Ogromna većina građana Srbije ne bi se odazvala pozivu na bilo kakav oružani angažman ili nasilnu akciju u cilju takozvane odbrane Kosova, bez obzira na to koja bi institucija ili organizacija uputila takav poziv, saglasni su istraživači javnog mnjenja u razgovoru za Danas.

Preciznije, samo aktivni članovi grupacija ekstremne desnice bili bi eventualno spremni da odu na Kosovo i učestvuju u takvim operacijama, mada se ni to sa sigurnošću ne može tvrditi.

Kako je Danas objavio početkom ove nedelje, na adrese nekih građana stigli su pozivi Vojske Srbije radi saopštavanja ratnog rasporeda. U Ministarstvu odbrane su energično demantovali da je reč o pozivima u slučaju rata, tvrdeći da su to redovne aktivnosti. Ipak, deo javnosti je alarmiran, jer je sve podsetilo na situacije iz ratnih devedesetih. Lideri pojedinih političkih stranaka, poput SNS, DSS i SRS, odlazili su ovih dana na Kosovo, kako bi “bili uz svoj narod u odbrani od okupacije”, a put Jarinja, Brnjaka i Kosovske Mitrovice zaputili su se neki aktivisti Obraza i sličnih ekstremističkih organizacija. Institucija u koju Srbi tradicionalno imaju veliko poverenje, Srpska pravoslavna crkva poziva, takođe, „na odbranu svete zemlje“, a kulminacija je u izjavi partijarha Irineja: „Iako stradate, znate zašto stradate, ako budete morali krv da prolijete, znate zašto to činite. To je sveto mučeništvo i odbrana svete zemlje. To je poruka naše crkve, episkopa i arhijereja i onih koji se brinu o vama.“

– Vrlo mali procenat građana Srbije bio bio spreman da ide u borbu za odbranu Kosova. S obzirom na to da nemamo aktuelna empirijska istraživanja o toj temi, mogu da govorim samo na osnovu prethodnih istraživanja, koja kažu da ogromnoj većini ispitanika ne bi palo na pamet da se aktivno uključi u takozvanu borbu za Kosovo – navodi za Danas Svetlana Logar, istraživač Stratedžik marketinga.

Ona ističe da je raspoloženje za učešće u borbenim akcijama, nakon ratova iz devedesetih, vrlo malo.

– Kako su pokazala neka ranija istraživanja, građani čak nisu spremni na bilo kakav angažman koji bi išao dalje od potpisivanja peticija. I pored promenjenih okolnosti, ne verujem da bi se sada bilo šta u tom smislu promenilo. S druge strane, političari imaju toliko oprečne i promenjive stavove u vezi s Kosovom da je suludo očekivati da građani imaju jasnu predstavu o tome. Mislim da građani ne znaju šta Srbija dobija ili gubi, odnosno da li išta dobija ako izabere Kosovo naspram evropskih integracija – zaključuje Svetlana Logar.

Prema oceni Zorana Lučića, izvršnog direktora CeSID „najveći broj građana ne bi se odazvao čak ni pozivu Vojske Srbije da stupi u rezervni sastav za operacije na severu Kosova”. To se, kako kaže, može tvrditi i bez istraživanja javnog mnjenja o toj temi. Građani Srbije, tvrdi Lučić, dobro se sećaju kakve posledice mogu da proizađu iz konfrontacije sa zapadnim svetom, odnosno EU i Amerikom.

– Vrlo mali broj ljudi je spreman da ide na Kosovo i brani, kako to zastupaju pojedini političari, teritorijalni integritet i suverenitet. To mogu eventualno da budu oni koji se ne sećaju šta je bilo devedesetih, ali mislim da je takvih ljudi vrlo malo. Većina zaista ne bi išla da brani Kosovo. Bilo bi interesantno ukrštati podatke o podršci građana evropskim integracijama, odnosno pokušati doći do odgovora na pitanje ima li, recimo, glasača DS koji zastupaju evropski put Srbije, ali bi išli da prave barikade na Kosovu – naglašava Lučić.

Naš sagovornik naglašava da od političara dolaze kontradiktorne informacije o tome šta je za građane dobro ili najbolje.

– Iako nije dovoljno postaviti samo jedno pitanje, jer je čovek višedimenzialno biće i nije jednostavno otkriti ono što on zaista misli, uveren sam da je broj onih koji bi uzeli oružje ili pristali na bilo kakvu akciju, vrlo mali. Takođe, koje su posledice okretanja Srbije od evropskog puta, kakve bi to imalo posledice po egzistenciju, o tome vrlo malo znamo – upozorava Zoran Lučić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari