Grad ne zna koliko je para uložio u “Beograd na vodi”

Ni Sekretarijat za finansije ni kabinet sada već bivšeg gradonačelnika „ne poseduju informacije o ulaganjima u taj projekat“, odgovor je koji je list Danas dobio od nadležnih službi.

– Od samog početka tog čuda koje narasta na obali Save u samom srcu Beograda dešavaju se totalne gluposti, a onda se od stručne javnosti traži da to ozbiljno komentariše. Tako je i sa ovim odgovorom na potrošeni novac, kaže za Danas arhitekta Dragoljub Bakić. On navodi da je „za realizaciju tog monstruma“ formirano javno-privatno preduzeće čiji menadžment, upravo zbog epiteta „javno“ u imenu, odgovara javnosti.

– S obzirom da je taj čitav posao sa vrha države proglašen najvećim mogućim nacionalni interesom svih građana, jedino normalno i obavezno je da se ti građani obaveštavaju koliko se i kako njihov novac troši. Odgovor koji ste dobili je potpuna besmislica. Ne bi me čudilo da tamo niko živi i ne zna koliko su novca zakopali izlivajući betonske temelje u živom blatu Bare Venecije, ali me interesuje kako onda uspevaju da formiraju prodajnu cenu stanova. Kruže neke čudne astronomske cifre za te tamo kvadrate, bilo bi zanimljivo pogledati ugovor sa izvođačem radova i videti za koje novce oni njima isporučuju stanove. Pa uporediti sa onima po kojima prodaju. A onda puštaju spin da ljudi koji su kupili te stanove preprodaju za 30 odsto više. To apsolutno nije moguće niti je verovatno, to je jedan od marketinških poteza, mislim da nisu ni prodali sve stanove. Po mojim informacijama, Energoprojekt gradi po 650 evra za kvadratni metar od kote nula, od trotoara pa nagore, a oni to prodaju po desetostruko većoj ceni, zaključuje Bakić.

Radomir Lazović iz Inicijative Ne davimo Beograd smatra da je iznos koji država i Grad Beograd ulažu u ovaj projekat neproporcionalan u odnosu na potencijalnu zaradu, s obzirom na udeo u poslu od 32 procenta koji Srbija ima u odnosu na „takozvanog“ investitora.

– Naravno da grad ne želi da kaže koliko je uložio i koliko će tek građani Srbije platiti ovaj katastrofalan projekat. Profit ovog projekta direktno zavisi od toga što se u njega ulaže javni novac, što je investitor besplatno dobio zemljište, a naša vlast se obavezala da komunalnu, infrastrukturnu i saobraćajnu mrežu u centru grada prilagodi prostoru projekta “Beograd na vodi”, kao i da izmesti o svom trošku Železničku stanicu i Glavnu autobusku stanicu. Takođe, tu su i drugi skriveni troškovi. Srbija u ovaj posao ulaže zemljište vrednosti od preko pola milijarde dolara po konzervativnim procenama pre početka gradnje i razvoja. Takođe, Srbija snosi troškove aktiviranja zemljišta od najmanje 650 miliona evra, prema procenama Vlade iz Prostornog plana, odnosno do dve milijarde evra prema procenama stručnjaka, kaže Lazović.

Iako je ugovor o zajedničkom ulaganju objavljen nakon početka gradnje 2015, u njemu su nejasna i nedorečena mnoga pitanja, među kojima i to koliko zapravo ulaže arapski investitor a koliko Vlada Srbije i Grad Beograd, a detalji su sadržani u Poslovnom planu u koji novinari i javnost neće imati uvid jer je poslovna tajna preduzeća Beograd na vodi. Prema ugovoru, srpska strana dala je firmi „Eagle hills“ 100 hektara gradskog građevinskog zemljišta u zakup na 99 godina, ali bez naknade, u zamenu za 32 odsto vlasništva u zajedničkom preduzeću.

Osim što je u ugovoru Republika Srbija navedena kao garant kredita koje je obavezna da uzme po nejasnim uslovima u ukupnom iznosu od najmanje 280 miliona evra, naša strana ima i obavezu raščišćavanja celog područja Savskog amfiteatra i izgradnju infrastrukture do granice projekta, što uključuje i svu komunalnu i saobraćajnu infrastrukturu.

Teško je i izračunati koliko novca je, a koliko će tek biti potrošeno, jer da bi ovako grandiozan projekat uopšte i bio započet, neophodni su krupni infrastrukturni radovi na širokom području, počevši od izmeštanja teretnog i drumskog saobraćaja iz Karađorđeve ulice zbog čega je 2014. i sagrađen most Zemun – Borča, izgradnja obilaznice oko Beograda, izmeštanje Železničke stanice i izgradnja stanice Prokop, kao i izmeštanje autobuske stanice na Novi Beograd. Zarad Beograda na vodi planirano je i izmeštanje Starog savskog mosta, postavljanje tramvajskih šina na Most na Adi i izgradnja još jednog novog.

Besplatno koriste objekte u javnom vlasništvu

Lazović ističe i da naša strana ulaže i u troškove sanacije životne sredine, izradu planske dokumentacije, nenaplaćene naknade za oglašavanje. “A tu su i troškovi dodatnih zaduživanja, troškovi komunalnih preduzeća angažovanih na području Beograda na vodi i njegove izgradnje i drugo. Kao vrhunac prevare je i pravo takozvanog investitora da besplatno koristi objekte u javnom vlasništvu na teritoriji “Beograda na vodi”, kao što su zgrada Geozavoda, zgrada Železničke stanice, zgrada Pošte.

„Prebijanje“, takse i infrastruktura

U emisiji „Insajder bez ograničenja“, bivši gradonačelnik Siniša Mali je u razgovoru sa Brankicom Stanković rekao da u okviru parcele projekta infrastrukturu obezbeđuje arapski investitor, koji će troškove da „prebije“ sa Direkcijom za gradsko građevinsko zemljište, te da je „urbana legenda“ da je investitor oslobođen taksi na to zemljište kao i plaćanja priključaka na komunalne sisteme.

S druge strane, izvan granica parcele Srbija treba da obezbedi čitavu infrastrukturu za pružanje komunalnih usluga, vodovod, kanalizaciju, gasovod, toplovod, elektro i telekomunikacijske mreže, ali i saobraćajnu infrastrukturu, koja se ne odnosi samo na saobraćajnice već i tramvajske linije i podzemnu železnicu.