sa navijačkim grupama, a odraz toga je skandiranje Zoranu Đinđiću na skupovima opozicije „mogu da ti p…e Zorane“, koje je trebalo da bude „narodski“ odgovor na snažnu kampanju Miloševićevih medija da je Đinđić izdajnik, i da je prozapadna opozicija izdajnička.

Ima odlične kontakte i u diplomatskom koru, budući da je on bio taj koji je javio medijima da je tadašnji direktor CIA Džordž Tenat upravo ušao na Andrićev venac, na tajni sastanak sa Miloševićem.

U direktnom je takođe sukobu sa pojedinima u DS-u, i čini se da više dojavljuje novinarima „priče“ iz svoje stranke, nego bilo šta drugo.

U vreme NATO bombardovanja Vesić se ne odaziva mobilizaciji, i tada je već u odličnim vezama sa Milom Đukanovićem, i sa medijima pod Đukanovićevim uticajem u Crnoj Gori.

Ipak, to ga ne sprečava da posle Petooktobarskog prevarata postane prvo savetnik saveznog ministra unutrašnjih poslova SR Jugoslavije Zorana Živkovića, kao i zamenik predsednika Odbora za odbranu i bezbednost Skupštine, a potom i savetnik Borisa Tadića, ministra odbrane Državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Iz nikada javnosti jasnih razloga Boris Tadić ga je, kada je postao predsednik stranke i države 2004. a posle akcije Sablja i ubistva Đinđića 2003. udaljio iz DS-a.

Vesić je ostao formalno član, zadržao je pozicije i kao sportski funkcioner, ali se pritajio, osnovao je privatnu marketinško-analitičku agenciju, a prema dostupnim saznanjima, njegov rođeni brat dolazi na čelo RFZZO.

U žižu političkog života vraća se 2012. kada je Vučićeva SNS došla na vlast, objavljuje svoj politički proglas „Manifest novih demokrata za Dragana Đilasa“, i od tada njegova karijera doživljava novi procvat.

Već 2014. je na odborničkoj listi SNS za grad Beograd i postaje gradski menadžer, dok je gradonačelnik Siniša Mali, Vučićeva desna ruka.

Rivalstvo Vesića i Malog je nešto o čemu se mnogo govori u političkim krugovima u Beogradu, ali činjenica je da taj dvojac, Vesić kasnije napreduje do zamenika gradonačelnika (uvek zamenik, nikad gradonačelnik) uspešno sprovodi gradnju mega luksuznog stambeno poslovnog kompleksa Beograd na vodi.

Vesić u međuvremenu ulazi u rukovodstvo SNS-a i postoje blizak Vučiću skoro u istoj meri koliko je nekad bio Đinđiću.

U oktobru 2022. postao je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Istu funkciju zadržao je i u Vladi Srbije formiranoj u maju 2024.

Zanimljivo je da je aktuelni gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, prvu konferenciju za štampu, u tom svojstvu nakon izbora u junu ove godine, posvetio oštroj i otvorenoj kritici Vesića.

Vesić se potom smesta pojavio u javnosti u neposrednoj blizini Vučića.

Nekoliko sati pošto je 4. novembra Vesić saopštio na konferenciji za štampu u Vladi Srbije da podnosi ostavku na mesto ministra iz moralnih razloga, ali odbacujući svaku krivicu za pad nadstrešnice na Železničkoj stanicu u Novom Sadu, i pogibiju 14 ljudi i teško povređivanje njih troje, Vučić je o Vesiću u emisiji Ćirilica kod Milomira Marića, govorio vrlo blago i vrlo pohvalno.