Građani Kosova je godinama čekali, a Vučić je smatra nagradom za neposlušnog Kurtija: Šta znači vizna liberalizacija za Prištinu?

Naime, Savet EU objavio je u četvrtak da je usvojio stav u prvom čitanju o putovanju bez viza za nosioce pasoša koje izdaje Kosovo, što će vlasnicima kosovskih pasoša omogućiti da putuju u EU bez vize na period od 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana od 1. januara 2024. godine.

Vučić je pak gostujući na televiziji Hepi naveo da je „Kurti odlučan da ne formira ZSO i da mu je lako mu da to čini pokazuje i odluka o ukidanju viznog režima za građana takozvanog Kosova“.

– Pri čemu mi nemo ništa protiv toga iz mnogo razloga i trebalo bi da se radujemo toj odluci. Ali trenutak pokazuje ne da nisu spremni da pritisnu Kurtija nego je to ohrabrivanje da nastavi sa politikom neispunjavanja sopstevnih obaveza. I to je problem – naveo je Vučić.

On je dodao da će Kurti, odnosno Kosovo, dobiti i ulazak u Savet Evrope i da će se to smatrati normalnim te da će sa se kaže Srbiji da glasa za to.

Da li je ova odluka Saveta EU ipak nagrada Kosovu za dosad postignut napredak u dijalogu ili pak podstrek, odnosno šargarepa, za dalje, uz članstvo u Savetu Evrope, pitali smo Natana Albaharija, poslanika PSG i člana skupštinskog Odbora za evropske integracije i Sofiju Popović, novinarku EWB.

Albahari kaže da je dobro je da će građani Kosova, kao i pripadnici srpske zajednice, konačno imati priliku da putuju u EU bez viza.

– Izuzetno je važno da, kada se ispune neki uslovi u okviru Evropskih integracija, se to i potvrdi na nivou Evropske unije, jer samo tako ceo region može opet da stekne poverenje u sam proces. Podsetiću Vas da konstantno odlaganje dodeljivanja statusa kandidata Severnoj Makedoniji i Albaniji, kao i posle odlaganje otvaranja pristupnih pregovora, ostavlja gorak ukus u celom regionu i dovodi u pitanje posvećenost EU politici proširenja. Svaki korak približavanju celog regiona Evropskoj uniji treba pozdraviti – navodi Albahari.

Prema njegovim rečima, predsednik Vučić vrlo dobro zna da je ovaj proces o viznoj liberalizaciji započet pre mnogo godina i on sam bi trebalo da stane iza njega jer je to od ogromnog značaja i za srpsku zajednicu na Kosovu.

– Da li je to nagrada za Kosovo je isto validno pitanje kao i da li je nagrada za Srbiju prošle nedelje bilo skoro milijardu evra za remont pruge Beograd-Niš? Ako gledamo iz tog ugla, onda možemo da zaključimo da je Brisel zadovoljan kako su obe strane prihvatile ovaj sporazum, barem u prvoj fazi, i da će se “šargarepe” deliti dalje ako se postigne pozitivan dogovor oko implementacije – kaže Albahari.

Kako dodaje, u tom kontekstu, treba se onda zapitati zašto vlast koja dnevno govori kako radi da zaštiti Srbe na Kosovu, često radi protiv njihovih interesa?

– Kada je Savet Evrope u pitanju, a Predsednik Vučić to često ne spominje, Kosovo je trenutno blokirano na zahtev SAD, upravo kao korišćenje “štapa”. Sasvim je fer pristup koristiti politiku uslovljavanja, da se svaki iskorak koji neka od strana učini adekvatno nagradi ili suprotno sankcioniše. Siguran sam da do povlačenja ove blokade neće doći dok se ne vidi sledeća faza razgovora i implementacije dela o sprovođenju ranijih sporazuma, odnosno Briselskog sporazuma i osnivanje Zajednice srpskih opština sa Prištinske strane – objašnjava Albahari.

Iako nije optimističan da će se to brzo desiti, kaže, da bi za Srbiju bilo katastrofalno ako se stekne utisak da je odjednom Priština spremnija da se posveti dogovoru, a Srbija ispadne kao strana koja koči taj dogovor.

– Kao posledica, možemo ostati i bez podrške za ZSO, a Kosovu da bude otvoren put ka Evroatlanskim integracijama. Zato je ovo jedinstvena i moguće poslednja prilika za Srbiju da obezbedi svoju evropsku budućnost. Zahtevam da se u sledeću rundu uđe ozbiljnije, hrabrije i zrelije – bez kukanja, dramatičnih pres konferencija i obmanjivanja javnosti – ukazuje on.

A Sofija Popović podseća na to da je početkom decembra prošle godine, nakon što je postignut dogovor unutar EU oko tog pitanja, bilo je jasno da će Kosovo defitivno dobiti viznu liberalizaciju od 1. januara 2024.

– Više od dva meseca bilo je potrebno za usklađivanje stavova država članica tokom češkog predsedavanja EU. Ova odluka koju smo mogli da vidimo u četvrtak je samo nastavak redovne procedure onako kako to predviđa politički sistem Unije kako bi odluka o viznoj liberalizaciji sa Kosovom bila operativna. Čitava procedura završava se kada Evropski parlament kvalifikovanom većinom izglasa odluku, što se očekuje krajem aprila na plenarnom zasedanju EP u Strazburu – pojašnjava ona.

Prema njenim rečima, generalno, ne bi trebalo ovo pitanje povezivati sa aktuelnim pregovorima oko evropskog predloga, jer je put Kosova ka viznoj liberalizaciji jako dug.

– Proces je započeo 2012, a svi kriterijumi koji su traženi od zvanične Prištine ispunjeni su još 2018. Međutim činjenica je da je ovo pitanje nekoliko puta do sada sklanjano sa dnevnog reda zbog stanja u dijalogu sa Beogradom i nekim drugim pitanjima. Problem nisu pravile samo pet država članica EU koje još uvek ne priznaju Kosovo, već su na primer zbog vladavine prava i pitanja migracije Holandija i Francuska tražile dodatne uslove ili skidale pitanje sa dnevnog reda – podseća Popović.

Kako zaključuje, ako pogledamo naše iskustvo, vizna liberalizacija koja je data Srbiji 2009. i dalje je negde najvidljiviji benefit za građane u dosadašnjem procesu evropskih integracija, i isti slučaj će biti i za građane Kosova, što bi trebalo da bude i dodatna motivacija za vlasti u Prištini.