Građani najviše zameraju opoziciji to što nije ujedinjena

Naime, prema istraživanju koje je za Evropski fond za Balkan (EFB) sprovela agencija Ipsos stratedžik marketing, čak 83,5 odsto građana tvrdi da opozicija u Srbiji nije dobro organizovana.

Od ukupnog broja građana koji su nezadovoljni organizacijom u opozicionim redovima, njih 42,8 odsto misli da su opozicione stranke potpuno neorganizovane, 30 odsto kaže da je reč o lošoj organizaciji, dok je 10,6 odsto građana mišljenja da se radi o umerenoj organizaciji.

S druge strane, samo 8,6 odsto tvrdi da je opozicija dobro organizovana, a nešto manji broj (osam odsto) ne zna ili odbija da odgovori na ovo pitanje.

Problema je mnogo, mediji nisu najveći

Najveći broj, čak 26,6 odsto građana ne zna koji su to problemi u funkcionisanju opozicionih stranaka. Ipak, znatno veći procenat ispitanih naveo je niz zamerki.

Kada je reč o konkretnim nedostacima u radu, najviše je onih koji smatraju da kamen spoticanja opoziciji predstavlja činjenica da nisu ujedinjeni, odnosno da se stalno svađaju (19,4 odsto).

Drugi najveći problem, kako ocenjuje 10,4 odsto građana, predstavlja nedostatak programa, novih ideja, tačnije stav da opozicija ne zna šta želi ili nema adekvatnu infrastrukturu.

Sledeće po masovnosti, tačnije mišljenje 9,2 odsto ispitanika, jeste mišljenje da su predstavnici opozicije neozbiljni, neaktivni, nedosledni, odnosno da su već bili na vlasti i nisu ništa uradili.

Zatim sledi stav da opozicija laže građane (8,1 odsto), da vodi računa samo o svojim interesima i da samo želi moć (osam odsto), te da je evidentna loša organizacija (sedam odsto), kao i da ne postoje ni lider opozicije, ni novi ljudi (6,9 odsto).

Iako opozicione stranke konstantno insistiraju da se u pregovorima vlasti i opozicije, a o uslovima za fer i poštene izbore, prvenstveno istakne pitanje rada javnih servisa, prema ovom istraživanju samo jedan odsto građana kao problem opozicije vidi njihovu zastupljenost, odnosno odsustvo u medijima.

Istraživanje Evropskog fonda za Balkan, koje je tokom jeseni ove godine sprovela agencija Ipsos stratedžik marketing, obavljeno je na nacionalno reprezentativnom uzorku koji se sastojao od najmanje 1.000 ispitanika starijih od 18 godina, preko telefonskih i internet intervjua.

Osim pitanja koja se tiču izbora, obuhvaćene su i teme evrointegracija, teorija zavere, građanskog aktivizma i korišćenja interneta. Istraživanje je, osim u Srbiji, sprovedeno u još pet zemalja zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija).