Grbović (PSG): Odgovornost je sada u velikoj meri na mladoj generaciji

On je za kraj sledeće nedelje najavio novi sastanak dela opozicije sa temom izbornih uslova, ističući da će u narednom periodu pokušati, i „formalnim i neformalnim kanalima, da ubedi članice Udružene opozicije Srbije (UOS) da budu deo tih razgovora“.

Gostujući u serijalu Kvaka 23, Grbović je novinarki Danici Vučenić rekao da prema 5. oktobru ima „i lični i emotivni odnos, jer su mu to preneli roditelji, iako je tada imao svega šest godina“.

Kako je ocenio, odgovornost je sada u velikoj meri na mladoj generaciji, kojoj i sam pripada, ali se „ne treba odricati ni ljudi koji su imali učešće i u tim procesima, s obzirom na njihovo iskustvo“.

Prema viđenju Grbovića, krucijalna greška 5. oktobra je bila u tome što su, kada je Slobodan Milošević bio gotov, pomislili da je „sve gotovo, a nije bilo“, jer je, poput „terorističkih ćelija“, sistem preživeo.

Očuvao je „svoje ljude, destruktivne ideje i porive i vremenom, kao gangrena, počeo ponovo da se širi“, pa se sada čini kao da je tih 20 godina „bačeno i da smo se vratili na početak“, objasnio je Grbović.

On misli da se uticaj „službi“ za vreme Miloševića previše mistifikuje, dok Vučićeva moć „potiče iz njegove stranke“.

To je potkrepio „nevažnošću nove Vlade Srbije, kao i njenih budućih ministara, ali i parlamenta koji nikada nije pokazao integritet u odnosu na izvršnu vlast“.

Prema Grbovićevom mišljenju, izvor moći SNS je i u pravosuđu, zbog načina na koji radi, ali i zbog činjenice da se 2011. godine „700 sudija i tužilaca, koji nisu prošli reizbor, posle reforme učlanilo u SNS“.

Objašnjavajući stav da Vučića „ne treba pobediti, već prevazići“, on je ocenio su „Vučić i SNS toliko bezvredni i prazni da oni nikada ne mogu da dobiju ulogu nekog ultimativnog cilja“.

Samo su prepreka koja se jednostavno mora prevazići u izgradnji neke nove moderne, elementarno normalne sredine, što će biti „spektakularno teško“, ali Grbović napominje da ovde ne treba da dođu kandidati za Nobela „da bismo uspostavili normalan sistem, jer ovde već žive pametni ljudi“.

Suštinu sistema u Srbiji on vidi u „ozbiljnom kriminalu“, a borbu protiv njega kao „institucionalnu i vaninsititucionalnu“, jer predviđa da će „opozicija, kada izađe na izbore, rezultate morati da brani na ulici“.

Prethodno, kako je predočio, „ljudi moraju da izađu iz svojih zona komfora i da shvate da je ono što poseduju njihovo samo zato što ovima na vlasti to trenutno nije potrebno“.

Grbović veruje da opozicija može da se dogovori, ali ukazuje da su prepreka „bivši politički životi nekih od članova, iako odgovornost nije ista, naročito to što su svi ponikli iz jedne stranke – Demokratske, čiji su problemi i svađe počeli oko vlasti, kada je bila na vlasti“.

„Sada nemaju više vlast da se oko nje svađaju, već postoji nužna potreba da rade zajedno, jer smo svi pojedinačno plen i laka meta“, konstatovao je Grbović i poručio da „5.000 novih ljudi neće pasti sa neba, već da treba raditi sa tim sa čim raspolažemo“.

On ni od koga ne zazire i najavljuje da će na svaki način ubeđivati kolege iz UOS da se priključe sastancima, jer je „loš signal to što se sada ne dogovaraju svi zajedno“.

Upitan da li će ubeđivati i Zorana Lutivca i Branislava Lečića, Grbović je decidiran u stavu da je za PSG predsednik Demokratske stranke Lutovac.

Procenjuje i da će opozicija u nekom trenutku, uz pomoć Evropske unije (EU), morati s vlastima da se dogovori o izborim uslovima, ali ukazuje i da nije dobro to što će se dogovarati o izbornim uslovima, a ne može da se dogovori među sobom.

„To deluje veoma loše, ne treba da lažemo ni jedni druge, ni građane“, naglasio je Grbović i upozorio da „opozicija nema više pravo na lične animozitete“, jer je „neće biti ni politički, ni faktički“.

Ako opozicija pledira da sutra bude vlast i da brani interese Srbije pred SAD, Rusijom, Kinom i EU, a sada ne može da se dogovori gde i sa kim će se sastati i pričati o fer izbornim uslovima, „onda možda mi nismo ti koji treba da se bavimo tim poslom“, rekao je predsednik PSG.

Govoreći o svojoj poziciji na čelu Pokreta i sebi kao „novom licu“, Grbović je ocenio da je prednost njegove mladosti „to što je neopterećen prošlošću, što nema politički bagaž, ni istoriju odnosa sa ljudima iz opozicije“, ali da mu je mana „nedostatak životnog iskustva“.

Priznaje da bi bolje bilo da mu se „funkcija dogodila u kasnijim godinama“, iako „ovo društvo u proteklih 30 godina nisu upropaštavali mladi i neiskusni, već sjajni profesionalci i vrhunski kadrovi“.

Grbović vidi PSG kao „kao tampon zonu između opozicije, koja je nekada bila vlast, i građana, kao korektivni faktor koji neće dozvoliti da promena sistema bude samo povratak na staro“.

Za ujedinjenje sa Novom strankom kaže da je „suštinski ujedinjenje ljudi u jednu organizaciju, čiji su naziv i izgled stvar tehnike i pravnih i zakonskih procedura, a ne suština“.

Da li će biti zadržano ime Pokret slobodnih građana, biti kombinacija dva imena ili nešto treće, zavisi od stručnjaka koji se time bave, „ali je suština da su u obe organizacije uglavnom potpuno novi ljudi u politici sa svojim političkim stavovima i takvi ljudi treba da rade zajedno“, ističe Grbović.

Upitan da li je bio iskren kada je branio bojkot ili kada se zalagao za izlazak na izbore, on je odgovorio da je „uvek bio bliži izlasku na izbore, što je možda bilo neiskusno i glupo“, ali smatra da čovek „ne može uvek da se odrekne strasti“.

Osvrćući se na plan Dragana Đilasa za „rušenje režima“ i uverenje da bi vlast za godinu i po dana „mogla da izgubi na svim nivoima“, Grbović je rekao da je „dugoročno planiranje u ovom trenutku teško“.

Kako je obrazložio, „ovo je, u neku ruku, partija šaha u kojoj nismo sami na tabli i potezi ne zavise samo od nas, već i od okolnosti, kako unutrašnjih, tako i međunarodnih“.

Upitan kako opozicija može da deluje protiv vlasti ako nema elementarni konsenzus o tome kuda ide država, Grbović je primetio da je „upravljanje državom poput upravljanja brodom“.

Ne mogu se praviti nagli zaokreti, precizirao je on i konstatovao da je jasno da idemo ka EU, iako sporo i bez neke nade i poverenja, „ali to je više do nas nego do njih“.

Kada je reč o motivaciji građana, Grbović misli da će se borba protiv vlasti rešavati „na emotivnom planu u kontekstu borbe protiv nepravde i bahatosti, ali i na identitetskim pitanjima koja ne bi trebalo potceniti i koja su na kraju i Mila Đukanovića koštala vlasti“.