Šta brine građane Srbije: Nizak standard, zagađenje vazduha i status Kosova ispred Rio Tinta

To je pokazalo istraživanje koje je od 17. do 26. januara 2022. putem terenske ankete sprovela agencija Sprint insight na uzorku od 1.179 ispitanika na teritoriji Srbije bez KiM.

Margina greške je plus-minus 2,85 odsto.

Na pitanje koliko ih brinu navedene stvari, najviše procenata nešto više od 86 odsto ima nizak životni standard, siromaštvo, sledi nezaposlenost i otpuštanja sa gotovo 83 procenata, zagađenost vazduha sa 79 odsto, odlazak mladih stručnjaka u inostranstvo 78, zatim ekonomske posledice epidemije virusa korona s gotovo 74, kršenje prava radnika od stranih kompanija/investitora 72, 5 odsto, status Kosova i Metohije 67, pa epidemija virusa korona 66, pa otvaranje rudnika litijuma od strane kompanije Rio Tinto sa 64 odsto zabrinutih.

Slede politička situacija u zemlji skoro 57, koruptivne afere predstavnika vlasti 55, boravak migranata u Srbiji sa skoro 56 procenata, pa organizovani kriminal 53, položaj Srba u susednim zemljama 47.6 i promovisanje LGBT prava i visoka cena nekretnina sa 47 procenata.

Dušan Vučićević, docent Fakulteta političkih nauka, to što je problem s kompanijom Rio Tinto iza statusa KiM i epidemije objašanjava time što ljudi imaju percipraju da je vlast rešila taj problem.

– Dobar deo njihovih birača je bio protiv rudnika i to u potpunosti, čak i da se ispune svi ekološki standardi. Sada kada je vlast izašla i rekla nema više ugovora sa Rio Tintom sada to ne birine birače u tolikoj meri jer misle da je to rešeno – objašnjava on za Danas.

Kako dodaje, ta priča je imala dobar potencijal za opoziciju, ali se taj potencijal realno smanjuje jer birači smatraju da je taj problem rešen.

Ulazak Srbije u EU podržava 54 odsto građana, uvođenje obaveznog služenja vojnog roka 65,8 odsto, uvođenje obavezne vakcinacije protiv virusa korona 46,6, ukidanje školarina za studente državnih fakulteta dok traje epidemija 82.9, smanjenje poreza na dohodak 89.8, uvođenje mera za zaštitu domaćih privrednika 91 procenat, državnu pomoć porodicama sa decom 98,1, zabranu LGBT propagande 65,3 odsto, davanje veće moći lokalnim samoupravama 63,7 odsto i direktno glasanje za kandidate na izborima 80,4 procenata.

Na pitanje da li mislite da se u Srbiji situacija može menjati glasanjem, uopšte ne misli 19,5 odsto, uglavnom ne 25, a uglavnom da je reklo 33 odsto, a da u potpunosti se izjasnilo 21,6 odsto.

– Ovi koji kažu da se situacija u Srbiji ne može menjati glasanjem to su uglavnom birači opozicije, a ovi koji kažu da se može menjati to su birači vlasti – objašnjava Vučićevič.

Upitani koliko vam je važno da živite u zemlji kojom se upravlja na demokratski način na skali od 1 do 10, prosečna ocena je 7,7, a na pitanje u kojoj meri se u Srbiji danas upravlja na demokratski način na skali od 1 do 10, prosečna ocena je 4,68, pokazuje ovo istraživanje.