Građani Srbije poput crnogorskih, izražavaju bunt protiv kleptokrata Vučića i Đukanovića

To kaže za Danas Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava u odgovoru na pitanje da li zakon o eksproprijaciji za Aleksandra Vučića može da bude isto što i verski zakon za Mila Đukanovića – uvod u gubitak većine na izborima.

Prema rečima Dragana Popadića, profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu, teško da će protesti dovesti do tolikog organizacionog i brojčanog jačanja opozicije da će ona na izborima postati većina. „Ostaje tek da se vidi da li će opozicija, gledano na duže staze, uopšte uspeti da kapitalizuje postojeće nezadovoljstvo građana“, smatra on.

Upitana da li može da se povuče paralela izmđeu Srbije i Crne Gore, da li ima sličnosti, kako po motivu za proteste, njihovoj masovnosti i izrazavanju odlučnijih i, čini se, hrabrijih nastupa demonstranata, odnosno kapaciteta ujedinjenja različitih ideologija, Vesna Rakić Vodinelić osim već navedenih sličnosti, dodaje i da su razlike očigledne.

– Crnogorski protesti odisali su religijskim karakterom, potrebom da se SPC pokaže kao zvanična crnogorska crkva i „zaštitnica“ srpstva. U Srbiji protest organizuju građanski pokreti, vrh SPC „državotvorno“,  naizgled pitijskim, ali ipak jasno, drži stranu vlasti, tj. Aleksandru Vučiću. Do sada nije bilo nacionalističkih ispada tokom protesta, izuzev na strani onih koji podržavaju vlast. Protesti imaju ekološke ciljeve, dosta građana nastoji da se distancira od „politike“, ali nema sumnje da je ovaj protest i politički, jer i ekološka politika jeste politika, posezanje za prirodnom supstancom je politički akt vlasti, a protesti su odgovor. Vlast koja je, radi profita i dobiti, spremna da oduzme i zagadi zemlju, vazduh i vodu, bez mogućnosti društvene debate, je autoritarna vlast i građani žele da je se oslobode. Bilo je mnogo razloga da se protesti omasove i ranije. Na primer, zbog zahteva za oslobađanjem ubice premijera Đinđića i zbog opstajanja murala ratnog zločinca Ratka Mladića – ističe naša sagovornica.

Kako dodaje, trebalo da dođe dotle da se posegne za poslednjim, za fizičkom supstancom koja je osnov samog života, da bi se razumela vrednosti demokratije, pravnog poretka i zaštite prava svih.

– Izmene zakona o eksproprijaciji bi mogle biti okidač promene vlasti u Srbiji, kao što je to bio zakon o verskim zajednicama u Crnoj Gori, pod uslovom da se mediji, na prvom mestu javni servisi oslobode današnjeg mraka. Iako su se protesti raširili po celoj Srbiji, ima mnogo građana koji nisu svesni, ne znaju ništa ili ne znaju dovoljno o njihovim ciljevima, o načinu na koji se, na mala vrata nameravao uvesti u javni život profit, kao javni interes, iako je profit privatni interes, bez imalo sumnje. Takođe, postoje izvesne razlike u reakcijama funkcionera vlasti. Ovde su daleko manipulativnije i gluplje nego što su bile u Crnoj Gori – kaže sagovornica Danasa.

Predsednik Republike, napominje Vesna Rakić Vodinelić, bez zazora, pred stanovnicima Gornje Nedeljice iznosi svoja „smatranja“ o tome kako se može derogirati izmena pravila o eksproprijaciji, potpuno nesvestan da, prikazujući se kao gospodar situacije, prekoračuje po ko zna koji put svoja ovlašćenja, idejama kako da van istitucionalno izađe u susret okupljenima.

– Premijerka pokazuje da nikad nije naučila ni šta je fašizam, ni šta je teror, a ni kakve obaveze većina ima prema manjinama raznih vrsta. Ministar Toma Momirović se zgražava tvrdeći da autoput nikad nije bio blokiran, iako su mnoga glasila pre dvadesetak dana podsetila na neslavnu dvadesetogodišnjice blokade autoputa upravo kod centra „Sava“, koju su izvršile ni manje ni više nego specijalne policijske jedinice, u punoj borbenoj spremi, pod vođstvom Ulemeka, poznatog kao Legija – zaključuje Rakić Vodinelić.

Dragan Popadić ukazuje za Danasa da za sam imidž SNS i Vučićev manje je bitno da li će se istrajati na donetim zakonima ili će se oni povući  – i jedno i drugo biće medijski prikazano u dobrom svetlu, kao dokaz odlučnosti, principijelnosti, osetljivosti za potrebe građana, uvažavanja stručnjaka, striktnog poštovanja zakona, i tome slično.

– Mislim da se Vučić i stranka na vlasti najviše plaše problema koji se mogu javiti u sopstvenim redovima – smatra Popadić.

Slika koju naprednjačko članstvo i njihovi simpatizeri, napominje on, svakodnevno dobijaju putem medija je vrlo jednostavna.

– Sve sjajno funkcioniše, a jedina pretnja napretku su Đilas, Šolak, Marinika i šačica plaćenika oko njih. Ali, kada se protesti radikalizuju i prošire, oni se više ne mogu gurnuti pod tepih. Vučić se s pravom plaši da će biti mnogo iznenađenih ljudi koji će se upitati: „Šta je sad ovo?“. Nije toliko važno ni što mnogi među njima mogu biti ljuti zbog blokada i drugih mogućih radikalnih mera, oni će  svejedno biti iznenađeni masovnošću i veličinom nezadovoljstva protestanata, i priča o šačici stranih plaćenika više neće moći da pije vodu. Razbijanje te brižljivo održavane iluzije je jedna od većih opasnosti po režim – kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, SNS je stranka ustrojena po vojničkom principu.

– Od članova se traži da svojom poslušnošću zarade svoja radna mesta ili sendviče, ali ta poslušnost se odnosila na odlaženje na mitinge, ćutanje i slično. Nije zahtevala  od članova stranke da se konfrontiraju sa svojim sugrađanima, da biraju između lojalnosti stranci i lojalnosti svojim komšijama. Produbljivanje krize će ih staviti pred taj izbor, i Vučić zna kakav će izbor mnogi u toj situaciji napraviti – kaže Popadić.

Treće, ističe on, u trenutku ovog društvenog sukoba stranka nije u najboljem stanju. U samoj stranci, ističe naš sagovornik, sigurno i dalje tinjaju unutarstranačke trzavice, koliko god da se to brižljivo skriva od javnosti.

– Ova kriza ne pomaže da se stranka stabilizuje, naprotiv. Sigurno da i u okviru same stranke postoje različite ideje šta je sada najbolje – da li  popustliti ili ne, da li brutalno reagovati ili ne itd., i, još važnije od toga, postoje i različiti stavovi o tome da li su ti zakoni zaista dobri ili ne. Sve to je plodno te za međusobna optuživanja i dvorske spletke – zaključuje Dragan Popadić.