Da li tenzije oko Kosova mogu da pripreme građane za postizanje rešenja?

Ovakva situacija može doprineti tome da više ljudi ima jasniji stav o ovom problemu, ali je teško upravljati javnim mnjenjem i teško reći u kom pravcu će stav javnosti otići, kažu sagovornici Danasa koje smo pitali da li su tenzije oko Kosova, kako mnogi smatraju, priprema građana za postizanje dogovora Beograda i Prištine.

Nakon što je Kosovo uvelo takse od 100 odsto na robu iz Srbije, u javnosti se danima održava tenzija koja prema nekim tumačenjima ima za cilj da situaciju dovede do usijanja, čak i predratnog stanja u kojoj će građani i Srbije i Kosova lakše prihvatiti rešenja dve političke elite koja u normalnim okolnostima ne bi. Da li je to moguće pitali smo istraživače javnog mnjenja.

Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, za naš list kaže da situacija na Kosovu i to što je redovna i udarna vest dovodi do toga da Kosovo postaje važna tema.

– U novijim istraživanjima će se Kosovo verovatno pokazati kao jako važno građanima. Ne važnije od životnog standarda, ali veći broj ljudi će imati ali jasniji stav o tome. Istraživanja pre uvođenja taksi su pokazivala narativ koji je kreirao predsednik države preko njemu bliskih medija. To je dovelo do toga da ljudi smatraju da je ovakav status neodrživ i da imaju „ruzumevanja“, pogotovo onaj deo birača koji naginje ka SNS, da treba nešto uraditi. Razumevanja ipak nije bilo prema podeli, razgraničenju ili rešenju koje bi dovelo do priznanja nezavisnosti – navodi on. Kako dodaje, teško je reći na koji će način ovaj dramatizirajući ton o stanju Srba uticati na stav javnosti, odnosno da li će ići u pravcu podrške Vučiću da se pitanje Kosova reši ili će dodatno učvrstiti stav da nema dobrog rešenja.

Vladimir Pejić, direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja Faktor plus, kaže da istraživanja pokazuju da ljudi žele rešenje, da im je preko glave kriznih žarišta i loših vesti uz sve ekonomske probleme koje imaju.

– LJudi su željni dogovora jer žele da se bave normalnim stvarima. Međutim, oni ne prihvataju rešenje koje podrazumeva da Kosovo ne ostane u Srbiji. Oni znaju i šta hoće i šta neće u vezi s Kosovom, ali žele da to neko uradi umesto njih – navodi on.

Prema Pejićevim rečima, upravljanje javnim mnjenjem je dosta kompleksno i teško i ne veruje da neko može na ovaj ili onaj način da mnogo utuče na stavove građana.

– Moguće je omekšati njihove stavove, moguće ih je možda dovesti do toga da budu otvoreniji za nešto. Ali njihove crvene linije i konačni odgovori u vezi sa Kosovom se ne pomeraju – zaključuje Pejić.

Podsetimo, nedavno istraživanje Cesida pokazalo je da je 44 odsto građana protiv razgraničenja koje je predložio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je tim povodom rekao da je mislio da je procenat mnogo veći i da iznosi 75 odsto, te da s ljudi protiv i kad ne razumeju o čemu se radi. Vučić je više puta u javnim nastupima rekao da je narod protiv njegovog predloga i da je njegova politika doživela poraz. Vučić je konstatovao da narod praktično kaže da celo Kosovo treba da ostane ovako, da nam trebaju granice na Jarinju i Brnjaku. Istraživanje Demostata je pokazalo da 41 odsto ljudi razume šta znači razgraničenje, a da je 39 procenata onih koji ne razumeju šta to znači. Čak 76 odsto ljudi, prema tom istraživanju ne želi priznanje Kosova zarad članstva u EU, a samo osam odsto bi to prihvatilo. Priznanje nezavisnosti nije prihvatljivo ni za Republiku Srpsku kako nadoknadu.