Građanska Srbija ne sme ponoviti grešku

Razumem šta Vučić traži na ovim izborima, ali ne shvatam šta traže svi ostali, kojima i ja pripadam, s tim što se od njih razlikujem po tome što znam da to što oni traže neće dobiti jer mi je jasno da se na izbore ne ide motivisan frustracijama ili naknadnom pameti. Srbija nije ovakva kakva je zbog toga što je Vučić u poslednjih pet godina bio surov prema građanskom delu društva ili uspeo da koncentriše svoju vlast u meri u kojoj niko pre njega to nije uradio. Naše društvo je u slobodnom padu 30 godina i taj pad se neće zaustaviti tako što ćemo tražiti ovoga puta u Vučiću ono što se ranije tražilo u Tadiću, Koštunici ili pre toga u Zoranu i meni. Osnovni problem jeste nesposobnost građanskih demokratskih opcija da urade one poslove koje Vučić niti može niti treba da radi, kaže u razgovoru za Danas predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović, govoreći o predstojećim predsedničkim izborima.

Za šta se Vi zalažete kada je reč o predsedničkim izborima?

– Ja sam poslednji koji bi halucinirao i želeo da budem predsednik Srbije, ali naše društvo je talac neodgovornih pojedinaca… Postoje samo dve dileme. Prva je – da li će na izborima pobediti Vučić ili neka njegova senka, a druga – da li će i ovoga puta građanske demokratske snage ponoviti istu grešku kao na svim prethodnim izborima u kojoj su ušli sa ajfonom u ruci, a sa glavom u 1990-im. Ja nisam frustriran Vučićem, niti sam opsednut njime. Želim razumnu zemlju, koja racionalizuje svoje ponašanje, zna šta hoće, Srbiju koja kaže „Evropa a ne Rusija“, Srbiju koja uprkos gorčini ima snage da kaže „idemo u NATO zbog naše dece koja žele da žive u miru“. Želim Srbiju koja neće praviti od sebe novo Kosovo zato što je nesposobna da živi sa kosovskim Albancima onako kako treba da živi, i naravno, Srbiju koja će se obračunati sa nacionalizmom koji generiše Moskva. Lične kandidature, međusobno optuživanje, naknadno kajanje ne mogu da sa horizonta sklone činjenicu da građanske snage nisu sposobne da budu partner Vučiću da obavi poslove koje treba završiti, a nisam siguran ni da će Vučić biti spreman da žrtvuje svoju vlast tako što će odbaciti ono što danas simbolizuju Nikolić, crkva, devedesete, Rusija kao pokrovitelj svega toga… Dvadeset godina posle Crne Gore Srbija nije sposobna da učini ono što je ta država uradila kada je omogućila Đukanoviću da se distancira od Bulatovića pokrivajući njegove slabosti i gubitke koji su tu hrabru odluku pratili. Dakle, na ovim izborima se ne odlučuje o Vučiću ili meni, o Saši Jankoviću ili Vuku Jeremiću, već da li će Srbija preživeti 21. vek ili ne… Mislim da je svima jasno dokle ćemo stići ako nastavimo ovako kako smo krenuli. U ovoj zemlji neće živeti naša deca. Sva ta pitanja treba da dobiju odgovor na ovim izborima. Nije dovoljno ono što govorim ja, što Janković ćuti, što se Jeremić glumata. Potrebno je nešto što jedan deo društva treba da da, a to je jedna vrsta pameti s kojom smo u deficitu.

Šta je rešenje za „deficit pameti“ koji pominjete?

– Ako neko izlazi na izbore da bi lečio svoje frustracije Vučićem, izaći će iz tih izbora još više frustriran… Na primer, beli listići su tako 2012. podržavali Tomu Nikolića, kao da nisu znali šta se može očekivati od Nikolića, a sada izvlače keca iz rukava i kažu: „Glasam za Jankovića“. Treba imati deblji obraz od tenkovske gusenice, pa danas se skrivati iza nekoga od onih koje si doveo 2012. na vlast. Ako se prepustimo dosadašnjem odnosu prema životu, mi ćemo nestati jer su teški problemi pred nama. Vučić se promenio i videćemo da li će teret tih promena biti veći od tereta koji nam je ostavio stari Vučić. Mi nismo sposobni da iskoračimo iz 1990-ih… Stoga, ovo su izbori ne za Vučića ili za mene, već za evropsku Srbiju ili ne. Ta evropska Srbija u kojoj ćemo biti i Vučić i ja i Janković i Peščanik i Informer podrazumeva da se mi nećemo međusobno slagati ali će osnovne evropske vrednosti u svakom trenutku dobiti kritičnu podršku, a bojim se da danas toga nema. DS je podržala Sašu Jankovića da bi se branila od Jeremića, a Jeremić se kandiduje za šefa opozicije a ne za predsednika države, dok Vučić više neće moći da sedi na dve stolice, već bi trebalo da učvrsti politiku koja bi značila: Evropa, a ne Rusija, rešavanje kosovskog pitanja, demontiranje Dodika…

A kako komentarišete „ćutnju“ Jankovića o političkom programu?

