Građani na severu Kosova prave zalihe – brašna i bensedina

A špijuniranje i obaveštavanje je ovih dana, od trenutka proglašene „humanitarne katastrofe“, redovna patriotska aktivnost. Možda bi se neki pojedinac željan jogurta i ohrabrio da zbog deteta skokne do južnih komšija, ali vlasniku bakalnice ne bi smelo da se omakne. Na delu je, kažu, dogovor i solidarnost.

– Zalihe će trajati verovatno još tri dana, jer su magacini u kojima smo se snabdevali robom zatvoreni pre dva dana, a roba koja je iz Srbije dolazila alternativnim pravcima ne stiže više od 20 dana. Ne rastu mi banane u dvorištu i ako hoću da ih ponudim kupcima, morao bih po njih u Bošnjačku mahalu. Ali zabranjeno je da se nabavlja u Bošnjačkoj mahali. Ja ne smem, takav je dogovor. Ima da me linčuju i da mi zapale auto, jer ovo je dogovor, svi moramo da budemo solidarni i organizovani – kaže nam LJubiša Dobrić, vlasnik STR „Ivana“, bakalnice u centru severne Mitrovice.

Razgovor sa Dobrićem o razlozima i pretnjama da se ne nabavlja roba iz južne Mitrovice na momente poprima komične obrte, jer vlasnik prodavnice u jednom trenutku predlaže da se sami uverimo da li je moguće bez posledica doneti robu sa juga, a kad pristanemo na izazov, uzbuđeno tvrdi da će on lično i „sebe i nas“ da linčuje zbog toga. Od više Mitrovčana smo čuli da se priča da su „dve žene stradale i pobacane su im kese sa namirnicama kupljenim u Bošnjačkoj mahali“. To je nemoguće proveriti iako nudimo da se identitet žena ne otkrije, ali priča o prvim žrtvama „humanitarne katastrofe“ uveliko kola gradom i uteruje strah u kosti svakom ko pomisli da prekrši naredbu i ode u nabavku na jug. Jasno je da čak i ako nije bilo batina za primer drugima, priča o njima svakako deluje.

Po tome kako izgledaju prodavnice u severnoj Mitrovici ne može se lako zaključiti da nešto nedostaje. Tezge su pune svežeg povrća i voća, rafovi nisu prazni, naprotiv, ali je činjenica da nema svežeg mleka i mlečnih prerađevina. Prva je počela da nedostaje hrana koja ima kratak rok upotrebe, a prodavci kažu da prazne zalihe i da će one nestati za nekoliko dana. Jer, plan privrednika sa severa Kosova je da do 1. jula rasprodaju zalihe koje su nabavili iz veleprodaje i da tog dana počne praktično generalni štrajk. Plan je da 1. i 2. jula sve bude zatvoreno i to ne samo prodavnice. Na nedavnom sastanku privrednika, na kome je saopštena ova odluka, jednoj frizerki je na pitanje da li će morati da obustavi šišanje Mitrovčana, odgovoreno da sve mora da bude zatvoreno. Biće to, kako se može zaključiti iz razgovora sa stanovnicima, generalni štrajk u Severnoj Mitrovici. Čuju se i predlozi da se tog dana blokiraju svi granični prelazi, ceo sistem preko Jarinja i tako dok se ne ukinu takse na robu iz Srbije.

Psihoza da će nastupiti glad traje već više od šest meseci, od kako je premijer Kosova Ramuš Haradinaj tvrdoglavo uveo carinu od 100 odsto na proizvode iz Srbije, a povećava se unazad deset dana kad su kosovski carinici počeli da presreću srpske snabdevače i po šumskim, švercerskim putevima koje mediji i zvaničnici u Srbiji elegantno nazivaju alternativnim pravcima za snabdevanje. Mitrovčani su od tada počeli da nabavljaju veće količine brašna, šećera, ulja, ali i bensedina. Pre svega su osigurane zalihe bensedina.

– Uopšte nije jasno šta je cilj svega ovoga. LJudi su sluđeni. Najviše mi je žao ovih starijih žena koje viđam kako nose vreće brašna iz prodavnice. Zovu me prijatelji koji žive u centralnoj Srbiji zabrinuti zbog nestašice mleka i nude da mi donesu. LJudima su pre dva dana deljeni leci kojima se pozivaju da se solidarišu i ne kupuju kod Albanaca, a niko ne zna ni ko je delio letke, ni kome su namenjeni, da li se to odnosi samo na privrednike ili i na obične građane – kaže Ksenija Božović, najbliža saradnica ubijenog lidera SDP Olivera Ivanovića.

Svako pitanje prodavcima o snabdevanju robom, o nestašici, o tome da li će biti hrane u Severnoj Mitrovici izaziva ljutnju i nepoverenje. Nervozni odgovori se uglavnom svode na to da je robe sve manje i da je neće biti. Niko se ne usuđuje da otvoreno kaže da će otići u Južnu Mitrovicu u nabavku, osim jedne hrabre bake koju smo zatekli kako sa unukom – još bebom u majčinom naručju, obilazi prodavnice u potrazi za jogurtom.

Nije ni prvi put da su Mitrovčani taoci nesposobne politike koja se prelama preko njihovih leđa dok im sa najviših političkih pozicija iz Beograda i Prištine stižu poruke „ljubavi“ i „brige“. I predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Ramuš Haradinaj poručili su im da neće dozvoliti da umru od gladi. Vučić je pre tri dana bio izričit: “ Nećemo dozvoliti da naš narod umre od gladi iako bi to mnogi voleli i ne samo u Prištini i u ne samo u delu sveta, već nažalost i ovde u centralnoj Srbiji““. Haradinaj je izjavio da „postoje dokazi da postoji improvizovani scenario humanitarne krize na severu Kosova“.

„Imamo saznanja od pre samo dve-tri nedelje za jedan takav plan improvizacije jedne humanitarne krize. Mi nećemo dozvoliti da im nedostaje nijedan proizvod, zato što su građani Kosova, ali takođe ćemo raskrinkati ovakve projekte koji su čudni, ne pripadaju više ovom veku, to su prevaziđeni metodi – ti takvi postupci“, rekao je Haradinaj, a preneo nezavisni portal Kossev.info.

Mitrovčani sa severa nemaju nikakve bezbednosne probleme ako žele da kupuju od svojih komšija na jugu. U normalnijim vremena oni to i rade, ali ovih dana bi to moglo da bude opasno. Opasnost ovog puta ne preti sa juga, nego sa severa. Ipak, mnogi su verni i „patriotskoj“ potrošačkoj korpi. Najčešći odgovori na pitanje zašto ne kupuju na jugu ako im nešto nedostaje glase: time Albanci žele da završe „otimanje Kosova“ i navedu ih da novac koji im dolazi iz Beograda preliju u kasu na jugu, ali čak i da „to nije kvalitet za nas“.

Carine i iz Beograda

Vlada Srbije je na svojoj 159. sednici 13. juna donela Uredbu kojom se detaljno preciziraju koji carinski punktovi su određeni za robu koja iz Srbije ide na Kosovo, kao i obrnuto. Od carinjenja je izuzeta samo roba koju prenose međunarodne i humanitarne organizacije, kao i ona koju je najavilo Ministarstvo spoljnih poslova. Uredba je stupila na snagu 17. juna i o njoj se gotovo ništa ne zna na severu Kosova.