„Građani izašli na ulice da iskažu nezadovoljstvo sistemom, država odgovorila silom“: Dve godine otkako su građani 7. jula započeli proteste

Iako je vlast odustala od policijskog časa, protesti su trajali nekoliko večeri i noći, a obeležili su ih brojni sukobi demonstranata sa policijom.

Neki od građana su brutalno prebijeni, a ni u jednom slučaju prebijanja još nije utvrđena odgovornost policajaca, iako je podneto 35 krivičnih prijava tužilaštvima u Beogradu i Novom Sadu protiv 70 nepoznatih pripadnika MUP.

Tod popodneva tokom obraćanja predsednika Vučića javnosti, ispred zgrade Predsedništva bili su aktivisti pokreta Ne davimo Beograd koji su pozvali građane da se zbog odluke o policijskom času okupe.

I zaista, vrlo brzo nezadovoljni građani su počeli da im se pridružuju i okupljaju na platuo ispred Skupštine.

Deo njih je kasno uveče probio policijiski kordon i ušao u hol parlamenta.

Policija je uspela da ih izbaci, ali su okupljeni ostali ispred ulaza u zgradu i u nekoliko navrata su ponovo pokušali da provale u parlament.

Osim građana, na protest su došli predstavnici i leve i desne opozicije.

– Početak jula pre dve godine doneo je opravdani talas nezadovoljstva i protesta posle niza kalkulantskih poteza SNS i Aleksandra Vučića, koji su se prvo podsmevali nadolazećoj pandemiji korona virusa, onda uvodili ad hok mere u koje ni sami nisu verovali, koje nisu poštovali i koje nisu davale rezultate, da bi kao vrhunac licemerja ukinuli mere samo kako bi organizovali nameštene izbore što je rezultiralo velikim skokom obolelih, punim bolnicama i opštim kolapsom zdravstvenog sistema. Sve to je izazvalo bes kod građana koji su izašli na ulice kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo trenutnim sistemom, a kao što smo imali priliku da vidimo – odgovor vlasti bio brutalna upotreba sile i infiltracija raznih huliganskih grupa sa ciljem da se dodatno ulije strah i izazovu sukobi među građanima – opisuje situaciju pre dve godine Dobrica Veselinović, iz pokreta Ne davimo Beograd.

Kako zaključuje tada smo videli da se vlast zapravo uplašila sopstvenih građana, ali i da neće prezati od toga da upotrebi paralelne sigurnosne i huliganske strukture kako bi izazvala haos i nasilje.

I zaista vrlo brzo su se među demonstrante infiltrirali huligani koji su napadali policiju i gađali ih kamanjem, pokušavajući da uđu u Skupštinu.

Država je reagovala dvojako, najpre popustila kao i obično kad se suoči sa artikulisanim masovnim nezadovoljstvom, a policija je nasilje krajnih desničara i ubačenih navijačkih grupa iskoristila kao izgovor za nasilje i zastrašivanje uz masovno korišćenje suzavca i konjice.

Vučić i direktor policije Vladimir Rebić insistali su na tome da je policija reagovala uzdržano i tek kada su im životi i državne institucije bili ugroženi, ali televizijski snimci i fotografije su javnosti slali drugu poruku.

Zaštitnik građana Srbije je po sopstvenoj inicijativi tada pokrenuo postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada pripadnika policije i proveru navoda da li je upotrebljena prekomerna sila.

Ovim građanskim demonstracijama koji su se proširili i van Beograda u niz drugih gradova, prethodili su, tri nedelje ranije, republički izbori, na kojima je vlast Vučića dobila gotovo apsolutnu većinu.

Vlast je pre toga popustila epidemijske mere, što se, kako se ispostavilo bilo prevremeno i opasno, jer se broj umrlih i obolelih ubrzo popeo ponovo na veoma visok nivo.

Posle nekoliko večeri intenzivnih sukoba na ulicama Beograda, broj ljudi koji je dolazio na protest se osipao a ubrzo se i sam protest okončao.

Optužbe da je u organizaciju protesta upleten strani faktor izneo je najpre Vučić još dok su demonstracije trajale.

“Podbacile su naše službe, bilo je tu upliva i inostranog faktora, i naša služba će time morati da se ozbiljnije pozabavi nego juče. Policija je povratila kontrolu nad skupštinom i rasterala ljude koji su bili nasilni”, rekao je tada Vučić bez preciziranja o tome ko čini inostrani faktor.

Manje su se ustezali provladini mediji, koji su optužbe temeljili na izjavi ruske državljanke koja se požalila da je udarena pendrekom, ali i činjenici da je BIA privela dva ukrajinska državljana na informativni razgovor jer su tokom protesta vukli džakove šuta na kolovoz.

A član SNS Dragan Šormaz je u nedavnom intervjuu Danasu rekao da su tokom demonstracija hapšeni i građani ruske nacionalnosti, pripadnici “Vagnera”, privatne paravojne kompanije sa jakim vezama sa Moskvom.

Šormaz u izjavi za Danas nije želeo da precizira poreklo te informacije, naglašavajući da ne želi da otkriva svoje izvore.