List Danas imao je uvid u nezavisnu analizu urađenu za jednu političku stranku o podeli biračkog tela na pristalice demokratskih snaga i glasače „starog režima“, odnosno na podelu za podelu za petooktobarske ili za patriotske stranke.
Zaključak ove analize opovrgava nalaz da je kapacitet demokratskih snaga do 2,4 miliona birača, koliko i „starog režima“ i smatra da je duplo manji, te da su stoga demokratske snage morale imati jednog predsedničkog kandidata.
Deo biračkog tela koji bi se suprotstavio trenutnoj vlasti na izborima iznosi, prema nekim analitičarima, čak oko 2,4 miliona. Istraživanjem i analizom možemo utvrditi da je u svom punom kapacitetu bio jedino 2000. godine, kada je DOS na izborima osvojio toliko glasova. Svesni činjenice broja i ideologija stranaka koje su činile tadašnji DOS, možemo reći da ta široka koalicija, nažalost, nije u potpunosti oslikavala pravo činjenično stanje demokratske političke opcije, a i da jeste, ona se u godinama posle nje, a pogotovo danas, usled brojnih događanja, toliko rasparčala da je danas – ako ćemo se voditi izbornom matematikom i sve izraziti u procentima – na izdisaju.
Nemoguće je podeliti biračko telo i reći da jedan deo ima birački potencijal od 2,4 miliona, a drugi isto toliko (brojke su relativne, naravno). Zbog čega je to nemoguće? Zato što je u poslednjih 10 pa i više godina došlo do ogromnog usložnjavanja političke scene, pa ju je nepotpuno svrstati samo u „dva koša“. Uzmimo pun krug koji predstavlja biračko telo i podelimo ga ne na dve polovine, već na osnovne četiri linije koje bi u tom krugu napravile četiri ravnopravne četvrtine. Levo bi išle političke opcije koje put evropskih integracija i evropske vrednosti stavljaju u centar svog delovanja. Desno bi išle političke opcije nacionalnog opredeljenja koje u Rusiji vide ostvarenje nacionalnih političkih pitanja.
Gore su navedene političke opcije koje su kao svoje primarno delovanje u prethodnom periodu isticale vrednosti proizašle iz 5. oktobra – ljudska i građanska prava, tolerancija, medijske slobode i slično. Dole su navedene političke opcije koje vrednosti 5. oktobra tumače na, u najmanju ruku, suprotan način. Na osnovu ove verodostojnije analize možemo reći da je biračko telo podeljeno na četiri dela, gde bi svaki deo uzeo oko 1,2 miliona glasova.
Dakle, građanska i demokratska opcija, prostom izbornom matematikom ovde ostaje na 1,2 miliona glasova ili oko 25 odsto biračkog tela. Najnoviji parlamentarni izbori tome idu u prilog i još više smanjuju izborni potencijal tog dela društva. Političke opcije koje su prešle cenzus na parlamentarnim izborima 2016, a koje možemo okarakterisati, na ovaj ili onaj način, kao građanske, svakako jesu koalicija oko Demokratske stranke, koalicija Liberalno-demokratske partije, Socijaldemokratske stranke i Lige socijaldemokrata Vojvodine i pokret Dosta je bilo. NJihovi zbirni izborni rezultat bio je oko 17 odsto biračkog tela. Tih 17 odsto, po statistici, predstavljaju izbornu volju demokratskog dela društva. Ako uzmemo u obzir i apstinenciju koja se naveliko pominje, pa hipotetički udvostručimo ovaj rezultat – građanski deo biračkog tela opet ne bi bio ni blizu polovine. Izborna apstinencija se svakako dovodi u pitanje i uzima sa rezervom zato što se glasač koji ne glasa ne može okarakterisati kao „ovako“ ili „onako“ opredeljen, jer nije svoje opredeljenje izrazio u formalnom smislu, pa samim tim ga ne možete svrstati ni u jedan blok, i reći onu hiljadu puta ponovljenu: „LJudi koji ne glasaju nisu glasači vladajuće koalicije“ – koja, čak i da je istinita, nije dokazana niti proverljiva.
Vrednosti koje su zaživele odmah nakon 5. oktobra, vremenom skrajnute i napadane na razne načine – to za rezultat ima drastičan pad podrške demokratskih i građanskih opcija na izborima u prethodnih nekoliko godina.
Ako sada uzmemo premisu, do koje smo došli zaključkom da građanska opcija ima ne više od 20 odsto u biračkom telu, zaključićemo i da će podela ovih procenata između dva ili više kandidata dovesti do brojki koje nisu konkurentne u sprezi sa kandidatom ili kandidatima druge strane. Jedan zajednički kandidat građanskog dela društva, pak, mogao bi da osvoji određenu zalihu podrške dovoljnu za eventualni drugi krug. U svakom drugom slučaju, ovo malo demokratskog kapaciteta biračkog tela biće fragmentisano i raspršeno nakon prebrojavanja rezultata.
Nema prelaska već rotacije
Gotovo je nemoguće preći direktno iz jednog polja u drugo, već se to dešava blagom rotacijom koja vremenom dovodi do toga da glasači menjaju svoje potencijalno biračko opredeljenje. Slučaj prelaska glasača dešava se postepeno iz jednog izbornog ciklusa u drugi. Tako da imamo slučajeve menjanja izborne volje, najčešće, samo u pravcu strelica koje su prikazane. Direktni prelazi iz, primera radi, tabora predizbornog kandidata Saše Jankovića u tabor Srpske radikalne stranke ili pokreta Dveri teško je moguć i gotovo neostvariv, dok se preklapanje politika u nekim tačkama može videti kod Jeremića i Jankovića, odnosno partija nacionalne usmerenosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