– Saša Janković je pošteno obavljao posao zaštitnika građana i ja sam uvek spreman da sa njime pričam, ali njegovi ciljevi su uokvireni politikom onih koji su ga podržali. Iako postoji ogromna razlika između SNS i DS, ali ako neko ko sa strane danas pogleda u Srbiju, vidi da su i jedni i drugi protiv NATO-a, za Rusiju, predsednika u Banjaluci i kilav odnos prema Kosovu, a ja nisam za to. Ne mogu da idem na izbore da bih birao ko ima lepšu kravatu i ko mi je simpatičniji jer su i jedna i druga politika pogrešne. Ja razumem što Vučić vodi takvu politiku jer mu to obezbeđuje 60 odsto podrške, ali ne razumem zašto je vode ostali. Ja takvu politiku nikad nisam vodio i zato sam njima svima trouble-maker. Srbiji je potrebna sposobna opozicija, što je prvi korak u promeni odnosa u zemlji i, naravno, u pobedi u izborima nad Vučićem. Želim da ga pobedim, ali ne da u borbi sa njim izgubim celu zemlju. I to je razlika između mene i njega. On se bori za svoje ciljeve, a pritom zanemaruje cenu koja takvo nešto prati. On je u pet godina svoje vlasti izgubio pola zemlje. Ne želim pobedu nad Vučićem koju ne bi preživela zemlja. Ne želim da pobedim Vučića, a izgubim zemlju u toj borbi. Ne može jedna Srbija da preživi, a druga da nestane, kao što sam odavno rekao da ne može jedna Srbija u Evropu, a druga da ostane u devedesetim godinama.

LDP je potpisao dokument o zajedničkom delovanju sa SDA Sandžaka. Šta je svrha toga?

– Za mene smisao ovih izbora nije u tome da hipnotišete ljude da poveruju kako će Janković ili Jeremić postati predsednik Srbije nego u afirmisanju nove politike i odnosa koji će biti u stanju da taj posao iznesu, a u okviru svega toga predsednički izbori su samo jedna etapa. Mi ni na jedne izbore nismo izašli na normalan način i želeo sam da ovim izborima poštedim zemlju ludila kojem smo po ko zna put izloženi. Hteo sam da u okviru opcije kojoj pripadam nađemo podršku za ideju koju zastupam, da nađemo predsednika koji neće biti ni Vučićev ni moj, ali će biti tačka oslonca i za jednu i za drugu stranu za teško vreme koje je pred nama. Svet je u haosu, mi nismo mogli da se snađemo ni u vremenu koje je bilo „belle epoque“ planete, a kamoli sada… Mi izjavljujemo ljubav Trampu i Putinu na bilbordima, radujemo se uspesima ultradesnice u Evropi, a ne pitamo se šta će biti posledica toga. Zajedničko delovanje LDP-a i SDA je ozbiljna poruka i manjina o kojima maltene niko ne misli… Da li neko razmišlja kako se osećaju Bošnjaci koji su uvek bili lojalni Srbiji dok gledaju ono ludilo u Banjaluci kad Nikolić kaže „bratu Miletu“ da sanja o ujedinjenju? Ako Nikolić dobije drugi mandat, možemo da zaboravimo i na briselski proces i na evropske vrednosti… Ako se Vučić kandiduje, onda se pitam čime je platio tu kandidaturu i gde je neko da uradi svoj deo posla. „Savamala“ je paradigma svega što nam se događaja, jer sve što prati taj događaj nema samo veze sa borbom za pravnu državu, već je to najjeftiniji rat protiv Vučića, jer vam se u tom ratu neće desiti ono što bi se desilo ako protestuješ protiv na primer genocida u Srebrenici, kakvu poruku šaljemo svetu ako demonstriramo protiv rušenja tri barake, a ćutimo kad našu decu maltretiraju kada se usprotive učešću ratnog zločinca na tribini u Beški i kada ćutimo na činjenicu da je 9.000 ljudi ubijeno u Srebrenici…

Velimir Ilić nije Eliot Nes

Pozvali ste ministra zdravlja Zlatibora Lončara da podnese ostavku nakon objavljivanja fotografija sa pripadnicima Zemunskog klana. Kako komentarišete to što je on i dalje na funkciji?

– Nije Velimir Ilić Eliot Nes, već je to došlo iz najmračnije jazbine da se Vučiću pošalje jasna poruka. Vodili smo istragu protiv Lončara vrlo ozbiljno 2003, tada nije bilo dokaza protiv njega, ali ministar Lončar mora da podnese ostavku ili da bude smenjen. Zato što nije utvrđena politička pozadina ubistva premijera Zorana Đinđića, a mi smo od početka do danas insistirali i insistiramo i nismo imali podršku u tome, desilo nam se da na ministarsko mesto dođe neko sa takvom hipotekom.