Grbović: Naša spoljna politika je šizofrena

Svaka država svoju spoljnu politiku kreira prema svojim interesima. Interesi jesu i u slučaju Srbije primarni orijentir, ali ne interesi države, već vladajuće elite, ocenio je Grbović u serijalu razgovora Agreman.

On smatra da Srbija pokušava da vodi politiku „četiri stuba“, a realno nema nijednog, jer je
jednako nepouzdan partner svima.

Jednako ne poštujemo dogovore sa svima, podršku svakog od njih, već živimo u srbocentričnoj ulozi da sve svetske sile „ustaju i ležu“ sa mišlju kako nauditi Srbiji, a da je naš jedini cilj da ih nadigramo i preigramo, ukazao je Grbović.

Prema njegovom stavu, Srbija mora da se opredeli za EU, kao svog partnera i strateški put, i da sa njom usklađuje svoju spoljnu politiku, ekonomiju i sve ostalo.

Ne verujem da je iskrena želja vlasti da postanemo punopravna članica EU, ali moraćemo da idemo ka tome, pre ili kasnije, poručio je Grbović.

Odluka EU da ove godine ne otvori nijedno pregovaračko poglavlje sa Srbijom, kako je ukazao, predstavlja jasnu poruku Beogradu da nije pouzdan partner.

Živimo u državi koja ni po jednom parametru ne može da se svrsta u red uređenih evropskih demokratskih država, predočio je Grbović.

Prema njegovom viđenju, Kosovo je najskuplja srpska reč, ali i najjeftinije opravdanje zašto nismo uspeli da napredujemo na nekim drugim poljima.

To je, kako je precizirao, najjeftinije opravdanje zašto političke elite u Srbiji nisu uspele za 20 godina da stvore državu dostojnu života normalnog i pristojnog čoveka.

Grbović, međutim, ne bi po svaku cenu kritikovao ideju mini Šengena i uklanjanja barijera za ekonomsku saradnju u regionu.

Upitan o izjavama ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova u Beogradu o odgovornosti EU za primenu Briselskog sporazuma, on je odgovorio da ruski šef diplomatije sprovodi politiku svoje države.

Da li je to u interesu Srbije, niko o tome u vlasti nije razmislio. To je izjava kojom se podilazi vlastima u Srbiji, kojom se daje odstupnica i jeftino obrazloženje zašto je Srbija u ćorsokaku kada je u pitanju evropski put, obrazložio je Grbović.

Kada je reč o odnosima Srbije i nove američke administracije Džozefa Bajdena, on je predvideo da će na vlast doći ljudi koji nisu potpunoi novi, ali kojima je važno pitanje određenog nivoa demokratije na Balkanu i postojanje ljudskih prava i koji ne misle da je stabilokratija jedini način da se uredi život u regionu.

Grbović je primetio da postoji interes Kine da prodre na tržište Srbije, koje je za nju malo i jeftino, ali može biti odskočna daska za neka druga ozbiljna tržišta.

On je uveren da je interes Srbije da sarađuje sa NATO, pre svega, jer je u regionu okružena državama koje su članice Alijanse.

Pitanje članstva možda jednog dana, ali sada nije vreme, niti nam je to ikada ponuđeno, zaključio je Grbović.