Građanski savez Srbije, ili DOS-ovski JUL, mala stranka sa ogromnim uticajem

*Uvek na udaru „Službe“

Nazivali su je raznoraznim imenima – kombi–stranka, dosovski JUL, dosovsko cveće, „opasni“. Bili su napadani i kritikovani i sa leva i sa desna.

„To je još jedan paradoks u vezi sa Građanskim savezom: mi smo uvek bili napadani kao strašno opasni! Čudno je da je ta mala stranka bila meta takvih nasrtaja. „Službe“. Da li je cilj bio zatrti ideje? Tolike male stranke se ugasiše, a niko se nije obazirao“, rekao je jednom prilikom Vojin Dimitrijević, nekadašnji član Predsedništva GSS.

Građanski savez Srbije, tokom svog petnaestogodišnjeg postojanja ostao je mala stranka. Imao je mnogo simpatizera, a malo članova, a među tim članovima bilo je uglavno uglednih javnih ličnosti, profesora univerziteta, naučnika, umetnika. Članovi stranke bili su među osnivačima i aktivistima velikog broja uglednih nevladinh organizacija- Centra za antiratnu akciju, Beogradskog centra za ljudska prava, Centra za unapređenje pravnih studija.

Ova stranka živela je od velikih opštih tema – ljudska prava, ali i protivljenje ratu kao zlu. Građanski savez načeo je i dve tabu teme: jedna je Kosovo, a druga Haški tribunal, uz ocenu da nijedan problem ne može da se reši, a da se ne definiše.

*Vesna Pešić, prva žena u Srbiji na čelu stranke

GSS je kao stranka registrovan pod ovim imenom 1992. godine i to ujedinjenjem Republikanskog kluba i Reformske stranke, sukcesora Saveza reformskih snaga Jugoslavije( Ante Mrkovića), koji su bili izričito i javno protiv Slobodana Miloševića kada je on bio „neviđeno“ popularan.

Od početka krize u Jugoslaviji Građanski savez Srbije čino je sve da se izbegnu sukobi i raspad zemlje i dosledno se držao antiratne i antinacionalističke opredeljenosti. U vreme najžešće društvene i političke krize u tadašnjoj Jugoslaviji na čelo Građanskog saveza Srbije došla je dr Vesna Pešić, sociolog i priznati borac za ljudska prava. Osim što je bila prva predsednica GSS, bila je i prva žena predsednik stranke u postkomunističkoj Srbiji.

Godinu dana nakon osnivanja, Građanski savez Srbije učestvovao je na parlamentarnim izborima u okviru koalicije DEPOS. Postao je parlamentarna stranka sa dva pslanička mandata.

Na saveznim i lokalnim izborima 1996. godine GSS je izašao u okviru Koalicije Zajedno. Na lokalim izborima kadnidati Građanskog saveza Srbije su srazmerno veličini drugih članica koalicije, postigli najveći uspeh.

Posle izborne krađe na tim izborima, stručni tim GSS bio je zadužen za pravnu bitku koju je koalicija Zajedno vodila da bi, konačno, kroz Gonzalesov izveštaj i Lex specijalis, izvojevala priznavanje pravih izbornih razultata

Tih meseci dok su trajali protesti za priznanje izbornih rezultata, Građanski savez imao je veliki uticaj kroz koaliciju Zajedno, a Vesna Pešić je ravnopravno, rame uz rame, hodala Srbijom sa Vukom Draškovićem i Zoranom Đinđićem, iako se znalo da je GSS mnogo manja stranka.
.

Zbog nedostatka uslova za slobodne i poštene izbore, Građanski savez Srbije je 1997. godine, zajedno sa ostalim demokratskim i opozicionim strankama, bojkotovala republičke i predsedničke izbore i posvetio se jačanju i širenju stranke i njenog uticaja. Ta akcija je bila veoma uspešna zbog neospornog ugleda i političke doslednosti stranke i njenih lidera.

Značaj i uticaj GSS nije ostao nezapažen i van naših granica, pa je Pešićevoj te godine stiglo niz priznanja – Nagrada za demokratiju iz Vašingtona, kao i nagrade „Andrej Saharov“ koju joj je 1997. godine dodelio Norveški Helsinški Komitet i nagrade za demokratiju 1997. W. Averell Hariman koju dodeljuje Nacionalni Demokratski Institut iz Vašingtona. Te godine Pešićeva je bila nominovana za Nobelovu nagradu za mir.

*Zbog političkog delovanja, članovi Predsedništva GSS izbačeni sa Pravnog fakulteta

Zbog doslednog stava u borbi za demokratizaciju Srbije funkcioneri i članovi Građanskog saveza Srbije bili su izloženi progonu i represiji vlasti, pa su 1998. godine članovi Predsedništva i Glavnog odbora GSS otpušteni sa Pravnog fakulteta na osnovu represivnog Zakona o univerzitetu. I to Vladimir Vodinelić, Vesna Rakić-Vodinelić, Vojin Dimitrijević i Dragor Hiber. Sa Pravnog fakulteta pod upravom Olivera Antića izbačeni su i prof. Mirjana Stefanovski, asistenti dr Milica Delević i dr Goran Svilanović.

Zgroženi takvom odlukom Fakultet su svojom voljom napustili i prof. Gaša Knežević i dr Vladimir Đerić.

Od 1998. godine Građanski savez Srbije je jedan od inijcijatora i osnivača Saveza za promene. Paralelno sa radom u Savezu za promene, GSS nastavlja i rad na jačanju svog uticaja i pripemama za izbore.

Marta 1999. godine, bez velike pompe i nesuglasica kakve su pratile ostale stranke u Srbiji, dolazi do promene na čelu GSS. Umesto Vesne Pešić koja je na čelu stranke bila sedam godina dolazi Goran Svilanović, dotadašnji portparol GSS.

*Kampanja GSS-a -„Puko je ko zvečka“

Krajem te godine GSS je pokrenuo promotivnu kampanju pod nazivom Srbija je naša zemlja koja je imala za cilj da podigne poznatost novog predsednika stranke, kao i da istovremeno promoviše ideju promene vlasti u Srbiji na slobodnim i poštenim izborima, a Građanski savez Srbije i Savez za promene kao nosioce te ideje. Kampanju Srbija je naša zemlja koju je osmislio i realizovao kreativni tim GSS na čelu sa direktorkom kampanje Majom Tasić, sastojala se iz četiri faze i trajala je do raspisivanja izbora 2000. godine kada se Građanski savez Srbije pridružio zajedničkoj kampanji Demokratske opozicije Srbije.

U proleće 2000. godine GSS je organizovao dvadeset dve tribine po čitavoj Srbiji koje su nosile naziv Verujemo u Srbiju i tekle paralelno sa kampanjom GSS. Organizaciju tribina radio je tim GSS uz pomoć predstavnika iz Nove Srbije i SDK Odbrana. Gostovanja na tribinama po Srbiji pratila su i gostovanja na lokalnim radio i televizijskim stanicama. U tada medijski potpuno mračnom Beogradu tribine su bile jedini interaktivni način komunikacije sa građanstvom.

Kada je postalo sve izvesnije da se izbori bliže i da je izbornu pobedu moguće odneti samo ukoliko se sve opozicione snage udruženo suprotstve vladajućem režimu, Građanski savez Srbije je u okviru kampanje Srbija je naša zemlja poslao poruku građanima i svim demokratskim snagama Srbije koja je glasila Složno.

Dok su prva i druga faza kampanje promovisale novoizabranog predsednika stranke Gorana Svilanovića, treća i četvrta faza kampanje promovisale su Građanski savez Srbije kao ozbiljan politički faktor i ideju zajedništva u opoziciji usmerenu ka jačanju pritisaka na režim da raspiše izbore.

U periodu od 24. septembra do 5. oktobra 2000 godine Građanski savez Srbije je sa koalicionim partnerima iz DOS-a uradio još dve kampanje Pobeda i Puk’o je ko zvečka.

Nakon demokratskih promena u Srbiji, 2000. godine, Građanski savez Srbije u republučki parlament ulazi sa devet poslaničkih mandata,a u saveni sa pet i sto odborničkih mesta u Skupštinama opštinama širom Srbije.

*Ni manje stranke , ni više značajnih funkcija

Postpetooktobarske promene dovele su GSS u sam vrh izvršne i zakonodavne vlasti. Tadašnji lider GSS trdesetšestogodišnji Svilanović izabran je za minstra inostranih poslova. U vreme njegovog minstrovanja SR Jugoslavija se vratila u UN, OEBS, Pakt za stabilnst, a već u prvim danima promene vlasti uspostavljeni su ponovo odnosi sa Nemačkom, Velikom Britanijom, Francuskom, SAD.

„Ja sam posle dolaska na čelo Građanskog saveza, posle Vesne Pešić, okupio jedan tim koji je i sad sa mnom i u Ministarstvu i u GSS-u. Ti ljudi su veoma pomogli da mnogo toga uradimo u međuvremenu. Moram da kažem da smo nasledili ogroman politički kapital Građanskog saveza Srbije: veliki ugled i u zemlji i u inostranstvu. Mi smo jasno definisali kako zamišljamo razvoj stranke i razvoj političara; radili smo prilično ozbiljno i na vreme, rekao bih, na promociji stranke i predsednika stranke (vi to iz “Vremena” uostalom znate). Dakle, sve je osmislio tim iz GSS-a“, rekao je Svilanović medijima nekoliko dana nakon izbora za šefa diplomatije.

Pored mesta šefa diplomatije GSS je pripalo i mesto ministra prosvete, a na čelu tog ministastva došao je, nakon oktobarskih promena Gašo Knežević, u čije vreme je Univerzitet dobio autonomiju, a škole veronauku.

„Univerzitet je vaš, vaša je autonomija!“, ovim rečima je ministar prosvete dr Gašo Knežević propratio tada izglasavanje novog zakona o univerzitetu u Skupštini Srbije.

*Poredili je sa Nikol Kidman, a ona priželjkivala poređenje sa Margaret Tačer

Nakon petooktobarskih promena još jedna važna funkcija pripala je je GSS i to mesto predsednika Skupštine Srbije, a na to mesto izabrana je Nataša Mićić, koja je u jedno zbog istka mandata Milanu Milutoviću u jednom kratkom periodu bila i prva žena v. predsednika Srbije. Nakon ubistva premijera Zorana Đinđića proglasila je vanredno stanje u zemlji i pokrenula akciju Sablja.

Mićićevu su mediji, zbog velike sličnosti godinama poredili sa australijskom glumicom Nikol Kidman,što je nju nerviralo.

„Više bih volela da me porede sa Indirom Gandi ili Margaret Tačer“, govorila je Mićićeva.

Nakon petoktobarskih promena prva predsednica GSS Vesna Pešić imenovana je za ambasadorku u Mekisiku, a Radmila Hrustanović za gradonačenicu Beograda. Goran Ješić izabran je za gradonačelnika Inđije…

Na parlamentarnim izborima koji su usledili 2004. godine GSS se ostao u parlamentu sa pet mandata, koje je osvojio na listi DS.

*Raskol i cepanje nije zaobišao GSS

Te 2004. godine dolazi i do raskola u Građanskom savezu Srbije, koji je nagovestio i kraj te male, ali uticajne stranke koji je usledio tri godine kasnije utapanjem u Liberalno-demokratsku partiju.

Oktobra te 2004. godine javnost je kratkim saopštenjem obaveštena da je na sednici Predsedništva GSS Svilanović podneo neopozivu ostavku, kao i da su GSS napustili Vojin Dimitrijević, Dragor, Hiber, Gašo Kneževic, Radmila Hrustanovic, Đorđe Staničič i Vladimir Đeric.

Sistematizaciji konfuzije znatno je doprinela i izjava bivšeg ministra prosvete Gaše Kneževića, koji je predstavnicima medija rekao da je do raskola došlo oko pitanja ujedinjenja GSS-a sa DS-om Borisa Tadića.

„Postojalo je drugo krilo koje je nostalgično želelo da sačuva ime Građanskog saveza Srbije i nama se činilo da ne bi bilo legitimno da mi, koji smo izašli iz stranke, bez obzira na to što smo najstariji članovi GSS-a, otmemo takvu mogućnost tim mladim ljudima i onda smo jednostavno odlučili da izađemo iz GSS-a“, poručio je Knežević.

Sasvim drugačije svetlo na tadašnja zbivanja u GSS-u bacilo je pismo prof. dr Vojina Dimitrijevića, bivšeg člana Predsedništva, koji je naveo da se „porazne posledice kobne Skupštine GSS-a od 2003. ne mogu prevazići“, kao i da je u stranci dozvoljeno „nekontrolisano delovanje ljudi koji imaju vrlo malo veze s Građanskim savezom kakav je postojao do 2000. godine“.

„Ovo što Gašo Knežević navodi kao svoje razloge za izlazak iz GSS-a – nisu moji razlozi. Jeste, razgovorali smo o ukrupnjavanju, hoće li se i na koji način GSS sjediniti sa DS-om, kako su to na kraju krajeva uradili Demokratski centar i Otpor, ali nije to suštinski razlog raskola i mog izlaska. Na toj našoj prošlogodišnjoj skupštini se pokazalo da Građanski savez ostaje mala stranka po broju, ali sa manirima velike stranke, rekao bih – sa lošim manirima velike stranke“, objasnio je potom Dimitrijević.

Skupština stranke, kako je naveo bila je izrežirana od početka do kraja, uključujući i to da je sala zakupljena, da ne može da traje dugo, da je potrošeno mnogo vremena na PR i voditelje, prešlo se na izbor rukovodstva bez diskusije o radu…

„Onda je Nebojša Popov predložio da se prvo raspravlja o radu, pa da se na osnovu toga bira rukovodstvo. To je odbijeno. Posle Skupštine saznajem da su tu postojale ‘puškice’, nalozi za koga glasati, sve u ime ideja da GSS ne može više da se bavi tim starim antiratnim pričama, ljudskim pravima, nego da treba da postane moderna partija koja će osvajati vlast. To se nikada nije događalo u Građanskom savezu. Od tog trenutka čovek postaje sumnjičav“, objasnio je Dimitrijević.

