Grenelov premeštaj bez velikog odjeka

Ubrzo nakon te vesti Radiju Slobodna Evropa njegov portparol je potvrdio da Grenel ostaje specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa za dijalog Kosova i Srbije.

Portparol Dik Kastin rekao je za RSE da se Grenel raduje „sledećoj raspravi o dijalogu čim bude utvrđen sastav vlade Kovova“.

Sagovornici Danasa kažu da je Grenel, kao čovek od Trampovog poverenja, prihvatljiv za većinu albanskih političkih partija i da njegovo odstupanje sa mesta ambasadora u Berlinu ne mora da ima direktnog uticaja na pregovarački proces.

Fatmir Šeholi, direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa, za Danas kaže da na Kosovu odlazak Grenela sa mesta ambasadora Amerike u Nemačkoj nije primljeno sa dozom zabrinutosti.

– Naime, za većinu albanskih političkih partija, izuzev Samoopredeljenja Aljbina Kurtija, ambasador Grenel je izuzetno prihvatljiva ličnost za rešavanje dijaloga između Kosova i Srbije. U ostalom to su i svi albanski lideri jasno podrzali. Lider DSK Isa Mustafa, lider DPK Kadri Veseli, lider Alijnase za Budućnost Kosova Ramuš Haradinaj, lider socialdemokratske inicijative Fatmir Limaj kao i veliki deo civilnog sektora kao i bord našeg instituta zdušno podržava Grenela u angažovanju  rešavanja i normalizacije odnosa Kosova i Srbije – navoi on.

Kako objašnjava, što se tiče Kurtijeve zebnje u liku Grenela i aktuelne vlasti u Americi, treba da bude jasno da su partije ili pokreti sa levičarskom ideologijom, posebno one partije ekstremnog krila levice, po vokaciji i ideologiji antizapadne i antiameričke. Zato naš sagovornik vidi i konceptualnost otpora Kurtija prema Grenelu.

Međutim, kako dodaje, Kurti je ostao definitivno sam u nastojanju da odbije Ameriku, što se pokazalo kada je rušena njegova vlada. Od ukupnih 120 poslanika 85 njih, više od dve trećina, glasalo je za opoziv Kurtijeve vlade, što je, prema Šeholijevom mišljenju, dokaz da je Kurti u totalnoj manjini kada je reč o pristupu Albanaca prema Americi.

– Iako se u javnosti stvorila neka vrsta tobož mogućnosti da bi Kurti na narednim izborima možda dobio čak 52 procenta, to je kako smo detaljno i precizno studirali sa aktivistima našeg instituta optička varka zbog nekoliko aktivista Samoopredeljenja koji deluju  na društvenim mrežama. Realnost je sasvim drugačija na terenu i nema te političke albanske stranke na Kosovu koja će moći da pređe više od 30 odsto na izborima, a posebno imaju pad one stranke koje animiraju javnost u suprotstavljenju američkih ciljeva na Kosovu – zaključuje Šeholi.

Mladen Lišanin, istraživač saradnik u Institutu za političke studije, za Danas navodi da će stav američke administracije o dijalogu Beograda i Prištine zavisiti od dva ključna faktora. Prvi je nadmetanje sa EU i njenim članicama za stratešku inicijativu u ovom delu Evrope, a drugi su predizborne kalkulacija najužeg kruga Trampovih saradnika.

– Otuda Grenelovo odstupanje sa mesta ambasadora u Berlinu ne mora da ima direktnog uticaja na pregovarački proces – zaključuje Lišanin.

Prema njegovim rečima, Grenelov odlazak sa ambasadorskog mesta nije neočekivan, iz najmanje tri razloga.

– Najpre, dosadašnje vreme provedeno na poziciji šefa diplomatske misije u Berlinu odgovara prosečnom trajanju mandata ranijih američkih ambasadora. Zatim, gomilanje funkcija do kojeg je u jednom trenutku došlo svakako nije bilo održivo, a Grenel – uprkos činjenici da od danas (utorak, 26. maj) više nije vršilac dužnosti direktora Nacionalnih obaveštajnih službi – i dalje jeste čovek od Trampovog poverenja i nesumnjivo će biti angažovan na nekim novim zadacima tokom ostatka godine. Na kraju, Grenelov nekonvencionalan diplomatski stil jeste postao neka vrsta opterećenja za američko-nemačke odnose – ukazuje Lišanin.

On dodaje da, u vezi s poslednjim, treba imati na umu da je, kao i sam Tramp, Grenel više simptom nego uzrok krize u američko-nemačkim (i širim transatlantskim) odnosima.

– Setimo se afere sa prisluškivanjem iz 2013, kada je Angela Merkel američke bezbednosne službe uporedila sa zloglasnim istočnonemačkim Štazijem. U tom svetlu možda je naivno očekivati da će personalna promena označiti kraj američkog pritiska, kako je Grenel i nagovestio na Tviteru – smatra on.