Građani i dalje očekuju novog lidera

Glavni istraživač Demostata Srećko Mihailović, govorivši o 65 odsto ispitanika koji se nadaju boljem životu koji „samo što nije“, jednoj petini onih koji smatraju da nam može biti samo gore i 13 procenata anketiranih koji su mišljenja da nam je i sada dobro, ocenio je da je nada u boljitak dobra osnova za opstanak aktuelne vlasti, koja je po svemu sudeći uspela da ljudima ulije veru u bolji život.

Kada je reč o tome ko bi mogao eventualno da ugrozi vlast Aleksandra Vučića i SNS, Mihailović je ukazao da je zanimljiv podatak da 16 odsto veruje da bi to mogla da učini potpuno nova partija sa novim liderom, naspram jednog procenta onih koji veruju da bi to mogli da bude SZS ili GB381, što prema njegovom mišljenju pokazuje da je fama o potrebi za novim čovekom u politici i dalje prilično jaka.

Glavni istraživač Demostata ukazuje da bi takav rezultat mogao da ima uporište u tome što je čak tri petine ispitanika izjavilo da ne zna ništa o programu SZS, dok je 27 odsto njih kazalo da o programu pomenute opozicione kolone zna malo.

Mihailović je naveo da je Istraživački tim Demostata „opipavao puls“ građana i putem pitanja zašto sve više ljudi napušta Srbiju, uz zaključak da su dobijeni prilično očekivani rezultati; tri četvrtine upitanih ukazalo je da građani napuštaju zemlju u potrazi za većom platom, 13 od 100 misli da je ključni razlog to što se ljudima smučilo sve što se dešava u Srbiji, dok je svaki deseti mišljenja da nije tačno da iz Srbije mnogi odlaze.

– Ipak, pitanje koje je ključno za razumevanje trenutnog stanja u Srbiji bilo je „Šta je danas najpotrebnije da bi se čovek zaposlio“. Čak polovina ispitanika (48 odsto) ubeđena je da put do radnog mesta vodi preko članstva u nekoj od vladajućih partija, dok ona druga polovina ipak misli da su dobre ocene tokom školovanja, uz vrednoću i sposobnost, siguran put do radnog mesta. Kada povežemo odgovore date na pitanje „Kada će nam biti bolje“, sa onima datim na upit o zaposlenju, jasno se vidi da se oni koji nemaju nade češće opredeljuju za odgovor da je jedini način za dobijanje posla učlanjenje u partiju – obrazložio je Mihailović.

Zoran Panović, programski direktor Demostata, govoreći o rezultatima koji pokazuju da 49 procenata građana koji su učestvovali u istraživanju smatra da SPC ne treba da se meša u pitanje Kosova, dok tek osam odsto manje misli suprotno, poručio je da građani Srbije očigledno ne vide da pitanje Kosova i evropske integracije presudno utiču na njihov život. Takođe, on je ukazao da se skoro 80 posto anketiranih građana izjasnilo da je za pregovore sa Albancima, ali bez ikakvih bolnih kompromisa.

– To pokazuje da bi većina želela da se kosovski Albanci vrate u onu čuvenu Koštuničinu frazu „više od autonomije, manje od nezavisnosti“. Takođe, još jedna od kontradiktornosti koju je istraživanje Demostata pokazalo je da su građani svesni da je zamrznuti konflikt loš po Srbiju, dok s druge strane, kada im se postave konkretna pitanja, ispostavi se da oni zapravo podržavaju zamrznuti konflikt – objasnio je Panović.

On je istakao da građani ne pristaju ni na kakvu suštinsku promenu koja bi podrazumevala zamenu Preševske doline za sever Kosova, te da čak hipotetički ne bi pristali ni da Republika Srpska postane deo Srbije, a da se Kosovu prizna nezavisnost. Panović je upozorio da svako novo istraživanje pokazuje da je kod građana sve izraženiji antipartizam, uz podsećanje da se višestranački sistem svuda ukidao nasilnim putem, dok se jedino kod nas može ukinuti dobrovoljno.

– S jedne strane imamo osionost i veliko samopouzdanje naprednjaka, dok je s druge defetizam i depresivnost opozicije i građana koji su opoziciono nastrojeni – obrazložio je Panović, uz zaključak da naša autoritarnost već postaje hronična i teška bolest društva.

Osnivač Foruma za etničke odnose Dušan Janjić, osvrnuvši se na pokazatelje iz istraživanja na osnovu kojih najveći broj ispitanika (41 posto) smatra da unutrašnjim dijalogom ništa nije postignuto, kao i na 13 posto onih koji su kazali da postignuta saglasnost građana Srbije po pitanju rešavanja Kosova, izveo je zaključak da mali deo javnosti prepoznaje mogućnost da se vodi dalja politika o Kosovu.

– Na pitanje „Da li vam je jasno šta znači razgraničenje koje se zagovara“, 41 posto kaže da im je jasno, 20 procenata „donekle“, dok je za 39 ispitanih to nepoznanica. To je znak da je i pored plaćenih lobista i nevladinih organizacija, kao i velike količine novca uloženog u tu kampanju, priča o razgraničenju proizvela samo podele u javnosti, te opštu zbunjenost – naveo je Janjić.

Usled toga, on je poručio da je osnovni domet priče o razgraničenju bio taj da se zaborave obaveze ove vlasti koje je ona preuzela od 2012. godine naovamo.

Demostatova međunarodna konferencija 3. i 4. decembra u Beogradu

Ana Otašević, kolumnistkinja Demostata, najavila je međunarodnu konferenciju koju će taj istraživačko-izdavački centar organizovati 3. i 4. decembra u Beogradu i koja će se baviti odnosima Evropske unije i Zapadnog Balkana. Prema njenim rečima, na konferenciji će učestvovati predstavnici Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Italije i Grčke, koji će između ostalog govoriti koliko se zvanična politika pomenutih zemalja razlikuje od one koja se vodi nekim drugim tokovima, koji umeju da budu uticajniji.