U Predsedništvu GSS-a, nakon raskola ostali su Nataša Mićić, Ivan Andrić, Miroslav Filipović, Živa Lazić, Ljubiša Kesić, Šandor Melank i Dušan Gamser, a Mićićeva je izabrana za novu predsednicu. decemra 2004. godine. A u okviru stranke, formirana je frakcija pod nazivom „11.decembar“. Rukovodilac Frakcije bila je Vesna Pešić.

Na parlamentarnim izborima 2007, GSS je nastupio zajedno sa LDP, SDU i LSV. Lista „Od nas zavisi“ osvojila je 15 mandata od kojih je 3 pripalo GSS. Poslaničke legitimacije dobili su Nataša Mićić, Vesna Pešić i Ivan Andrić.

Februara te 2007. godine Glavni odbor GSS tesnom većinom odlučio je da sazove Skupština GSS na kojoj će se odlučivati o političkom ujedinjenju sa LDP-om.

Skoro polovina opštinskih odbora stranke odbilo je da učestvuje u procesu utapanja u LDP, tako da je održavanje Skupštine GSS tada bilo odloženo, ali je 7. aprila pripajanjem LDP-u, jedna od najstarijih stranaka u Srbiji prestala da postoji kao stranka.

Ujedinjenje su podržali bivši predsednici stranke i članovi Glavnog odbora Vesna Pešić, Goran Svilanović, ali i Nataša Mićić.

Nataša Mićić je izabrana za potpredsednica LDP, a Vesna Pešić za predsednicu Političkog saveta.

Gde su i šta rade bivši članovi GSS

Vesna Pešić, prva predsednica GSS početkom 2012. godine saopštila je da napušta politiku. „Na predstojećim parlamentarnim izborima neću biti ni na jednoj izbornoj listi. Dosta je bilo“, navela je tada Pešićeva, dodajući da ne zna zašto bi bilo koga zanimali njeni planovi, i kome je to danas uopšte važno.

„Uostalom, šta bih ja radila u ovom potpunom rasulu i ratovima partijskih mafija?“, navela je tada najavljujući povlačenje iz politike prva predsednica GSS.

Iako se zvanično povukla iz politike, Vesna Pešić je i dalje komentator političkih zbivanja, a svoja zapažanja i opaske najčešće deli na društvenim mrežama.

Bivšeg predsednika GSS Gorana Svilanovića odavno nema u domaćoj politici. Nakon napuštanja doaće politike bio je predsednik Radnog stola I (demokratizacija i ljudska prava)Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, a od 2008. do 2012. obavljao je dužnosti koordinatora ekonomskih i ekoloških aktivnosti OEBS-a.

Ove godine na Kopaonik biznis forumu ocenio je da Srbija ima jedan privilegovan položaj, da se pojavi na tržištu sa sirovinama koje su svima neophodne. i da to podrazumeva i litijum i druge resurse.

„Sirovine koje su od kritične važnosti upravo za zelenu tranziciju. Najviše ćemo razgovarati o energiji vetra, sunca, o električnim vozilima, ali sa druge strane, to podrazumeva baterije i mogućnost da Srbija na tržištu u svom okruženju, ali i u Evropi, ponudi i baterije, što bi podrazumevalo da se dovede i automobilska industrija u Srbiji“, rekao je Svilanović.

Goran Ješić, član je DS i nije preterano aktivan u politici, a Ivan Andrić nakon GSS, napustio je i LDP. Nema ga u javnom životu.

*Mićićeva i Hrustanovićeva nestale iz javnog života

Nataša Mićić, treća i poslednja predsednica GSS, nakon što je u istoriju ubeležena kao prva predsednica republičkog parlamenta, v.d predsednnica Srbije, čini se da je političku karijeru završila. Iako je pre neku godinu za Danas izjavila da je i dalje član LDP i da ne namerava da napušta tu stranku, već niz godina je nema u javnosti o politici.

Nema u javnosti ni Radmila Hrustanović, bivše članice Predsedništva GSS i bivše gradonačelnice Beograda, koja je svojevremeno trpela kritiku poznate francuske glumice Brižit Bardo zbog tretmana Grada prema psima lutalicama.

Nakon napuštanja GSS, prešla je u DS, koji je takođe napustila. Dve godine bila je ambasador Republike Srbije u Slovačkoj.

Gašo Knežević i Vladimir Dimitrijević više nisu među živima, kao i Maja Tasić koja živi i dalje kroz nagradu „Osvajanje slobode“, koja se dodeljuje jednom godišnje aktivistkinajma koje posvećuju život borbi za ljudska prava, demokratiju, pravnu državu i toleranciju.