Grčka bi danas potpisala SSP s Beogradom

Grčka bi, da to samo od nje zavisi, već danas potpisala sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, a šefica diplomatije Dora Bakojani dobila je ovlašćenje svoje vlade da podrži potpisivanje kada se dogovorimo s Briselom da do toga dođe. Poznato je da se još samo dve evropske zemlje – Holandija i Belgija – protive SSP i kao uslov navode saradnju Srbije s Tribunalom u Hagu. Imamo kontakte i s njima, radimo na tome da ih uverimo da činimo sve što možemo, a pokušaj hapšenja haškog begunca Stojana Župljanina prošle nedelje u Nišu je dokaz za to – rekao je Danasu potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, koji je prethodna dva dana boravio u zvaničnoj poseti Atini.
Đelić je u razgovorima s tamošnjim zvaničnicima zatražio da grčke vize za građane Srbije ovog leta budu besplatne, ali i da podrže u Briselu namere vlasti u Beogradu da se ukinu šengenske vize za srpske državljane, da se u najskorije moguće vreme sa Evropskom unijom potpiše SSP, kao i da Srbija do kraja godine dobije status kandidata za članstvo u Uniji.
Važan deo Đelićeve posete, kako nam je rekao, bili su i sastanci u Grčkoj privrednoj komori, odnosno s predsednikom Privredne komore Atine Konstantinom Mikalosom.
– Na večeri koju je organizovalo Srpsko-grčko privredno društvo bilo je prisutno oko 120 biznismena koji ili već ulažu u Srbiju ili planiraju da ulože novac. Oni će i zvanično u pismu zatražiti od vlade u Atini da omogući besplatne vize za naše građane. Nadam se pozitivnom odgovoru. Srbija je, moram da podsetim, još 2002. ukinula vize za sve građane EU. Sada smo u paradoksalnoj situaciji da samo najsiromašnije zemlje plaćaju vize – rekao je Đelić.
Srpski vicepremijer je naglasio i važnost ekonomskih i privrednih veza dveju zemalja.
– Grčka ima strateški interes da podržava evropske integracije Srbije i naše pridruživanje Uniji. Njihovi poslovni krugovi imaju interes za to. Zbog toga ih je na sastanku zanimalo i kada će Srbija usvojiti evropske standarde i kojom brzinom će se kretati ka članstvu u Uniji. Grčka je u Srbiju uložila 1,8 milijardu evra, a može se očekivati da će se ta ulaganja u naredne tri godine povećati na pet milijardi evra. Oni su naši prijatelji, ali biznis interesi su podjednako važni – zaključio je Božidar Đelić u telefonskoj izjavi našem listu iz Atine.
Da je uveliko počelo lobiranje tzv. proevropskog bloka i traženje što brže podrške od EU dokazuju i sve učestalije posete srpskih delegacija različitim evropskim institucijama, kako na državnom tako i na stranačkom nivou. Što skorije potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Unijom i ukidanje šengenskih viza za građane Srbije cilj je dvodnevne posete Briselu u koju danas odlaze predsednik parlamenta Oliver Dulić i predsednik skupštinskog Odbora za evropske integracije Miloš Jevtić, obojica funkcioneri Demokratske stranke.
Kako je za Danas najavio Dulić, oni će se tamo sastati s komesarom za proširenje EU Olijem Renom, evropskim parlamentarcima i predstavnicima Spoljnopolitičkog saveta Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu, kako bi „učinili sve da ubedimo naše kolege iz Evrope da želimo ubrzane integracije i da smo spremni da odmah potpišemo SSP“.
On je naglasio da je cilj da se sagovornicima iz EU predstavi akcioni plan Srbije, koji predviđa sticanje kandidature za članstvo do kraja decembra ili, najkasnije, početkom 2009. godine.
Podjednako važna kao današnja poseta Briselu, ako ne i važnija, jeste ona koja predstoji sledeće nedelje. Oliver Dulić i Miloš Jevtić odlaze u Holandiju, zemlju koja najupornije osporava potpisivanje SSP sa Srbijom. Ta poseta, kako nam je rečeno, nije zvanična, već je organizovana stranačkim kanalima.
– Pokušaćemo da uverimo Holanđane da postoji apsolutna politička volja da se Ratko Mladić nađe u haškom pritvoru – kaže Dulić.
Realna mogućnost ubrzanja procesa ukidanja viza za građane Srbije, kako bi se podržale proevropske snage na vanrednim parlamentarnim izborima, jedan je od zaključaka sa sastanka zvaničnika EU na Brdu kod Kranja, koji je održan ovog vikenda. Ali, o potpisivanju SSP, i pored nastojanja šefa diplomatije Vuka Jeremića, nije bilo reči.